1. Ličnost nedelje: Zac Efron, san mnogih tinejdžerki širom sveta…

2. Interwiev: Miley Cyrus aka Hannah Montana
odgovara na vaša pitanja bez dlake na jeziku i priča o svom najnovijem projektu!

3. Blamovi

Jedan dečko mi se već duže vreme sviđa. Idemo u istu školu. Na velikom odmoru mi je slučajno ispala viršla iz zemičke i on i njegovo društvo su
mi se smejali, a ja sam uplakana otrčala u WC i odlučila da se najkasnije do kraja nedelje premestim u drugu školu.

Sexy blondie, 14

Jednom smo ja i moja najbolja drugarica šetale parkom i slučajno srele moju simpatiju i njegovog brata. Sele smo na klupicu da pojedemo sladoled,a kada su oni prišli ustala
sam da se pozdravimo i tek onda shvatila da je klupa bila sveže ofarbana. Na mojim novim trendy farmerkama pojavile su se 3 zelene linije od farbe, a oni su se na sav glas smejali. Čoveče, koji blam!! Mislim da ću se ofarbati, promeniti broj mobilnog i preseliti u drugi grad!

Goticharka,16

4. Adrese poznatih, pišite im obavezno:

Beyonce Knowles
P.O. Box 710450, Houston TX 77210-0450,USA

Jessica Alba-c/o, 10/210-555 Brooksbank Ave
North Vancouver BC V7J 355, Canada

5. Posteri: Katy Perry, Jonas brothers, Lady Gaga, Dulce Maria RBD + exkluzivni dodatak za naše slatke čitateljke, poster ( u delovima) Justin Timberlake u prirodnoj veličini, u ovom broju 4/15.

6. Tekst pesme koju ste vi tražili : Taylor Swift – Love story

Romeo save me I’ve been feeling so alone
I keep waiting for you but you never come
Is this in my head, I don’t know what to think
He fells to the ground and pulled out a ring
And said
Marry me Juliet you’ll never have to be alone
I love you and that’s all the reason for
I talk to your dad go pick out a white dress
It’s a love story baby just say YES
Oh, oh, oh
Oh, oh, oh, oh

7. IN/OUT ovoga meseca:

IN: maskara u boji, voćni jogurt, sjaj za usne sa šljokicama, kafenisanje sa drugaricama, plitke farmerke sa cirkonima, japanke sa štiklicom, SMSovanje, kurs trbušnog plesa i časovi joge, feng shui, čipkaste gaćice, shiny look...

OUT: muvanje likova preko drugarice, bezanje sa časova, konjski rep, dijete, nezdrava ishrana, tračarenje, teške minđuse koje vuku uši…

8. Let's talk about sex!

P: Da li mogu da se otrujem ako progutam spermu?
Tina-woji-Billa, 16
O: Ne, to je potpuno netačno... pozz

P:Da li je test iz apoteke 100% pouzdan? Molim vas, odgovoriteeeeeee!
Emo girl, 14
O: Ne, test često greši... možda bi bilo dobro da popričaš sa ginekologom o tome….
ćaos!

P: Smuvala sam se sa sestrinim bivšim dečkom, jer nisam znala da joj se još sviđa.
Sada mi preti da će mi zagorčati život, šta da radim? PLEASE HELP ME!!!
Swatka Tea, 15.
O: Draga Tea, najbolje bi bilo da popričaš sa sestrom u 4 oka... Nadam se da ćete se pomiriti... kissić

I još neka pitanja:

Da li mogu da pomerim dejt?
Hoće sa mnom da spava - da li da pristanem?
Mislim da mu se ne sviđam, okreće se za svakom devojkom na ulici!
Koliko duboko treba da ubacim tampon?

9. Strip

Urbana devojka na selu, 5. deo

Kaća posle 2 nedelje na selu upoznaje preslatkog mladog farmera Životu i započinju strasnu vezu... sve dok im njegova baba Koviljka ne stane na put!

