To je kada u komsiluku imas staklorezca i prodavnicu sportske opreme. Svakoga dana ides kod staklorezca zato sto su deca razbila prozor loptom, razbila ogledalo u liftu i koristis njegove usluge. A komija iz prizemlja svaki dan busi deci loptu, a posto ti deca treniraju fudbal moras da im loptu ponovo kupis a komsiji ispod ne smes nista da kazes zato sto mu je vec razbijen prozor. Tek posle saznas kada vidis da se deca kuci vracaju sa flekama od cokolade i sladoleda da je staklorezac uticao na tvoj kucni budzet jer je podmicivao decu sladoledom. A i prasak za odelo i omeksivac ni malo nisu jeftini pa odlucis da deci obezbedis u frizideru dovoljno sladoleda jer je sladoled jedini lek protiv previse slucajnosti.

Postaje se nakon petog svraćanja u pekaru, trafiku, prodavnicu...

Poznato je da parovi vremenom poprimaju osobine jedno od drugog, a neki čak počinju i fizički da liče. U starosti se slične osobine i ponašanje potenciraju, pa je otuda nastao ovaj izraz.

Omiljeni način pevanja na svim tim prelepim pesmama koje Pink pušta.
Svaki onaj hit sa čak 2 akorda koja koriste i potpuno istom matricom koju su negde ugradili u harmoniku, da se harmonikaš slučajno ne oznoji od umora.
Od ispiranja mozga većina čak počinje da misli da je plejbek zapravo drugo ime za pevanje.

Likovi koji se stalno žale na članke u novinama smatrajući ih "nebitnim", pritom predlažući vesti koje oni smatraju ekskluzivnim.

Isečci od par rečenica pažljivo izabrani od strane izdavačke kuće i odštampani na koricima novih izdanja ne bi li bustovali popularnost, pa samim tim i prodaju dotične knjige. E sad, problem je što te rečenice ostavljaju utisak da su autor i kritičar toliko bliski da su kao klinci jedno drugom piškili u gaće, a da nije nemoguće da se razmena telesnih tečnosti nastavila i u zrelijem dobu, sve do dana današnjeg. Jebiga, šta drugo zaključiti kada pročitaš kritiku koja te natera da pomisliš da u rukama držiš u najmanju ruku novu Ilijadu? Pisac i delo se obasipaju takvim epitetima kakve ne bi upotrebila ni rođena mu keva, a ti si, dragi čitaoče, ako ništa drugo barem dobio efikasan lek protiv zatvora.

Duševni poremećaj! Patološka potreba da se pomaže onima koji pomoć traže i onima koji pomoć ne traže. Osoba sa ovim poremećajem često ide na kurac svojoj okolini svojim stavom kako je neki tamo lokalni narkoman zapravo mnogo dobar dečko, što niko sem obolelog/obolele ne vidi zato što je zao i grozan, samo oboleli vidi "dobro" u njemu. Poremećeni je najčešće kao jedva prosečan u svemu (inteligencija, obrazovanje, materijalni status...), beskorisan član društva (obično propali student, nezaposlen, u najboljem slučaju član neke glupe neprofitabilne nevladine organizacije). Oboleli redovno donira novac prosjacima i zbog svoje "humanosti" u svojim očima je Bog.
Njegova "humanost" je zapravo jedini lek za njegove ozbiljne komplekse niže vrednosti, osećanje jadnoće i bezvrednosti.

Dok čovečanstvo vapi za otkrivanjem leka koji će izlečiti rak, možda sidu, ili samo najobičniju perut, novosti po tom pitanju nema ni od korova. Nasuprot tome, besmislena, "trošim tuđe pare uzalud, jer sam isfrustrirani štreber" otkrića (i ako je sramota tako ih nazivati), izviru na sve strane, poput bubuljica na licu tinejdžera za koje, uzgred budi rečeno, još uvek u dvadesetprvom veku nije pronađen lek.

Elem, da li zaista postoje ti naučnici sa univerziteta u Masačusetsu? Ili, što je više verovatno, u nedostatku tekstova koji bi popunili glavnu stranicu šizofrenih internet portala (čitaj B92), urednici se obrate dokonoj kafe-kuvarici Mici, da sastavi poneku mudru reč, jer je i više nego kompetentna, obzirom da joj ćerka pohađa medicinsku školu? U oba slučaja, rezultat ovakvih tekstova treba da bude isti - odvratiti misli čitalaca sa prethodno pročitanih vesti i navesti ih na to da u sebi razviju još viši nivo hipohondrije, jer se onda neće baviti esencijalnim pitanjima za opstanak u ovom surovom društvu!

