Tekst koji je ispisan na pakovanju proizvoda na jeziku nerazumljivom 99.9% prosečnih građana, a da bi se ipak pročitao potreban je mikroskop.
Navodno objašnjava satav proizvoda, ali kome je to važno kada i ovako ne može da se pročita. Datum do kada je upotrebljiv proizvod utisnut je na rubu kesice pakovanje koga nema a obično je nevidljiv ili utisnut naopačke. U ostalom, ko preživi, znaće da je proizvod dobar, a ko ne, njegovo stradanje, naravno, nema veze sa datim proizvodom.

Muzika koja nastaje lepljenjem glasova koji su se mogli čuti iz ordinacije doktora Mengelea na full on trens. Sve to je lepo garnirano tekstovima koji nastaju tako što pajdomani-stihoklepci sklepaju prvu glupost koja im padne na pamet, zavaljaju tekst Marini T i sličnoj ekipi za ić pda, pa ih ovi dalje valjaju kao hit u najavi za brda para kojekakvim groteskama čije su vokalne mogućnosti na nivou najpijanije rulje navijača, elokvencija na nivou teletabisa, a kulturna produhovljenost na nivou prosečnog mongolskog ratnika iz XIII veka.

Muškarac, najčešće srednjih godina, koji laganim korakom ide sa jedne strane ulice ili trotoara na drugu i meri kolika je dužina. Oko njega se širi jasan miris alkohola i povremeno zastane da izbaci kotu na određenom mestu. Iako mu se usne skoro i ne pomeraju, odnekud iz njega dopire geometarski "theme song" koji varira u melodiji od primerka do primerka, ali je tekst skoro uvek isti:

-Sm se npjiooooo pfffff khaaa pfujjjjjj, bmtileba onćmni mjku da pom pfujjjj khmmmm ŠTA JE?

Zakletva je zalaganje svoje casti kroz reci da bi se dokazala verodostojnost necega.Zakletve su prastari oblik iskazivanja istine.Obicno se prilikom zakletvi odigrava nekakav ritual.Danas su verovatno najpoznatije metode kao sto su drzanje ruke na Bibliji,podignuta ruka u vis i slicne stvari.
Postoji podatak da su se Jevrejei i njihovi susedi Arapi koji i dan danas rade to na isti nacin,zaklinjali tako sto bi klekli i rukom uhvatili polne organe onog kome se kunu i izgovorili odredjeni tekst.
Zanimljivo zar ne....

Jedan od prvih haikua Dušana Kojića-Koje praćen bas&bubanj zvukom. Nalazi se na A5 na prvom albumu Discipline kičme - Sviđa mi se da ti ne bude prijatno.
Bas+glas+tekst=Koja i bubanj=Žika (Todorović mlađi Srđan).
Album koji je u vrijeme izdavanja (1983) utemeljio alternativnu YU rok scenu i proročki najavio kasniji minimalistički drum&bass pravac u svjetskoj muzici.
LP "Sviđa mi se da ti ne bude prijatno" je bio objavljen za mariborsku izdavačku kuću Helidon.

Predstavnik novog-starog talasa R'N'B muzike,najverovatnije buduci pobratim Milana Stankovica.Koliko je voljen od strane nalozenih maminih i tatinih princeza(naravno pre svega zbog svog sminkerskog izgleda),toliko ga mrze svi ostali.Sto se njegovih pesama tice,od te njegove "silne" lepote,tekst i muzika i ne stignu da se zapaze.Proslavio ga je zenstven glas,koji ce se i dalje istanjivati do njegove 18-e godine,kao i ekstremno isfeminizirani pokreti koji raspaljuju mastu svih onih koji su prihvatili new wave i sto se tice mode i sto se tice umetnosti.

rusofili, skoro po definiciji, ljudi koji vole da čitaju i to naročito književnost koju su napisali ruski državljani. naravno, po njima, čim ruski državnjanin napiše dva slova zajedno to je književnost. postavlja se pitanje kako da prepoznate rusofila. pa jednostavno, rusofil je pročitao bar jedan tekst koji je napisao neki rus, od rusaofila u poodmaklom stadijumu je čuo sve najbolje o ovoj vrsti napisanih slova, suze mu niz lice krenu kad čuje umilne zvuke muzike ruskih muzikanata i nipodaštava svakog onog koji nije inficiran rusofilstvom

U danasnje vreme mnogi klinci se loze na rep, i tako za 3 hiljade dinara (mozda i vise, nisam siguran) mogu da plate da im neki lik napravi shugavu matricu, i napise neki tekst, u kome je svaka druga recenica: "BeeEeaeaEEEjbeee, ja te vooo0O0o0o0olim, aaaaaah, (naziv kraja u kome doticni zivi), aaaaa, (godiste), (klub za koji navija)", i onda se naloze, okace to na YT, dobiju par komentara od nalozenih klinkica '94-to +, pocinju da seku obrvu kao Cvija, umisle da su Napoleon, imaju bedne nastupe po krs klubovima, podrumima, splavovima, i sve to za sta...?