10. Nagradna igra:

15x fancy lančić za nogu
10x trendy ruksak
3x cool parfem
2x pink iPod sa “Swarovski” kristalima

Glavna nagrada: Vaučer od 30.000 din za kupovinu u “Zari” i “Mangu”

11. Još uvek tražimo dvojnicu Britney Spears!

Drage čitateljke, šaljite svoje fotografije na 5566, i mozda ste baš vi Britneyina dvojnica.

Ko pobedi dobija potpuno novi styling, totalno otkačenu frizuru, profesionalni make-up, fancy krpice iz “Terranove” i “Ooops-a”, “Dve šmizle” nakit i najbitnije: piercing na pupku, koji vi izaberete!!

Zato, ne gubite vreme! Do sada su u užem krugu:Silvana Prčivragović iz Lebana, Nina Čačija iz Beograda, Elvira Ćufta iz Donjeg Brijanja, Svetlana Ceca Milinković iz Kokinog broda i Jorgovanka Guzina iz Puste reke.

U sledećem broju: Mala škola ljubljenja
Muškarci: ON KAŽE / ON MISLI
Poster u delovima, Justin Timberlake 5/15
Velika SEX anketa, 6000 muskaraca nam se poverilo
Urbana devojka na selu, 6. deo
mnogo poklona, postera, modnih saveta i raznih iznenađenja!
See you in June!!!

- Svaka sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je namjerna. I da - možda ispadnem i nacionalista (malo) ali bole me brige.

- Ja, ti, bilo ko (porijeklom iz Crne Gore) krenemo na put u velegrad zvani Beograd (dal' poslovno il iz užitka, kako ko)
Sledeća slika - voz za Bg krcat ko konzerva sardina. Svi jašu jedni na druge - dok neki sa više sreće možda i uspiju da sjednu. Ajde i to čovek progura - sve u želji da se vidi jednom taj Beograd, oca' mu jebem!
Prođe i ta gužva, i posle 8 sati klackanja po vukojebinama ( i moje lijepe Crne Gore a i uvažene Srbije) konačno!! Ugledao sam slobodni kupe! Posle 8 sati vožnje Čkaljinom brzinom ( čuvaj Pajo - jurimo 30 na sat POGINUSMO!) konačno se odmaram u kupeu. Mislim: '' Jebeni Šangri La ti nije ravan!'' A kupe ko kupe - to jest svinjac. Ma i to je sve ok - Beograde stižem!
U međuvremenu do mog kupea dolaze muž i žena srednjih godina, a i pomladi za moj ukus. - '' Brale jel ima mesta?'': upita čovek. Dok sam se ja raširio na sjedištu kao zet u tazbinu, obnavljajući izgubljenu energiju, i povraćajući krvotok u donjim ekstremitetima, mrsko im odgovaram: '' Nema jadan! Imaš niže slobodan kupe, pa tamo śedite!''
Dok su odlazili načuo sam: ''Gle' ove Crnogorske stoke.'' E sad ponosan jesam, ali mi je kičma trenutno umotana ko Gordijev čvor zahvaljujući kvalitetu naših željeznica a i pruga.
Konačno!! Beograd! Posle svih muka suze radosnice mi naviru, ali kao gordi đetić, stiskam zube i krećem ka urbanoj džungli.
Eto me u Karađorđevoj, lagano šetam, razgledam, uživam. Primijećujem da me neko prati. Neću da se okrećem, ko ga jebe, samo tripujem. I posle nekoliko blokova taj lik me sustiže. '' Momak oćeš da ti izglancam obuću?'' : upita me jedan patuljasti lik, koji me u tom momentu podsjetio na Džeja sa dredovima. '' Ne hvala, žurim.'' '' Ajde jeftino ću, dece mi!'', prilazeći mi polako, i rukom krećući ka mom džepu koji je tada bio u novčanoj erekciji. ''Ne hvala, stvarno žurim.'' ''Ajde što si takav?'' hvatajući me za ruku. ''Ajde mrš gabelju jedan da te ne napunim noga! Vucaj se!'' - lik je brzinom Bolta pretrčao na drugu stranu ulice dovikujući: '' Nezahvalno đubre Crnogorsko!'' Ej nećemo tako! Dok sam ja krenuo prema njemu on je već pretrčao do gazele ili Arene.
I ajde bilo je još nekih situacija, i pored svega toga - i nije loš Beograd.
Ajde vratio se ja u Cg i relaksiram se po netu malo.
Pošto volim da čitam vijesti po raznim sajtovima, naletim na Blic - '' Milo Đukanović ima sat od 106K evra'' - sa jedno 600 komentara. Te komentare ću sve okarakterisati kao zatučene baljazgarije o nebitnom poslu. Jer iskreno ne mogu da svatim - da glupost od vijesti (koja je tačna, ali je preglupa) izazove više reakcije recimo od vijesti da je Srbija osvojila svjetsko prvenstvo u fudbalu, ili da je Srbija ušla u EU. Jer, prvo mene boli kurac da li Tadić ima vilu od 32 miliona, cipelu od 1200 evra ili slično. A zanima me to kako da se srbijanska populacija više interesuje za sat Milov a ne za stanje u svojoj državi?
Taj tekst je u meni razvio isto jedan stereotip koji je negativan kolko i gore pomenuti primjeri vaših sugrađana. Samo za razliku od njih, moj stereotip prema žiteljima Srbije se razvio na dobro utvrđenim primjerima. O njima neću sad.
Ono samo treba čovjek da gleda svoja posla. A od ovolkog pisanja sam ožednio. Odoh po pivo. Živjeli.

