-Mare, kakva je situacija?
-Eeee, situacija je vrlo... jebi ga u dupe!

vidi video

Igrati counter-strike i kuckati sms u isto vreme!

Unuk: Šta radiš, bako?

Baka: Ma e'o, drkuljim ovaj goblen cijeli dan, oči su mi pobijeljele.

- Čekaj, nije mi jasno. I zašto ti oženi tu fanfulju!?
- Jebiga, zbog fluida.
- E jeb'o te fluid.

Bakalar, bakalar.

- Uf pravo da ti kažem, mnogo mi prija kada se ovako nađemo posle šljake na piću, posebno kada imam ovakav dan.
- Što, je l' mnogo težak bio?
- Ma aj' što je težak bio, nego sam se danas i izblamirala na poslu, u zemlju sam htela da propadnem. Ladno mi je u sred prezentacije pukla štikla, pa sam sela na dupe pred svim onim ljudima. Bili su iz vlade, iz komore, ma jedno dvadeset ljudi.
- E moja ti, veruj mi, može to i gore.
- Teško da može gore od ovoga.
- Pa naravno da može, zato sam te i zvala na piće, da utopim u alkohol ovaj dan.
- Što bre, šta je bilo?
- Ma došli klijenti da kupe nekoliko automobila za svoju firmu. Muž, žena i poveli dete. Ja se tu polomi oko njih, a najviše da im animiram klinca. Znaš ono, preko deteta malo da steknem simpatije, lakše posao da zaključim. I sada sedi on pored mene, oni ispred, ja ga tu nudim bombonama, tepam mu, mazim ga po kosici i ne gledam u njega, fokusirana samo na njih dvoje i posao. I tu još na kraju ja ustajem da mu donesem čak i papir i bojice, da dete crta, da se ne dosađuje. Izašla ja iz kancelarije, uzela bojice, vraćam se, dajem klincu bojice i taman da ga štipnem za obraz, shvatim da ima brkove. Ladno, možeš zamisliti, nije bilo dete, nego gazda te firme je kepec, a ovo dvoje su mu direktori u firmi. Malo falilo otkaz da dobijem, ali spasilo me je to što se moj gazda, kako sam kaže, nije smejao toliko jedno godinu dana, pa me je ostavio na poslu, uz smanjenje plate par meseci.
- Au ovo moje je pičkin dim, sada vidim da stvarno može i gore.

- Brate, ja delim devojke na dve vrste... One koje daju i koje treba da ženiš. A ta, ako je tebi dala, daje i drugima, razumeš. A to ne treba nikome...
- Znam brate znam, ali ja nju volim.
- Ne znam šta da ti kažem... nisam pametan.

Staramajka 1: Eee, jesi čula da je Ljubinka umrla?
Staramajka 2: Jesam, c c c...
Staramajka 1: Zamisli ti nje c c c
Staramajka 2: Da, umire na ovu skupoću.

- Je l' ti se buraz ikada našao u životu? Sad ste obojica zreli ljudi.
- Kako to misliš?.
- Pamtim da te lemao i ismevao.
- Ne mogu da kažem, čestitao mi je kada sam dobio sina, posle za ćerke ništa...roditeljima je čestitao svaku novu godinu ali...
-...si ih ti od svoje plate izdržavao, lečio i na kraju sahranio.
- Ne mogu da kažem, plakao je preko skajpa.

Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“

Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“

Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...

-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“

Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.

Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.

Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.

Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.

Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.

Nikola: Deda, šta si beše rekao, gde živi ona Ana, ona što ti čuva ovce?
Deda: Ma tu, blizu, tri brda odavde.

