Obavezan komentar matoraca za nekog uspešnog muškarca koji im živi u komšiluku...

Izraz koji koristiš kada lucidan, ali u isto vreme i neprecizan, najčešće prejak pas nekog fudbalera ne biva ispraćen od strane njegovog saigrača. Nastao početkom devedesetih dok je Dejo Genije igrao u Milanu, a utakmice istog sa velikom strašću prenosio čuveni crnogorski komentator Milorad Đurković. Zbog velikih emocija, kakve danas još jedino Gojko Andrijašević ima prema Nemanji Vidiću, koje je gajio prema liku i delu ovog bez sumnje velikog igrača, Milorad je svaki njegov pogrešan potez svaljivao na dušu nekog Dejinog saigrača, najčešće nesrećnog Daniela Masara.

Fraza koju izgovaramo kada smo u društvu u kojem se ne osecamo baš najopuštenije. Jednostavno nismo među svojima.

Izraz nesaglasnosti i nipodaštavanja nečije teorije ili predloga.
Inspirisan rečenicom koju izgovara crtani junak, petao Sofronije.
Upućuje se sagovorniku i u situacijama koje uopšte nemaju veze sa letenjem.

Neko ko prosto ne može da izdrži, a da ne kaže šta misli. Laž kao da ne može da sađe sa njegovog jezika. To bi se donekle i moglo smatrati vrlinom, ali takva osoba najčešće ne može ni bar malo taktično da ublaži surovu stvarnost.

Izraz koji se koristi za nekoga kome nikada ništa nije po meri. Takvima i da kupite novog audija oni bi prevrnuli očima i rekli da je mercedes bolji auto.

Izraz koji se koristi da bi se nekom skrenula pažnja kako se non stop mršti i to onako najopasnije, kao da sisa limun.

Kaže se za veoma veštog trgovca. Za njega nema prepreka da bilo šta proda. Poznata je izreka " prošao ko prase u Teheranu" , e pa on ne samo da ne bi najebao već bi i zaradio.

Ovaj izraz se koristi kada ugledate elegantno popunjenog popa od 150 kila kako šeta ulicom za vreme posta.

Saljiv izraz kojim opisujemo koliko neko uziva na svom radnom mestu da se ne bi menjao sa predsednikom Borisom Tadicem.

Izraz koji koristimo da bismo se dobrovoljno javili za odredjeni posao, funkciju, zadatak, titulu,...

Илити: "Како је до јаја да живиш са цимерима, идеш сваки други дан на журке, правиш лудницу са цимером по стану, радиш неки просечан посао, али се зато зајебаваш до јаја и уживаш максимално у животу" фазон серије/филма.

Свако ко је бар једном бацио око на серије типа "Пријатељи", "Веселе седамдесете" или "Стажисти" помислио је на ту болну чињеницу да не живи у земљи типа САД и да нема шансе да унајми ни стан од 70 евра који дели са удовицом ратног ветерана, камо ли једну од оне две станчуге које деле јунаци из "Пријатеља". Да, реалност је прилично зајебана, па осим тога што не можеш да приуштиш стан у коме лагано може да се опичи фудбал 5 на 5, твоји пријатељи вероватно нису суперопичене копије Џоија, Рејчел, Роса, Чендлера и Фиби. Далеко су веће шансе да ти иначе треба сат времена да их натераш да оду с тобом до града на пиво.

Кул музика из седамдесетих исто отпада. Једини подрум који можеш да нађеш је онај у згради у којој живиш где би ти се шетали пацови по глави док покушаваш да дуваш са ортацима.

Реалност наставља да убија финанскијски. Ако живиш у Србији, а притом имаш ту срећу да живиш сам у свом стану (а ниси ожењен/удата), паре ти сигурно не испадају из гузице. Тако да, о путовању на лађење јаја до Лас Вегаса можеш само да машташ. Чак тешко да и финанскијски можеш да издржиш да сваки дан пијеш кафу у најгорем кафићу у граду, камо ли да нађеш неки домаћи "Central Perk" и да тамо блејиш цео дан.

Генерално, тешко да све то и у "обећаној" Америци можеш да приуштиш без 10 сати дневно на послу. Тако да, морала би гузица да ти буде укључена у струју и да се константно бијеш неким енергетским пићима да би имао живот интересантан као они. Тешко да имаш најинтересантнији посао на свету као јунаци из "Стажиста", па да се зезаш по болници цео дан са најбољим ортаком. Ако живиш у мајци Сербији, а у тим си годинама, вероватно теглиш гајбе код приватника или келнеришеш у кафићу да би напокон уштетео 80000, да платиш јебену школарину и напокон упишеш ту трећу годину.

Надај се да ти је живот довољно кул, пошто њихов можеш да живиш само две епизоде дневно на ТВ-у. Осим ако не скинеш серију са нета, ал' џабе, нема ништа од кул гајбе, заборави.

Jeben baja. Gde udari, tu trava ne raste. Kad ti zabode ćušku uši ti klepeću par minuta...
Da se tako duhovito izrazim, najebo si.

Naravno, to bih prvo pitao ženu nakon što mi saopšti da je konačno pronašla molera za neku novu paletu koju je zamislila, jer, jel'te, bijela boja više nije in. Ali, reče mi jedan čoek da tako mogu pitati i za zdravlje nekog gospodina za koga su svi čuli osim mene. Mislim, čitam ja novine, gledam TV, sve je to OK, ali, s vremena na vrijeme, ipak vidim da me godine lagano gaze, i da sam kao onaj bijeli zid što ga pomenuh maloprije.

Pored toga što je jedan od najiritantnijih likova iz crtaća, ubedljivo je i jedan od najbezobraznijih . Za razliku od, recimo, Velje Ilića ili Duleta Vujoševića kojima se cenzuriše tek svaka druga reč ona nikad nije izjavila ni jedan glas, a da nije bio cenzurisan.

Izjava roditelja, kada nisu u stanju da ti pruže ono što želiš. Tada krene priča o iskonskim vrijednostima

Opis tipa koji svojom grubošću i nespretnošću sjebao i takav prost komad gvožđa kao što je nakovanj.

Pitanje koje se postavlja kad na sagovornik priča o nekom liku koga mi ne znamo s' glave.

Kad opisuješ nekoga ko ima para.

Nekada legendarno pitanje u istoimenom crtaću kada se pojave samo konture određenog pokemona, a nakon toga se pojavi i objašnjenje u vidu kompletne slike sa imenom pokemona.
*Danas se koristi kao pitanje kada zazvoni telefon.