Džoni: Dakle, ti si spreman da nam uradiš taj aranžman po ceni od nula dinara, ako sam dobro shvatio?
Kornelije: U potpunosti si me shvatio, dragi Nikola. Sav talanet i umeće, ja sam jako dobro uočio u vama dvojici. Taj tekst, te reči, to vaše izlaganje, mene je potpuno fasciniralo. Samo, gde je Miloš? Kada će on da dođe?
Džoni: Samo što nije, evo, sad ću da ga zov...
Šomi: Pa, gde ste bre manijaci? Šta radite? Dolazi Šomi uvek na vreme, nemoj da se brinite ništa! Ko je ovaj ćoro?
Džoni: Šomi, brate, iskuliraj malo, to je naš menadžer koji će da nam uradi stvar za džajića, ako me shvataš.
Šomi: O, izvini tebreks, molim te. Nisam znao. Mislim, kako sam mogao da znam?
Kornelije: Ma, taman posla. Svašta, ne ljutim se ja na tako talentovane momke, sedi Miloše, sedi. Dakle, kao što sam rekao Nikoli, rećiću i tebi. Spreman da vam ceo aranžam uradi za džabe, odnosno, vama za džabe. Celu finansijsku situaciju ću da snosim na sebe, vi nećete imati ništa sa tim. Snimanje u profesionalnom studiju, sa profesionalnim ljudima, opremom, snimanje spota, dakle sve. Sve je na profesionalnom nivou. Budite bez brige, mlada gospodo.
Džoni: Čuješ bratić? Sve je za džajića!
Šomi: Do jaja matori, pa do jaja znači! Hvala bratić Kornelije za sve, mislim, ono, bićemo tvoji dužnici, što se kaže, kontaš?
Korenlije: Nema potre...
Šomi: Šalu na stranu, izvini što te prekidam, slušajte ovo, koji sam kadar znači imao sinoć! Džonsone, znaš onu malu ravulju što je trpam petkom uveče?
Džoni: Misliš na malu Maju?
Šomi: Mislim. E, sinoć nije bio petak, ako me shvataš. Pila sa nekim drugaricama, napila se kao pička, i fazon zove me da idemo do nje. Zonfić, upoznavanje njenih roditelja, smejanje, kontaš? I mi uđemo kod nje, ja ulazim u sobu, kad ona se dere, kao, ne tamo, tamo mi matorci spavaju, ja počeh da smejem, ne bi mi dobro. Ulazimo kod nje u sobu. Lepa sobica, legnem na krevet, čuješ nju, ne tu, tu mi stariji brat, spava, ležiš na njemu. Mislim se u sebi, ležaćete i ti i on na mene uskoro, ako me razumeš. Legnemo posle na njen krevet, i tu se matori karamo jedno odprilike 53 minuta, i udri, udri, udri, značl odvalio sam je od kurca, a brat joj je bio budan i drkao na nas, dajem glavu, znači. Ružan kao kurac, čupav, smrdi, nikakav joj brat. Nebitno, šalu na stranu. Trpam je ja i dalje, i nešto me cepi u glavu, čudna pomisao, da kamšatujem na njenog burazera, da bude baš zonfić...
Džoni: Matori, nisi valjda?
Šomi: Jok ti si! Ustajem, onako cepaju me grčeve u nogama, a gaće mi na kolenima, i prskaj po burazeru, ko ga jebe!
Džoni: AHAHAHAHAHAHAHA, PA BRAĆALA, TI BRE DEFINITIVNO NISI NORMALAN, KOJI KADAR JEBOTE!
Šomi: Slušaj! Počnem da ga bacam po njemu, po krevetu, po njegovoj masnoj kosi, posle bila još masnija...
Džoni: AHAHAHAHAHAHAHAHA!
Šomi: I na kraju kadar nemoguć! Bratić se budi i bunca kao nešto, kad samo izgovri nešto u snu, onako bunca: Kako je lepo svršiti tokom seksa, je l da ljubavi i to po tebi?
Džoni: HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHA KOJI KRETEN JEBOTE! KAKAV INDOS JADNI!
Šomi: RECI BRATE KOJI SU TO KADROVI BILI!
Kornelije: Ta devojka koju si jebao, to je moja mlađa sestra inače, a kosa po kojoj si svršavao je moja.
.
.
.
(nakon pola sata)
Neša: I? Je l ste uradili album? Šta je bilo?
Džoni: Jesmo kitu uradili! Ovaj kreten imao malopre nemoguć nastup pred menadžerom, ne bi verovao šta se desilo.

