Pesma iz Prvog svetskog rata nastala u čast srpskih vojnika koji su se povlačili preko Albanije. Kompozitor je izgleda ili imao izrazen osećaj za sarkazam ili je stvarno verovao da je njima, gladnim, promrzlim i žednima baš bilo do neprijateljskog austrougarskog valcera.

Jbg ružan-na si ko poziv za vojsku, ko lopov u dvanes`, ko Era Ojdanić kad mu je loš dan. Jeste da ne treba ljude ocenjivati na po spoljašnjim već po unutrašnjim osobinama, ali ti i izgledaš kao da si izvrnut-a naopačke. Jer stvarno trebaš biti ogavan da te ne pojede lik koji za doručak jebe crve i bude, za ručak raspadnutog jelena sidaša a za veceru nesto laganije milkšejk od slonovskih govana. Suoči se sa time svi mi smo površni samo to ne priznajemo, jer smo ujedno i licemeri.

Kaze se za iskompleksiranog lika koji muva ribe sa pricom: toliko sam gotivan i popularan, svi bi da se druze sa mnom.

Nova verzija Nigrutinovog hita; svi biste htjeli da vas jebe Bekam, prilagodjena danasnjim desavanjima u Drvengradu!

Modifikovana varijanta izraza: Al' te sere/kenja!, u smislu - imaš sreće više nego pameti.

Ona situacija kada te lik koga nesto posebno i ne gotivis kaze (zamoli) da mu doneses neke stvari odredjene predmete...i non-stop te smara podseca da ne zaboravis kao da si malouman...e onda to sve postaje kontraproduktivno i ti tada namerno neces to da mu doneses...

Fraza koja dugo godina pokusava da u ljudskom mozgu odrzi ideju ravnopravnosti...kada pogresimo svi smo ljudi a kada treba da pomognemo...e tu se definicija menja u suprotnom smeru

Фраза која описује степен вукојебиности неке вукојебине, тј. селишта које се налази Богу иза ногу, и у коме сваког дана 200 земљорадника оре њиву и кеца овце.

Опште је познато да су марке у српским селима биле у оптицају и 6 месеци након потпуног повлачења ове валуте из употребе, и доласка вољеног нам евра. Евро звучи европски, а марка Немачки (намерно са великим Н), па самим тим има предност.

*мисли се на некадашњу немачку валуту

Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.

Izraz kojim najčešće očevi iskazuju skrivenu perverznu želju prema svojim potomcima.

Taj dan, za dve nedelje.

Rečenica kojom te kum ohrabruje da igraš prljavi ples sa kumom.

„Svi smo mi (pa nečije ime i prezime)“ izreka je ili poklič koji je na prostorima ex jugoslavenskih država postao posebno popularan posljednjih godina dvadesetog stoljeća, a svoju primjenu nalazi i u prvoj deceniji dvadeset i prvog.

Kreiraju ga istaknute, viđenije osobe u određenim društvenim skupinama pa ga izvikuju u svakoj prilici: na političkim, kulturno-umjetničkim, gospodarskim skupovima, na sastancima sportskih klubova, umirovljeničkih i đačkih družina, na druženjima ljubitelja čokolade, pasioniranih kolekcionara, na mitinzima društva za borbu protiv antipušačkog zakona…, na sastancima grupa za potporu liječenih ovisnika, članova Pete… i da ne nabrajam).

Ime i prezime koje se prikači izrazu „svi smo mi…“ najčešće (mada ima i drugih slučajeva) pripada nekome tko je trenutno pod kakvom sudskom istragom ili već mirno odslužuje svoj dug Bogu i narodu u nekoj od kazneno popravnih ustanova. Kako je zaslužio boravak u „spa centru“ nije važno (zna se).

Cilj kreiranja pokliča: sugerirati masi potrebu identifikacije s dotičnim herojem, moralnom vertikalom, uzorom djeci, odraslima i starcima, s osobom koja budi nadu u svijetlu budućnost svoju i svih svojih sljedbenika. Masa mora navući odjevne predmete s likom, slikom i prilikom heroja mučenika i s velikim natpisom „svi smo mi….“. Osim potpore dotičnom, time se izražava i neslaganje (mržnja i prezir) s režimom koji je junaka šikanirao, optužio i osudio.

Pesma grupe "Zabranjeno pusenje". Usput, i divna misao kojom na kulturan nacin mozes dati do znanja devojci koja te "poslala do pakla i nazad", da te vise ne zanima.

U nedostatku flote lađa koje bi ti mogle potonuti negde na dalekoj pučini Jadranskoga mora i usled nedostatnosti mašte da od istih načiniš podmornice i spasiš dan, pa verovatno najgori usud koji nekoga može snaći u ovom delu kontinentalne Evrope.
Mislim, tu si ti, gledaš svoga posla, napatio si se bio oko proletne setve k'o Isus na Golgoti, na pola si puta do berbe, sunce sija, ptičice cvrkuću i godina deluje kao da će biti rodna, kad ono odjednom, odnekuda dođe grad i pobije ti sve useve.
E sad, ume da bude urnebesno smešno kada na Dnevniku jave da je tamo daleko, daleko od mora grad počinio genocid pobivši useve, voćnjake i povrtnjake đuture i sve to začine snimkom nesretnog poljoprivrednika kako se fata za glavu, kuka, leleče i proklinje ove iz protivgradne zaštite, resornog ministarstva i državu shodno tome. No, kad malo bolje razmisliš, država bi stvarno trebala da uradi nešto po tom pitanju. Ofali li nam pšenice istu ćemo morati uvoziti iz Bugarske što će dovesti do povećanog trgovinskog deficita a Bog sami zna kakav će to domino-efekat imati na ionako astmatičnu privredu države u celini. Garant će i čorba da poskupi. Prošle godine neki Iranac pogodio nekog Amerikanca cipelom u glavu i automatski porasla cena barela nafte na berzi iz straha od eskalacije sukoba a sada da ne poskupi, jes' pa neće.
Ipak, ne treba zaboraviti, svakome je njegova muka najveća i svakome je njegovo breme najteže al' ako te to baš nešto naročito ne tangira i ako postoji mogućnost da neokrnjen stojiš negde sa strane i gledaš kako se neko zlopati, pa što da ne iskoristiš priliku i da se ne nasladiš tuđom mukom.
Dva šećera molim.

Situacija koja ti objašnjava da si ga potpuno popušio na određenom životnom polju. Ona podrazumeva postojanje bilo kakvog "broja mesta", s tim što ti nijedno nije dostupno.

Idealni odjeb za grebatore pušače.

Nešto nakon sledeće.

popularni odgovor učenika na ono uoobicajeno profesorsko "koga nema"

Najgluplji mogući izraz kojim te neko teši.Zvuči kao odobravanje a ustvari taj ti želi da te zaboli gde mnogoooo boli.Jebeš podršku.