To obavezno kazemo onome ko polomi prst.
1-Sta ti je to sa prstom?
2-Ma, polomio ga!
1-Pa kad guras prste di ne treba!
U crnogorsko-maternjoj grupi jezika pradstavlja oznaku za HEJ! Jedna od najzastupljenijih reči.
Alo konju! Đe si, što činiš?
Najbljutaviji bućkuriš srpskog i engleskog jezika, nešto čega bi se i sam Tarzan postideo. Govornici sringliša žive u ubeđenju da će tako ispasti otmeniji i ostaviti utisak na one kojima se obraćaju.
Sringliš koriste pokondirene tikve, emigracija (više ova novija, ekonomska, nego ona ranija, politička) kada se iz Amerike i ostalih anglofonih zemalja javljaju u zavičaj, i samoproklamovana NVO i slična "elita". Što zbog toga što im je taj copy/paste metod lakši nego da se muče da traže odgovarajući srpski izraz, što zbog očigledne činjenice da ne znaju taj jezik sa koga prevode (a pitanje je i da li su ikada svoj sopstveni maternji naučili bar donekle kako treba). A toliko su bar svesni, mukice, da je neznanje jezika veliki blam, pa moraju nekako da se dovijaju. E, tako je nastao sringliš.
(Napomena: ima kada je opravdano i neizbežno usvajati engleske reči /kao, uostalom, latinske ili svojevremeno nemačke/, ali samo ako tako nalaže nečija struka: tehnika, medicina, ili, eto, IT: daunloudovati, anzipovati, konvertovati, abgrejdovati... Za svakodnevni govor, opravdanja - nema.)
- Gospođice, lepo je što je naš šoping mol, inkluzivno sa našim departmentskim ritejl storom, pet frendli, i to je baš...
- Uau, jeee, to je tako kuuul!
- ...ali, mogla bi bar da počistiš za tim tvojim kerom što mi se posro nasred apoteke i rasterao pacijente, jebo ti on mater nepodmirenu!
Jedan od najvećih problema prilikom odlaska na fakultet u drugi grad. Sve do tada je bilo mačiji kašalj u poređenju sa time. Sva ta sitna razdvajanja na po nekoliko dana, kada ste umirali od želje da je vidite bar na tren, kada ste bili nikakvi i samo čekali trenutak kada ćete se ponovo sresti, sve se to čini ništavnim u poređenju sa fakultetom. To više nisu dani, niti nedelje, već mjeseci razdvojenosti, na koje nas prisiljava vukojebina u kojoj živimo. A tu je naravno i problem vjernosti. Uvijek je teže onome koji ostaje, jer ona druga osoba ide u veliki grad, pun mogućnosti i novih ljudi, ali i u rodnom gradu postoji problem jer sada je vaša voljena na meti svih onih koji su je opsjedali još i dok ste vi bili tu, a ne sada kada ste otišli 600 km daleko od nje. Ovo je ultimativni test ljubavi, i ako je ta ljubav dovoljno snažna da izdrži sve ovo, onda znajte da ste našli svoju srodnu dušu, osobu sa kojom ćete provesti svoj život i koja će biti uz vas bez obzira na sve.
Znak da je pacijent u kritičnoj situaciji. Ili lokalni dom zdravlja nema uslove da sanira.
Di je beba?
Ima temperaturu, odveli je helikopterom za Beograd.
Nepobitni argument sveže zaposlene mlade osobe, kada otac, majka, baba, deda i ostala rodbina i komšiluk, poput šakala, nagrnu na jedva zarađenu, omalovažavajuću, platu. Trudio si se, učio, završio. Muka je tek tada počela! Poltronisao gde si stigao, slušao gluplje od sebe i sve tako redom. Došlo je i tvojih pet minuta. Posao je tu. Istina, treba raditi bar jedno dve godine da se vrate dugovi i dugići. Plata je svakako ponižavajuća, ali iz ove kože se ne može. Sedi di si...Sve bi to bilo super, skrpio bi se i stisao kako sam znaš i umeš i preživljavao, možda bi i na more otišao, ali tu su ONI. Pružili su ti, kako kažu, sve! Otac je i vikendom radio da ti plati školarinu onomad kad si obnovio godinu. Majka te rađala osamnaest sati jer ti glava bila poput ekspres lonca. Baba ti je uvek kuvala slatko od šumskih jagoda, a deda te šetao po parku. I ti sada sebičnjaku jedan nećeš da im se odužiš?! Stidi se! I gde ti uopšte možeš da potrošiš tih trijes 'iljada mesečno?
Mama: Joj, snimala sam koleno, kažu ne smem da čučnem ili kleknem! Ne znam kako ću prati tepihe od sada...Ljubici sin kupio Kirbi da se ne muči, samo stavi onaj dodatak i oriba tepih čas posla...:patetičan pogled:
Sin (napaćeno večera, posle dvanaest sati rada i još tri sata provedena u putu): Ima blizu mog posla jedna perionica, sto dinara kvadrat, nosiću ako treba i svake nedelje da se pere!
Otac: Sinak, daj tati neki dinar, treba da se zameni ulje u autu!