Godina 1998. Za osmi rođendan si dobio Ekšn Mena i ne možeš da se odvojiš od njega. Sve radiš sa njim, od vožnje automobila do silovanja Barbike, ionako Ekšn Men ima šake taman za Barbikinu sisu. Jedino što nema kurac, ali nema veze, nema ni ona pičku. E onda te je mlađa sestra tužila. Roditeljima prekipi i reše da te kazne, ali ne ćoškom. Oduzeli su ti omiljenu igračku (smatraju da je to najbolji način da kazne dečaka) i sakrili je.

Počinješ da ga tražiš svuda po kući. Ne uspevaš. Teško je, jer moraš da ga tražiš kada ti niko nije kući. Jednom prilikom na tavanu nailaziš na prastaru natkasnu. Nikad je nisi video. Ma mora da su ga tu sakrili. Otvaraš je ali igračka nije unutra. Međutim! Neke sise te gledaju... Dozivaju... ,,Mora da je Pamela“ pomislio si (ipak si samo njene sise video na posteru šest godina starijeg burazera tvog ortaka). Vadiš časopis, kad ono... Nije Pamela! A dobre sise ova crnka ima, zajebala Pamelu! Krećeš da listaš, da gledaš slike... Prvi put vidiš obrezan kurac, prvi put vidiš pičku! Ne računam Pamelinu, nju je videlo 1832493214687632149621934 pari očiju. Onda vidiš i neobrijanu pičku! Tako, dakle, izgleda pička. Vidiš seks po prvi put. Ne računa se ono kada si pre pet godina banuo roditeljima u sobu. Video si seks, ali ti to ne znaš. Vidiš kako su žene nasmejane kada muškarci svršavaju, naročito kada to rade po njihovim licima. ,,Fuj!“, pomisliš: ,,Ja to nikad ne bih uradio!“ (Ali bi, sada da. Pristao bi na to brže nego što Srbija pristane na bukake od strane zemalja EU-a.) I počinješ da ga drkaš na slike iz tih mnogobrojnih časopisa. Hvala Bogu, više to ne moraš da radiš gledajući Pamelu sa razglednice koju si kupio kod osamdesetogodišnje babe preko puta škole. Postane ti rutina narednih dana. Ali zapitaš se... Neke slike uopše nisu uzbudljive, naročito one koje stoje uz kilometarski tekst. Počinješ da čitaš. Sva sreća pa si treći razred te znaš latinicu. Ne razumeš se u ,,stručnu“ terminologiju ali to ti i nije bitno. Važno da razumeš šta je pisac hteo da kaže pod ,,stenjala k’o konj“, ,,pička puca od debela kurca“, ,,svršila i počela da se trese kao nenormalana kako sam je dobro izjebao“ i tome sličnim stvarima. Čitaš dogodovštine drugih ljudi, njihove fantazije i iskustva.