Negde u ranim jutarnjim časovima, autobus staje na drugu pauzu. Majstor Zoki je zaustavio bus kod Šapca.
- Jen, dva, jen, dva… poštovani putnici, napravićemo pauzu u trajanju od 25 minuta.
Putnici izlaze iz busa i svako ide na svoju stranu ali svi sa zajedničkom molitvom: Samo nemoj da jedu!
Ali, šoferski stomak krči. Zoki i kolega mu Bane se već grle sa konobarom i rukama pokazuju šta da donese. I naravno, pauza će se odužiti.
Mala Jana: Mama, a kad ćemo poći, spava mi se…
:počinje plač:
Janina mama (inače, mnogo dobro pička): Evo, samo da ove čike ručkaju pa idemo.
U sebi pomišlja: Gde li vam stane tolika hrana? Da l' ti je želudac od rosfraja?... još i ova moja počela da pizdi! Dabogda vam se creva zavezala!
Blago teleći pogled je tražio oči šofera.
… što mi je smešna ova plava žena…
Toma: Hoćeš li još jedan sendvič?
Bisa: Ma, ne znam kad ćemo poći, bolan, sad se razmišljam da l' i kafu da naručim. Svo vreme ih gledam i molim Boga da ostanu još malo da ljudski ubijem kafu.
Toma: Ko ih jebe! Momak, donesi meni još jedno pivo i za ženu, sendvič i kafu!
… plava žena prođe pored mene…
Šoferi uveliko naručuju još jednu šopsku i flašu kisele.
Dana: Gledaj onu fuksu!
Žana: Pusti me ženo draga, ne vidim na oči. I ovu cigaru jedva vučem. Koja fuksa, imamo ih tri?
Dana: Ona što je ušla u Loznici. Pogledaj! Jok, još im na kurac sedi.
Žana: Aha…
Dana: E, sad smo najebale. Naručili su i za nju da ždere! Šta nama fali, ajde reci? Žana? Žanče? Ti si zaspala?
… jebo te, šta hoće ova plava žena od mene…
Dalibor: Ali, tata, ne mogu brže! Velika mi je pljeskavica!
Tata: Šta ne možeš? Pogledaj kol'ki si!
Dalibor: Prvi put kad smo stali umalo se nisam zagrcnuo koliko si me požurivao a mogao sam još dve da pojedem.
Tata: Pravo kažeš sine! …pogled ka Zokiju i Banetu… Mamu vam jebem!... Konobar, donesi kafu i kolu.
… meni ova žena stvarno postaje smešna…
Mama i Jana dolazi do šoferskog stola i konobar donosi turu pića za svo četvoro i sokić za malu.
Deda: Baba, kol'ko je sati? Trebali smo odavno da pođemo.
Baba. Eee, ugasio mi se telefon, đavo ga jebo!
Deda: Daj više da stignemo kući, poludeću! Treba uskoro da se puknem insulinom.
Baba se nervira, pizdi… i konačno se susreće sa šoferom oči u oči koje govore: Bude li ovaj moj fosil počeo da se treska kao trovan pacov a ne daj Bože da odapne, vadim ovaj pištolj i metak u čelo obojici i ovim dvema fuksama.
… fala kurcu, plava žena se odmakla od mene i ne moram više da se tripujem…
-POLAZIMO!
U tom trenutku neka čudna, sjajna i blistava svetlost je obasjala kafanu. Žena iz Loznice i mlada mama kreću u wc. Bisa je puvnula u kafu i isprskala se a Tomi je pena udarila na usta. Žana se trgnula iz sna. Daliborov tata je isprskao pantalone pred pisoarem koliko se obradovao. Dekica je već počeo da razmišlja o čarima i slatkoći bockanja i šećer je počeo da mu raste. Ono petoro što je bilo u busu i dalje je konjosalo (ili nisu imali love da plate ni kafu ili su stipse).
… a meni smešno pa ću da puknem od smeha…
…prođe pet minuta a bus ni da krene…
Bisa: Pička im materina, mogla sam za ovo vreme i kafu i cigaru da završim.
Deda: Zašto ne krećemo kad smo svi tu?
Dana: Čekamo one dve domaćice da se ispišaju! Sad su našle kad smo pošli.
… dve dame, zajedno sa plavom ulaze u bus…
Dana: Eee, Žana, evo one treće! Žana?