Selam od Istanbul. Da vam pisem kako je postala Züleyha od Izvorinka. Studiram turizm na İstanbul Üniversitesi. Mi u kucu pricamo jugoslovenski jezik. Djed mi bio Srb i babaanne, pa doso u Turciju iz jenog sela od Sancak i uzo Islam.

Sad bi voljela da imam passport od Srbija, da mogu da putujem. Ko me jebe, kad sam Züuleyha. Babo moj kaze da bi na jugoslovenskom ime mi bilo Izvorinka. Trazila sam po internet sta znace neke rjeci od pjesme na jugoslovenskom, pa nadem na ovaj web Vukajlija. Hocu da napisem kako sam postala Züleyha, a mogla sam zivjet u Beograd, kad sam mogla bit Izvorinka i zivjet po starim adetima, a ne vako deverli glave. Ja zelim u Europu, no Europa mi ne daje viza.

Odgovor koji roditelji daju djeci na njihovo pitanje zašto stalno moraju smarati o tome od čijih kuća im je nova ljuba, odnosno o njenom porijeklu sve do devetog koljena.

Servis koji preživi žešću porodičnu svađu.

Fudbalski žargon za maksimalan kontakt noge i lopte u letu, koji rezultuje snažnim i preciznim volej udarcem, poput onog Zizuovog zavlačenja Leverkuzenu.

Generalno i svako drugo savršeno pasovanje ''oruđa'' i nameštenog objekta, te meraklijska egzekucija.

Pojava koja nam je prešla u naviku od gledanja mnoštva stranih filmova na našim TV programima, pa ćemo da čitamo i engleske titlove koje je neko postavio na neki naš film, ili kineske titlove, u filmu engleskog govornog područja, iako se u kineski jezik razumijemo ko Mara u kriv kurac.

Skriveni vapaj svakog člana kome obrišu definiciju...

To su komentari koji uglavnom nemaju nikakve veze sa muzikom, oni koji pisu te komentare se dele na vise grupa:

- Kvazifanovi (45 posto) - ljudi koji pisu kratke komentare poput "Yeah, this is my fav song" ili "I LOVE ________", komentari im vise sluze kao reklama, da bi i drugi ljudi gledali njihove klipove.
- Hejteri (30 posto) - Oni koji u svojim komentarima pricaju kako je to najgora pesma od najgoreg izodjaca na svetu. Ostavljaju 4-5 komentara i posle se ne pojavljuju na klipu. Njihovi hejtevi su verovatno njihova teznja da ispadnu mudo.
- Predatori (10 posto) - Oni nikad ne dolaze na neki klip osim ako taj klip nije okacio neko ko se nalazi na njihovoj "listi za odstrel". Ubrzo nakon kacenja predatorovog prvog komentara, nastaje epska bitka izmedju njega i svih ostalih "fanova", koja moze da se razvuce i po 3 strane.
- Seratori (10 posto) - Ljudi koji, omesto da pisu nesto normalno oni postuju sazetu biografiju Copy/pasteovanu sa Wikipedie. Ponekad se upustaju u manje svadje koje se uglavnom svede na to ko je bio u vreme kad je izvodjac sa klipa imao vrhunac svoje karijere. Najveci seratori imaju preko 40 godina.
I na kraju ostalih pet posto pripada pravim fanovima, koji ce samo da uzivaju u muzici i nece pisati komentare.

Ideal savršenog algoritma za heširanje. Ima veću entropiju i značajno je komplikovaniji od MD5, SHA1 i SHA-512 zajedno. Kada se nešto provuče kroz ovaj algoritam, sasvim je izvesno da je šifrovanje jednosmerno jer ni sam lekar koji je to napisao neće moći da pročita.

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

U mnogim filmovima, ne samo sa tematikom NORa, vec i u cijeloukupnom opusu filmova sedamdesetih godina,domaće produkcije, razvija se poseban način padanja(strmopizda),najčešće uzrokovanog smtronosnim pogotkom okupatora, ili domaćeg izdajnika.Naime, razvila su se dva podnačina, u zavisnosti, od kog oružja je mladi borac pogođen.
Prvi način se karakteriše naglim ispinjanjem, i izvijanjem, u stilu “Sunce ti jebem, đe mi je Kosmo disk”, čime se pokazuje intenzitet bola u leđima, a uzrokovano mučkim pucnjem sa leđa(mada može i sa prednje strane) , najčešće izveden legendarnim Lugerom.
Drugi način padanja uzrokovan je nekim automatskim oružjem, pri čemu se glumac nakon kobnog rafala, rotira oko zamišljene ose, laganim savijanjem u koljenima, polako nakon par rotacija, spusta na zemlju, ne odalamivši glavom poglogu, što je dovedeno do savršenstva,za neupućene u filmu “Valter brani Sarajevo”

Ta štaće to nama?
Em brzo, em skupo, a i na ovim starim nam radnici lepo spavaju.

Isti. Lep ko na slici. Obasut modricama po licu. Razbijen.

Mjerna jedinica za količinu sala u vodenoj otopini.

....hodaju gradom srećnici i mi smo bili to, vrati se kad me poželiš, nisam ti bilo ko....