Počneš pred ortacima da pričaš o tome. Naravno, ne otkrivajući da si to pokupio iz šteka Pan Erotike tvojih roditelja. Da, da te ne bi zajebavali. Ne veruju ti pola stvari! Naročito ono da ne treba jebati u suvu pičku, naročito suvog kurca, naročito jako i naročito ako nisi obrezan. Puca kurac! Jedan od njih posle pita starijeg burazera da proveri tvoje priče. Burazer kvazi jebač potvrđuje i ortak širi ostalim ortacima priče. Sada ti svi veruju. Svima im se u očima vidi neka vrsta poštovanja, a nekima se pored toga vidi i zavist. Ti neki počinju da pričaju gluposti u vezi seksa. Hoće i oni da budu na tvom mestu. Ali ti imaš riznicu informacija za razliku od njih. Ti si razmišljao o onome što si čitao. Oni su samo igrali soni kod ortaka. Još samo da jebeš i da ti dlake još porastu. Bićeš muškarac. Jednog dana. Ali ne sada. Sada si zaljubljen u Milenu iz odeljenja i s njom bi se samo ljubio i držao za ruke. (Do danas je ona primila šurnjaes kuraca, a ti si jedva i nevinost izgubio.)

I sada, kada su oko tebe sve sami jebači, ti si jedan od retkih koji zna da je lepše jebati zaljubljen nego neiživljen. E, sada si muškarac. I to džentlmen.

9. Je li istina da ste jednom umjesto prema protivnickom, krenuli ka golu zelje s namjerom da date zgoditak?
- Igrali smo protiv Partizana i Jusuf Hatunicme loptom snazno pogodi u glavu. Iznesu mene iza Partizanovog gola i doktor Hamo Hasanbegovic pokaze mi prst i pita vidis li? Ma kako ne vidim prst. Udjem u igru, neko mi doda loptu i podjem ja pravo ka svom golu. Sreca, moj suigrac Josip cilic, na sesnest metara uleti mi klizeci. Sudija mu da zuti karton, a mene iznesu vani.

10. Zbog povrede glave?
- Pa, da. Doktor je poslije rekao da sest mjeseci trebam pauzirati. Ali nas fizoterapeut se nije slozio: Ma kakvi, taj ce za mjesec dana biti kao nov. Doktor mu upitao: Kako ce tako brzo, a ovaj odgovorio: ma nema on mozga. I fakat za mjesec dan ja zaigram, a fizioterapet pred svima kaze: Jesam li vam je rekao da nema mozga.

14. U karijeri ste dali mnogo golova. Koji je bio recept za tu efikasnost?
- Driblam, driblam, sut i gol. svabo mi je rekao: Tvoje je da das gol, ako ga ne das do osamdesete minute izadji sam.

22. Zar niste dobili batine kada ste igrali za Olimpijakos, nakon sto su navijaci usli u svlacionicu da tuku igrace?
- Oooo... Grci su strasni. Izgubili mi jednu utakmicu s tri nula u subotu i dosli na trening u utorak. Zakljucali sve kapije. Ali doslo tristo navijaca na tribine. Mi mislili oni dosli navijati. Joj, kad pocese skakati s tribina. Kad su poceli tjerati igrace, aj strasnog suda. Udaraju nogama i rukama. Ja pobjegoh ziki Stojanovicu pod noge. U njemu dva metra i mislim tu je spas. Ipak do mene se probise dvojica navijaca i kazu mi: tebe nece niko, ti si majstor ovdje. Gdje god sam igrao ljudi su me volili. Samo nisam znao pare zaraditi.