To što svetsko prvenstvo u fudbalu ne prenosi pink. Vuvuzele i Acu ćemo nekako i preživeti, ali kada bi se utakmice prenosile na pinku, to bi otprilike izgledalo ovako:
slika podeljena u tri slike, u jednoj farma, u drugoj neki talk show, a u trećoj fudbal, i u tu treću na svakih 14 sekundi uletela bi poneka reklama (kada krečite, krečite..). U dnu ekrana išli bi komentari, poruke zaljubljenih i ima li lepa devojka da se javi obdarenom momku na broj 064.......A u gornjem delu ekrana išao bi tekst najaktuelnijih vesti. Negde bi već ugurali i reklamu za biomed i horoskop..

Smešan izraz za luđakinju, koji je, međutim, bespovratno devalorizovan činjenicom da su ga sestre Kovač inkoroprirale u tekst svoje pesme ne-znam-baš-kako-se-zove, ali u svakom slučaju, radi se o spotu produkcijske kuće Komuna u kom se Kovačeve u ludačkim košuljama, natapiranih kosa (u znak nervog rastrojstva, a simbolički – mladalačkog revolta), sa strahotno džeksonovsko-izbeljenim licima i sentiš dokumentarnim kadrovima scena iz detinjstva, bacakaju i pipkaju po krevetu, unose u objektiv kamere koja je fiksirana u gornjem levom uglu, i sa izrazom krajnje anarhije, neoubuzdanosti i opičenjaštva ispisuju grafite po belom tapaciranom zidu.

Iskren odgovor grlatog tenora operisanog od sluha. Rika kojoj apaudiraju međed, jelen i lav. Stojećki! Negativan broj decibela, poput Žareta i Gocija u novosadskoj sinagogi i malter za vrat. Komanda artiljeriskoj bateriji u stihu. Most da zaljulja, ibar da zaustavi, neretvu da u staklo izravna, unu da ugrije. Pesmu iz srca, tekst iz glave, a glasina iz grla. Čutura mesto kajdanke i tri sinfoniska kuma istom notom natopljna. Lućana u grobu da prevrne. Miris rakije i beloga luka, za članove udruženja gluvih i nagluvih koji, kao ni jednu drugu muziku, krajišku mogu sa slušaju nosem svojim.

Paradoksalno zvuči, ali u najrasprostranjenijoj upotrebi ova reč ništa ne znači.

Pojava koja nastaje na svakom vecem veselju, odnosno pijanci! Uzrokovano prevelikom dozom alkohola u krvi i ne znanjem teksta pesme (Izuzev refrena). Tipicno za ovu pojavu je besumno pomeranje usana, bez ispustanja ikakvog glasa, da bi izgledalo kako subjekat zna tekst! Pozeljno je da se padne u trans i zestoko mlatara glavom, kako se ne bi videlo da se usne pomeraju u sasvim drugom ritmu. Kada dodje refren, tipicno je da se dignu ruke u vis, zagrle obliznji neznanci, i iz sveg glasa prodere! Kasnije se obavezno glumi promuklost!

Uglavnom domaće rok pesme koje se sviraju na svakom kampovanju, roštiljanju u prirodi, proslavi prvog maja i sličnim dešavanjima. Zajednička karakteristika im je da nisu teške za sviranje pa može i pijan čovek da ih svira i da imaju tekst koji se lako pamti da i pijani ljudi mogu da pevaju a da se ne zbune.

Lista najozloglašenijih:

Domaće:
1. Yu grupa - Crni leptir
2. Riblja čorba - Kad sam bio mlad
3. Trula koalicija - Alkoholičarka
4. Bajaga - Tišina
5. Atomsko sklonište - Jer za ljubav treba imat dušu

Strane:
1. Deep purple - Soldier of fortune
2. Deep purple - Child in time
3. Kansas - Dust in the wind

Čitanje između redova je sposobnost razvijenih mozgova da sadržaj datog umetničkog dela (sliku, književno delo, film, fotografiju, tekst pesme) pojme i tumače na sebi svojstven način i tako mu daju svoj doprinos. Mogućnost čitanja između redova u velikom broju slučajeva proporcionalna je vrednosti dela, ako se ona uopšte može meriti, a delo je otvoreno za beskrajno mnogo tumačenja. Shodno tome, autori koji vrednuju svoja dela ostavljaju prostor za čitanje između redova, nasuprot onima koji svoje poruke serviraju na tacni. Data su dva primera radi poređenja.