Pošten neki svet. Prepoznao je milozvučno-preldžijske elemente ritmova Radetovih pesama koje razdrmavaju i najčvršće sinaptičke veze - jednostavno se raspametiš.
To su ti ljudi i žene koji imaju jednu cigaretu i ponude tebi. Kad ovakvog domaćina pitaš da uzore njivu, on prvo uzore tvoju i od tvojih komšija, a sebi ako stigne. Komad leba deli na onoliko delova koliko je komšija, svima pomalo. Ovi ljudi kad vide Beograd na vodi, podignu ga da se ne kvasi.
Jedina slobost im je upravo Rade Lacković. Kad je njegov koncert tad se prodaju i džondir i plugovi samo da se kupi karta. Đe koncert? Je l' u Insbruku? Nie problem! Nek ide i kuća!

Izraz koji je najverovatnije nastao u selu, a sad ga i u gradu po neki stariji ljudi upotrebljavaju. Znači "Šta će mi".

Poreklom je iz srednje Bosne, eks-Republike Srpske Krajine ili mesta bivše Vrbaske banovine.

Biće koje na prigradskim linijama stoji kraj šofera, u svojoj crnoj, pomalo ispucaloj kožnoj jakni.
Dotičnu najčešće kombinuje sa svetloplavim farmerkama, neretko preširokim. Oko istih, najčešće je opasan kaiš od gujine kože.

Od čitave rodbine, on je bio najmanje sposoban da se snađe, te se obreo u republici Srbiji, dok mu u goste redovno dolazi familija iz dijaspore: Njemačke, Švice ili Austrije. Oni iz Kanade su digli nos, te se ni razglednicom ne javljaju.

U školu je išao po nekoliko kilometara uzbrdo, vraćao se još toliko, uzbrdo takođe, dok su mu na tragu bili opaki, krvožedni kurjaci.

Dok je bio mlad, odrastao je na kvalitetnom rokenrolu, dok svoje srpsko porijeklo nikad nije zaboravljao, ali, kako se približavao kraj stoleća, okrenuo se istorijskim istinama kantautora kakvi su Mirko Pajčin ili Neđo sa Manjače.

Neretko se pijan kači za brezu belu, te plače za Danijelom, a nisu mu strane ni patnje za Bojanom i Milijanom, izgorelom gorom i ognjištem kom će se jednom vratiti, najčešće pod dejstvom kvalitetne zavičajne šljive, koju mu šalje neki, još manje sposoban rođak.

Suptilan način da ti cura u ljubavnom zanosu prijavi da si se pogrešno uparkirao. Na zabranjeno mjesto. U zelenu površinu.

Rečenica koju najčešće izgovaraju ljudi koji previše idealizuju stvarnost. Čim si ovo izgovorio, znaj da je najbolje sledeće "ćuti di si jer ni za di si nisi". Ljudi su skloni da o sebi najbolje misle i pričaju, to je neporecivo, čak i da veruju u to, bez trunke svesne samokritike-jer su to uvek drugi ljudi. Radiš, radiš nešto u ovoj šuntavoj državi, nešto malo, nije bog zna šta, ali kaplju neke parice. I onda hoćeš sve da promeniš. Ne, ljudi to neće prihvatiti, kritike padaju na ideje, razumne kritike, jer si pomalo umislio da si filzof, mudrac, propovednik i ti bi da prosvetljuješ. A zaboravljaš da je osamnaesti vek daleko iza nas i da je gotovo. I da, ipak, oni su nešto i radili, bilo je savršeno vreme za uzdizanje razuma iznad mraka verovanja u legende za malu decu tom jedan i tom dva Sada je vreme za snalaženje, a tu si u minusu, jer radiš sebi o glavi. I onda odustaneš od tih nekoliko hiljada uz prilično dobre uslove, jer je to ispod tvog nivoa. Umesto da se kao vidra provučeš kroz vrlo uske vode, godinama radeći na tome i zasijaš u punom svetlu, kad ljudi kažu: "Ne, ja inače ne volim da slušam taj radio, ali ponekad i uhvatim onog malog X, uvek ga slušam, jer je napravio nešto usred ovoga krša, zasijao je u punom sjaju originalnosti, čak i kada govori o temama koje su prežvakane, to radi drugačije od ostalih, na ovoj deponiji zvanoj srpski mediji". Da ne pričam o tome da ekstremni slučajevi ni ne žele da probaju nešto što je navodno ispod njihovog nivoa i tako čame čekajući nešto da padne sa neba. Neka idealna akcija, sa idealnim uslovima. Da im dođe neko i kaže:"Oduvek sam mislio da si poseban, evo ti posao koji si želeo"

Skraćeno od "Reci šta imaš i ne davi me previše!"
Koristi se za započinjanje telefonskog razgovora umjesto "halo" ili neposredno nakon njega. Upotreba ovog izraza može da znači dvije stvari:
- sa dotičnom osobom ste se prilično uortačili
- nemate živaca i jedva čekate da ga/je skinete s vrata, pa želite da vam odmah kaže šta hoće.

Mlitava i viseća dojkara.

Amorfna masa, koja bi trebala da pruži jako lep i veseo sadržaj, ali ima poteškoća da zadrži svoj podrazumevani oblik, kada je slobodno prepuštena sili gravitacije.