24. Vi ste jedan od rijetkih kome je i biznis s kafanom propao?
- Jedini sam koji je imao kafanu i propala. Ovi moji, iz Modrice, dali mi kafanu Roks. Ja sam uveo recke. Ko god mi dodje, kaze napisi recku. Imao sam milion recki. Da sam za svaku uzimao pfening mogao sam se obogatiti. I sto je najgore kafana je bila uz magistrali put. Mozes misliti.

30. Bili ste jedan od najbrzih igraca bivse drzave. Jeste li ikada saznali koliko ste u prosjeku pretcali na jednoj utakmici?
- Bilo je brzih igraca od mene. Ali ja sam bio najbrzi s loptom. Moj profesor Hazim Salihovic, koji me tri godine obarao iz matematike, kazao mi je: Ko nema u glavi ima u nogama. Eh, da sam to ranije shvatio bio bih mozda najbolji igrac na svijetu.

31. Bas vas nije isla matematika?
- U prvoj godini gimnazije izvede me profesor pred tablu i nacrta krug. Kaze mi: Nikola dat cu ti dvicu, ako pogodis koliko je stepeni ovaj krug? Nisam ja bio na casu kad se to ucilo i okrenem se oko sebe a moj drug na dlanu napisao 360. Kazem profesoru: Dajte profesore, pa 360 stepeni. Ali onda ce on: Dobro Nidzo nemoj se okretati, a ako ti neko bude sapnuo keca ces dobiti. Joj, on onda unutar onog kruga nacrta jos jedan i postavi pitanje: Koliko ovaj ima stepeni. Kazem ja sebi hajde da malo ukljucim logiku: Ako ovaj veliki ima 360, onda je ovaj duplo manje. Rekoh: Duplo manje. Kad sam ja to rekao u razredu nasta lom od smijeha. Prosle godine kad su igrali veterani i novinari ovdje igrali utakmicu za vecerom im ispricam ovaj slucaj. A sofer koji je dovukao novinare, kad sam to ispricao mrtav ozbiljan me upita: pa jesi li pogodio?

40. Koju utakmicu bi ste najradije zaboravili?
- Igrali smo protiv Spartaka u Moskvi. svabo je prije pocetka utakmice rekao: ti cuvaj ovog, ti ovog... A meni ti cuvaj Prostor! Kontam kakav prostor. A tada je za Spartak igrao Protasov. Tri puta mi uzmu loptu i odmah poslije toga primimo gol. Poluvrijeme 4:0 za Spartak. U svlacionici svabo pita: Nikola sta sam tebi rekao... Rekli ste Prostor, ali niste rekli koji je broj. Osim se okrene pomocniku i kaze: Boro, vodi ga pod tus vidis da je prolup'o. A ja se taman navikao igrati pod reflektorima i bilo mi krivo.

61. Smeta li vam kao treneru kadetske selekcije BiH to sto nasa himna nema tekst?
- Smeta. Da bar ima malo teksta da pjevamo, a ovako nas uspava onda ne mozes pospan igrati.