Glavna i osnovna karakteristika ovih vesti je da svaka rečenica demantuje prethodnu, kao i da svako novo otkriće totalno pobija ono od juče!

Odnosi se na osobu koja poseduje duboku spoznaju svih mogućih duhovnih tradicija, pritom zna sve o svemu i rado će ti sve objasniti bez potrebe da i ti učestvuješ u diskusiji.

Transcedentalno stanje uma (sa dubokom alkoholičarskom nirvanom) iz koga se sasvim jasno pruža jedini istinit pogled na levitiranje, ekonomiju, enohijansku magiju, reprezentaciju u fudbalu, skidanje crne magije i dihtunge na slavinama.

Potpuno odsustvo racionalnog rasuđivanja.

U nekim slučajevima ima direktni kontakt sa "tajnim majstorima" i "lek za sve bolesti".

Uvek zna gde su Krouli i Vivekananda pogrešili.

Pritom ga ukućani izdržavaju, ne zna za radni staž i nema 10 eura u džepu, ali zato može puno da pomogne oko vaše prošlosti i budućnosti. Cijena prava sitnica.

Gotovo neizbežan događaj u životu svakog bivšeg srednjoškolca. Javlja se kada svako od srednjoškolske ekipe krene svojim putem, a uprkos savremenim komunikacijama, kontakti se mahom prekidaju ili svode na minimum, jer svako nađe neko novo društvo. Međutim, posle jedno 2-3 godine, dolazi do shvatanja da je tada nekako sve bilo bolje, dolazi do prisećanja na razne avanture; žali se ne samo što je došlo do razlaza, već pre svega, što su prošle određene godine i što se one nikada neće vratiti.

Ono na dnu ostalo, u donjim niovima, godinama skupljano, vekovima naslagano.
Talog, zapeklo, lepljivo, burjan, bujno, uraslo, žilavo, korov.
Ili pak usitnjeno, nepregledno, dosadno, teško, glavobolno, esencija al preterana jebiga.
Gusta tekstura, sedimentne stene, nagurano, prepleteno, izukrštano, nabijeno, teško svarljivo.
Ali ipak sve je iz gustiša nastalo.
Gustiš je i gadan i živototvoran, nepodnošljiv a bit sama, čorba postanja – čorba ugasnuća.
Ovaj svet je samo gustiš razblažen podnošljiviji da bi bio – lek mukodin na kašičicu i gorak i sladak, propolis, riblje ulje, smola, lepak sintelan, lava, bitumen.
Gustiš klobuće negde dole neprekidno u njemu se valjaju jaja i farbaju pa se izvadi jedno s vremena na vreme i iz njega izleže još jedan goluždravko – neotporan na čist gustiš, štićen opnom varljivog tela.

Najveći majstori prerušavanja. Ove od dvadeset sedam-osam godina mogu da izgledaju kao da imaju jedva dvadeset a one od petnaest-šesnaest kao da imaju skoro trideset godina. Čak i da je pitaš koliko godina ima nasmejaće se kad ti kaže pa gataj u bob da li je bila ozbiljna.

Izuzetno teška i neizlečiva bolest, izazvana misterioznim patogenom poznatim pod nazivom lenja buba. I pored toga što se bolest može rano uočiti, nijedan tretman se za sada nije pokazao trajno efikasnim. Najznačajniji simptomi su teško dizanje guzice, prikovanost za TV ili komp i tendencija da se posao koji oboleli mora odraditi uvali drugoj osobi po svaku cenu. Propratni simptom je foliranje neke znatno lakše bolesti ili povrede, tipa mononukleoza ili lom kičme. Kao što je već pomenuto, lek za sada ne postoji. Tretman batinama ili podmićivanjem može privremeno ublažiti simptome, ali trajnog rešenja nema. Na svu sreću, uvalitis nije smrtonosan.