Sin: Ne dam ti, kao što ti meni taj auto nikada nisi dao...uvek si govorio da sam nesposoban da vozim!
Otac: Ali to je Volvo, nije to za svakoga, veliki je mnogo, ogrebaćeš ga negde!
Sin: Znam da zaradim, a nisam sposoban da vozim tvoju krntiju od četrdeset godina!
Baba: Dušo babina, sećaš se kako sam te ja čuvala...
Sin: Pa i ne baš...
Baba: Čuvala te baba, po ceo dan...uh, što me bole leđa! Tako baba tebi kupovala uvek lizalicu i bananicu kad si bio mali! Joj, joj, joj!
Sin: Baba, neću da ti kupim Kosmodisk! Kevo, tepisi više nisu u modi, možeš slobodno i da ih izbaciš...a ti tu krntiju da prodaš u staro gvožđe više ćeš da dobiješ! Šta hoćete više od mene? Jel ste vi čuli nekad da krava sisa tele?!
Mama: Nezahvalniče jedan, glava ti bila k'o lopta medicinka!
Jedan od glavnih motiva novije krajiške pjesme, odmah poslije rakije, žene i rodnog kraja.
Utočište za sve seoske srcelomce koji su igrom sudbine ostali slomljenog srca, suvog kurca a mokrih opanaka. Kad žena izda, rakija pojede,a mati i ćaća istjeraju iz kuće ne preostaje ništa drugo nego rad na pilani, žestok rad i odricanje od svih materijalnih dobara, i pojedinih dijelova tijela. Voljtajući balvane, voljta svoja sjećanja prepuštajući se radu da ga usavrši, i napravi od njega mašinu koja će u sebi da nosi kištru pive i litar rakije, a na sebi pijanog druga i kafansku pjevaljku.Pilana krajišnika čini boljim čovjekom. Kao što narkomani imaju komune, bludnici manastire, krajišnik ima pilanu. Ona mu je i majka i maćeha.
"Na pilani đe krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi"
Sarkastično pitanjce upućeno nepopravljivim brbljivcima koji u društvu ne prestaju da klepeću među sobom, navlačeći time na sebe gnev ostatka ekipe. Sprdnja je veća ukoliko su golupčići istog pola.
- I tako sam ja njemu rekla da me ne zanima, to jest napisala u poruci, a onda je on meni rekao da sam ja rekla da je ona rekla za mene nešto a ja sam mu rekl...
- Alo, kvočke, jeste li se smuvale više? Moramo da krenemo.
- Gle ko nam kaže! Meljete već pola sata o nekim kečevima i iksovima, ništa pametno iz vaših usta... I ko vam je bre ta Di Maria, 'el opet neka pornićarka?
Kuraženje da se izađe na kijamet.
- Je l' zima napolju?
- Ma 'di zima, eno kere šetaju bose.
Čovek koji bez sumnje ulaže određenu dozu truda kako bi se sa više ili manje uspeha uklopio u novu sredinu. Ipak, koliko god se trudio i koliko god vremena uložio, u manirima mu vazda provejava opojni miris zavičaja i žulja ga zrno rodne grude... ili čitava gruda.
"Đe je bre ba zapelo?"
Opis brzinski odrađenog posla. Ujedno i dobro organizovanog jer vrijeme utrošeno na pripremu značajno skraćuje poduhvat.
Vježba je osnova vještine. Ponavljanje je majka znanja. Uđeš, izađeš, uđeš, izađeš...
- Mogu malo? Ti ne moraš ništa da radiš, samo se opusti. Biću gotov za tren, uđem i izađem i to je to.
- Uđi slobodno... I ne moraš da žuriš, uđi i izađi koliko god hoćeš puta. I lupi vratima poneki put, znaš da me to pali...
Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....
"Snajka đe ga je Đuka a?!"
-Eno ga vratio se sa baliranja, pusti ga nek crkava-
Lutati kojekude, bilo besciljno ili sa ciljem.
Ženo, di si barzala ceo dan?
Evo samo da operem spermu sa pičke pa ti ispričam.
Ljuti protivnici seljacizma u Srbalja.
Joooooooooj Sinan di me nadje.
Brukline daj benzin i šibicu, nije im ovo Ahmenidedžab siti.
Vremenski oblik u izražavanju Proevropskih političara, koji svaki put kada treba da predje u prezent, postaje opet futur...Kratak opis, daleko nedostižno vreme...
2001-Vojislav Koštunica- U Evropu ćemo ući 2004.
2004-Opet Voja-U Evropu ćemo ući 2008, nismo ispunili uslove...
2008-Tadić-U Evropu treba da udjemo 2012...
Sve ostalo je copy paste sa promenom datuma...
Uzvik desnog krila jednog prosečnog šumadijskog betonligaša nakon što pređe krkana iz protivničke odbrane. Takođe, koriste ga i navijači domaće ekipe kada centarhalf gostiju promaši loptu ili se oklizne o džombu na pašnjaku. Izraz sam po sebi nema nikakvo značenje, al' štaš, takvi smo ti mi Šumadinci, to ludo pa bog.
- Op, soda! 'Đe ti suknjica Žućin, he-he.