_______________________________________________________________________
- Da ti kažem, onaj naš Gare, predsednik skupštine opštine, je stvaro dobar čovek. Hoće stvarno da pomogne.
- Gare Gnjida pomaže nekome?
- Što Gnjida? Pa baš je dobar čovek. Pre neki dan mi je pomogao oko nekih dokumenata, otvaramo novu firmu pa je potrebno da se neke stvari ubrzaju. A i rekao mi je da će da mi ugovori posao sa nekim Italijanima jer kaže da je u interesu naše opštine da što više ljudi radi. Samo me je zamolio da mu obezbedim stotinak paketića za decu, a opština će sve da plati do kraja januara. Svaka mu čast, uspeo je da se snađe, vredan čovek. Ama stiže sve.
- E, moj ti... Tebi kao da je ispran mozak. Ti kao da ne znaš kakav je Gare. Pre 5 godina je počeo da se muva po stranci, ulizivao se i tetkicama što su čistile stranačke prostorije isto koliko i onom našem glavonji. Glavonja ga je vodio na putovanja sa sobom, pomogao mu je i da završi višu školu. Gare je sad njegov verni pas koji se predstavlja kao uspešan poslovni čovek. Počeo da cinkari ljude, čak i one sa kojima je bio veliki prijatelj. Ja sam ga jedno vreme bukvalno 'lebom 'ranio, sedeo je više kod mene nego kod svoje kuće, jeo džabe kobasice, čvarke i kavurmu, pio džabe moje vino i rakiju, a posle je išao u policiju da me prijavi kako prodajem genetski modifikovani kukuruz, onda kad sam tražio od opštine da mi plati onaj kukuruz od prošle godine. Dolazile su mi razne inspekcije 100 puta, išao sam na salušanje u policiju kao da sam tajkun, a ne seljak. A znaš kad ćeš pare da vidiš? Nikad! Kao ni ja! Kome je opština plaćala poslednjih godina? Nikome! To ti je, brate moj, društveno-koristan rad, zaboravi na te pare, nego gledaj kako ćeš u firmi da opravdaš gubitke. I Gare je dobar? Svaka njemu čast, ali ja toliko govno ne umem da budem.
______________________________________________________________________
- O, školski, gde si ti, nema te 100 godina. Šta radiš?
- O, školska, otkud ti? Pa ti sve mlađa i mlađa. Hehehe... Ništa naročito, školska, preživljavam kao i svi. Završio faks, 3 godine tražio posao, jedva sam ga našao pre 3 meseca. Radim kod kod Gileta, rintam za minimalac po 12 sati dnevno, i to na crno. Vidiš da je jebeno vreme. Teško se nalazi posao, a i plate su male. Ti?
- E, školski, pa ne možeš tako da pričaš. Treba maksimalno iskoristiti svoje potencijale. Eto, i ja sam završila faks, pa sam i konkurisala na tri različita mesta, odmah su mi svi ponudili posao, ali mi je sadašnja firma ponudila nabolje uslove, još sam posle 2 meseca dobla ponudu jedne nemačke kompanije da pređem kod njih i da odem za Nemačku. Ali nisam htela. Dečko mi je jedan od direktora u firmi pa nisam htela da ga napustim jer smo se verili.
- Svaka tebi čast na diplomi, ali i ja da sam direktor i ja bih te primio sa tolikim sisama. Nešto se ne sećam da su ti tolike bile u srednjoj. I kako toliko sposobna se baš uhvati za direktora, a ne za nekog od radnika?
- Kako te nije sramota? Na šta ti ja ličim?
- To na šta mi ti ličiš nije potrebno da ti kažem jer i sama znaš odgovor. Misli ti da sam ljubomoran ili iskomplekisran, ali znam te više od 20 godina i nemoj da mi prodaješ te priče. Ponvaljam, svaka tebi čast, ali nemam ni pičku, a ni takve dojkare da mogu da budem toliko uspešan. Aj zdravo!
_______________________________________________________________________
Damir Handanović: "Vidi, Brajo, tebra, što sam uradio Dženanu pesmu, a samo sam malo preradio neke Cecine pesme. A i nisam ga mnogo odrao, samo 10 000 evra sam mu uzeo. Hehehe!"
Dragan Brajović - Braja: "Svaka tebi čast, ali ja sam uzeo jednu marokansku pesmu, ubacio par semplova neke kubanske muzike, sklepao tekst od Stanijihih tvitova i prodao Seki Aleksić za 80 000 evra. Opaaaa!"
Damir Handanović: "Auuuu, matori, skidam ti kapu! Kad za ovo saznaju Futa i Marina, ima da puknu od muke."
_______________________________________________________________________

Da nije smiješno, bilo bi za plakati.