Izreka nastala u vreme nestašica struje za one koji su je nekim čudom uvek imali u toku tih restrikcija. Objašnjenje za nesrećne komšije u drugom delu grada bilo je da, eto, mi imamo sreću pa smo zajedno vezani na mrežu sa bolnicom, hitnom, kasarnom ili nekim drugim objektom koji ne sme da nema struje. E sad, izreka je prerasla u priključen na Djerdap za nekog ko baš u svakom trenutku nekako ima struju ili bilo šta drugo kao što su šećer, zejtin, brašno, cigare....

Dodatno, takvi koji su u svako vreme imali sve, izazivali su ako ništa drugo podozrenje, pa priključenost na Djerdap ima malo lopovluka u sebi, ako ništa drugo a ono prizvuk istog.

List hartije koji moraš da potpišeš ako oceš da uradiš nešto dobro za sebe, da bi skinuo odgovornost sa onoga ko ti pomaže, da se nebi desilo neko ne predvidjeno čudo!

Od atrofije ljubavnog mišića,oboljevaju muškarci,a pate žene.
Do progresije bolesti dolazi usled raznih nuspojava u životu jedinke muškog pola.
Posao,obaveze,stidljivost,otuđenost,internet i kao jedan od najčešćih uzroka:nedostatak sredstava(čitaj:keša).
Opšte je poznato da su kurac i pare u nevidljivoj vezi,zato se i džepovi na pantalonama prave u visini istog,radi boljeg "prijema signala",nešto kao infra-red veza na mobilnom.Kada je džep prazan,nema keša,teže se i diže ljubavni mišić,iliti narodski rečeno bez para,ko bez kurca.
Ovome sve prisutnijem problemu treba pristupiti krajnje ozbiljno i pažljivo.
Leči se kešovinom na koju će se navatati ribe,ako nema keša,postoji zamena kao i za svaki drugi lek.A to je redovan tretman Desankom Šakić (ili Micom Levicom),muškarci znaju zašto!

Najčešći odgovor lekaru kada nas posavetuje da zbog neke bolesti, ostavimo pušenje.

Kakav fascinantan osećaj. Jednostavno se rečima ne može opisati. Ma koliko trajao i ma gde se služio vojni rok uvek na kraju istog svaki gušter mora te pundravce koji mu ne daju sna a ni mira da oseti. Svesni činjenice da je došao kraj beskrajnom ribanju WC-a, beskrajnoj bezvrednoj pomalo smešnoj pešadijskoj obuci, bezvrednoj bljutavoj hrani koju je skuvala bradata tetkica od koje ti se koža momentalno odlepi na samu pomisao da će ti šljepiti kutlaču pasulja u čanče koje predhodno nije valjano ni oprano. Sama pomisao da ćeš Vojnički pasulj zameniti kevinim pečenim piletom ukoliko sutra, mami ti kez da se po prvi put bradatoj tetki smeškaš u lice dok zbunjeno vitla zamazanom kutlačom. Sledi brijanje, poslednje brijanje koje ćeš munjevitom brzinom odraditi kao i sve stvari oko higijene i zavući se u krevet pokriven poslednji put smb ćebetom koje malo više vuče na sivo od prašine koja se tu godinama nakupila. Da napomenem da se ćebad tamo istrisa(i to kad se setiš) ne pere se. Ali pundravci ne daju mira a ni sna ni tebi a ni ortacima sa kojima si delio poslednje parče 'leba koje si maznuo iz kuhinje dok je bradata tetka flertovala sa pijanim zastavnikom.

Osnovno higijensko sredstvo. Pronalazak koji je čovečanstvo oslobodio ogromnog broja bolesti čiji je uzrok nedostatak higijene. Trenutno je najpouzdaniji lek u borbi protiv nove pošasti - svinjskog gripa. Onih koji preporučuju upotrebu sapuna u sprečavanju širenja epidemije ima toliko, da su počeli da izlaze umesto plina na šporetu, a pre neki dan umalo da iz frižidera izvučem Predraga Kona umesto tetrapaka sa mlekom. Na svim javnim mestima se nalaze plakati sa uputstvima za pravilno pranje ruku, svuda piše : "Perite ruke", jedino što nema sapuna. Kroz celo moje školovanje nisam nijednom video sapun, počev još od zabavišta, preko osnovne i srednje škole, i na kraju faksa. Sapun nije ni skup, nije ga nemoguće nabaviti, a opet ga nema. Zašto? Nikada mi neće biti jasno.

Najčešći odgovor onoga koji stoji ispred tebe u nekom redu kada ga pitaš da li možeš preko reda jer žuriš.