Cult of personality predstavlja neorganizovano, odnosno stihijsko obožavanje određene osobe. U ovoj Nedođiji koju mnogi nazivaju "Srbija" obožavana ličnost je Novak Đoković, na Vukajliji poznatiji kao Đolub.

Narod, sav u rasulu, problemima i brigama ne može da nađe rešenje za svoje probleme. E, zato nam služi naš dragi Đolub. Đolub će sve da reši! Ako svi čvrsto navijamo za njega i ako ga svi volimo celim srcem, problemi će nestati, baš kao i u reklami: brzo, lako i jednostavno. Oće kurac! Grdno ste se zajebali ljudi ako sve nade polažete u Đoluba.

Ponašanje srpskog naroda je metaforički opisano u pripovetci "Vođa" Radoja Domanovića. Obuzet slepilom, narod će pratiti svog vođu (Đoluba) bez obzira na to šta on radi i šta je njegov cilj i da li je on uopšte pogodan za vođu! Sam Đolub nije ni svestan svoje pozicije, baš kao i "mudrac" iz pripovetke. Približno pet miliona davljenika se hvata za jednu đolubovu slamčicu spasa i svako misli da će baš on biti spasen (kao i što smo svi dobitnici na lutriji). Srbija je more u kojem se skoro svako davi a niko ništa ne radi povodom toga, čak se ni ne praćakaju, svi čekaju Đoluba da im dođe.

To što je Đolub prvak sveta u tenisu ne znači da je on i svetac koji će nas izbaviti iz svih muka!!!

Po ekonomiji kao nauci smo svi mi država, svaki jebeni, nebitni pojedinac čini državu. I zato ne znači da će nam biti bolje ako dolivamo u državni džet, biće nam bolje ako svako krene od sebe i pomogne samom sebi, a ne da čeka nekakvog Đoluba koji je došao iz vasione da vlada Srbijom!

Najbitniji i najkorisniji razlog upotrebe ovoga je za zanimaciju dok seremo. Svi mi volimo da citamo uputstva i etikete sa deterdzenata, shampona, raznih preparata za kosu itd, dok seremo... Ako je tekst na stranom jeziku pokusavamo da procitamo bez obzira sto ne povezujemo ni 3 slova.
Uglavnom, posle par dana naucimo napamet raspored deterdzenata i sampona i ta slika koju vidimo dok kenjamo nam postane dobro poznata, i reci i fraze koje procitamo nam se odjednom nekada jave i motaju po glavi, a mi se pitamo 'De li sam to cuo??'

U narodu poznatiji kao Boro Kavasaki.Po spotu sudeći automehaničar iz okoline Modriče, ali možda samo zaljubljenik u motosport.U Borinim tekstovima,naročito u zadnje dve strofe kultnog hita ''Kawasaki'',ima dosta,pretpostavlja se, namerne dvosmislenosti(Svaka mnogo voli da ga duže jaše, jer njegova vožnja svakoj curi paše itd.).Tekst je verovatno nastao u časovima posmatranja ženskih pozadina iz lokalne kafane ili za vreme oticanja ulja iz kartera nekog motora.Neodoljivo podseća na Seju Kalača i ima brčiće uz usnu kao pokojni Šaban Bajramović.U spotu meša na otpadu sa zaposlenima.

To je kraj crtaca, slova idu na dole i cuje se.

Sjajan glumac ! Po talentu i upornosti nadmašio odličnog ćaleta. Ali, kako to neretko biva - jebiga, navuk'o se na iglu.

Režiseri su ga (dok je mogao da se koliko - toliko kontroliše) zbog nesumljivog talenta i harizme pozivali i dodeljivali mu vodeće uloge, ali evo već duže vremena ga svi izbegavaju. Hors mu ne da da bude normalan glumac. Nije u stanju da nauči tekst, bez razloga ne dođe na snimanje, ili dođe stondiran i slično. Nijedan režiser više neće da rizikuje s njim.

Sve u svemu - repriza pokojne Sonje Savić (Bog da joj dušu prosti.)