vrementski interval koji protekne od dolaska na autoput pa do silaska sa istog dok se vozite busom sa posla/skole pa do kuce (ako ne zivite u istom gradu gdje i idete na posao/skolu).
dok ste u "mrtvoj zoni" sav prijasnji razgovor prestaje i busem vlada kolika tolika tisina do izlaska iz zone kada se razgovor nastavlja kao da se nista nije desilo.
efekat je pojacan kada sjedite sa osobom s kojom imate maksimalno 1-2 teme za razgovor

Postariji gospodin koji sebe graniči sa Bogom. Drži sve ključeve od osigurača, sebe smatra najsposobnijim vatrogascem, zbog čega kod sebe drži sve protiv-požarne aparate ( "za slučaj da neko poželi da ih ukrade" ), dežurni električar i zakeralo. Na svakom sastanku stanara nudi svoju ostavku a Boga moli da se ne usvoji. Sve novopridošle stanare tretira kao niža bića, mrzi malu decu i veliku. Mrzi i njihove roditelje. Smeta mu buka i tišina, čistoća, prašina, omladina, komšiluk. Voli samo da je predsednik, mada ga i to nervira.

Aurora polaris je spektakularno poigravanje čulima na svaki mogući način! Nije u pitanju samo goruće obojeno nebo koje svakog trenutka titra u najrazličitijim oblicima i nijansama. Nije u pitanju ni turbo aktivnost mozga koji pokušava da isprati čitavu senzaciju.

Najsnažniji utisak dolozi, nećete verovati, od čula sluha. Neverovatno je posmatrati čitav “vatromet” u grobnoj tišini. Mozak je zbunjen do krajnjih granica. Naviknuti da intenzivne vizuelne dogadjaje uvek prate intenzivni zvuci (sevanje/gmljavina, bombardovanje, vatrometi, diskoteke) spokojna tišina Aurore polaris vas ostavlja u konfuznom stanju koje nikada nećete razrešiti.

Ove price pocinju u neko doba noci, obicno kad je veci skup. Akteri su uglavnom muskarci dok im zene dremaju i cekaju da na trenutak nastane tisina kako bi pokusale da svog dragog odvuku kuci. Teme su obicno iste: politika, ko je kog kad zajebao, ko je kog tukao, ko je kad ispao picka...obicno se prica vrti u krug, svako se dere misleci da ga ostali slusaju iako svakog boli kurac sta ostali pricaju, samo je cilj da sto bolje cujes samog sebe...

To je razgovor kome se pribegava u situaciji kada (najčešće) 2 osobe nemaju nikakvih zajedničkih tema za razgovor ili su iste skroz iscrpljene. Ovaj razgovor se završava posle 1-2 minuta, a onda nastupa neprijatna tišina. Neophodan i dovoljan uslov za razgovor o vremenu je da osobe koje će ga voditi (a toga još nisu ni svesne) budu na istom mestu i da su za to mesto vezani npr. čekaju autobus na stanici, imaju isti put do kuće, sede zajedno u autobusu itd.

Ovaj razgovor najčešće se vodi sa komšijama i poznanicima do kojih nam baš i nije stalo.

Kaže se za nekoga ko po ceo dan visi sa istom osobom. Kao što uvek posle pitanja ''Kako si?'' obavezno sledi čuveno ''Šta radiš?'', pitanja koja se nikada ne razdvajaju, tako i dotične osobe nerazdvojno paradiraju gradom, često uz cmakanje, uperivanje prstom, došaptavanje i kikotanje ako su ženske osobe ili, ako su muške, idu jedno do drugog ćuteći sa nekim kvazifrajerskim, zamišljenim pogledom, bareći ženske ili prosto, uživajući u tihoj šetnji bez usiljenih, smornih razgovora, jer su toliko bliski da među njima više ne postoji neprijatna tišina.

Kad se ustoliči nov vođa , stvaraju se i nova pravila , nove zakletve , nove molitve . Vođi se protokolarno ljubi dupe , klanja mu se kao samom Bogu i uvlači u isto , ako imaju sreće da je veliko , svi će stati . Zato su vođama stomačine onolike . Aminuje mu se na svaku reč , niko ni ne razmišlja da li je u pravu ili nije. Niko ne sme da se suprotstavi jer se plaši da će izgubiti položaj , nebitno koliko mali on bio , ili , još gore , da će ga progutati neka " tišina tamo" .

Izraz koji se dosta koristi medju klincima (do 14 godina). Poznat je po svojoj efikasnosti da ućutka dosadno društvo koje razglaba o kompjuterima i igricama...

Akt milosrdja (zarad obrazovanja)

Izraz koji se najčešće koristi kada sagovorniku želite da stavite do znanja da bi bilo lepo da zahvalnost za trud koji ste uložili da mu pomognete bude materijalizovana makar nečim tako simboličnim kao što je malo pivo. Može se koristiti i u širokom spektru drugih situacija - od uzrečice i poštapalice pa sve do životne filozofije.

Planinčina loše atmosfere, može se skoro opipati taj kiselkast smrad i zapara nelagode. Nadrndanost, loše pogođeni trenutak, nepoklapanje karaktera nevoljnih planinara na ovu planinu, neprijatna tišina koja za čas proždre pokušaj bilo kakvog razgovora i uspostavljanja ljudkog odnosa. Nekad se Vrh Mučnja nekim slučajem razvedri al često još gore eskalira u neku nepotrebnu ružnoću otužne rasprave ili svađanja posle kojeg možeš samo da se survaš u guduru Mučanj planine – Mutljagin vir gde su se nekad davili čobani i putnici namernici i šumski ljudi bacali iskorišćene čobanke.

Možda je rešenje ko za sve – napiti se.

Katkad dok blaženo spavate, radite nešto važno, ili vam pak jednostavno nije ni do čega i želite samo da vas svi ostave na miru - zazvoniće fiksni telefon. Po pravilu, onaj ko zove uopšte ne traži vas, ali je istrajan u tome da nekoga dobije. Njegov rezon je da ako nema nikoga, niko se neće ni javiti, ali ako je neko u kući javiće se sigurno - samo treba malo duže zvoniti. I tako telefon zvoni, i zvoni, i zvoni...
Nervozno grizete jastuk, lupate tastaturu ili pokušavate da odzenujete u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. A on i dalje zvoni li zvoni. I to traje, i traje, i traje. A onda posle višeminutne agonije - muk... Divna tišina. Mmm.
I dok blaženo zaranjate u jastuk, nastavljate da radite to što radite, ili sami samujete - DRRRRRRNNNNN! Evo ga opet! DRRRRN! DRRRN! DRRRN! Sve iz početka. Zvonjač misli da ukoliko nekoga nema kod kuće neće se ni javiti, ali ako je neko tu - pa sad nema šanse da se ne javi.
Najjači voljom će stoički podneti zvonjavu do kraja. Ponekom će pak volja u jednom trenutku popustiti, i kada teškom mukom bude otišao do telefona da podigne slušalicu čuće samo "tu-tuuu". A najveći nesrećnici... Oni zaslužuju poseban primer.

Devojke (veoma često veoma privlačne) koje odgovaraju iritirajuće spartanski na svako postavljeno pitanje, a ako ih niko ništa ne pita, ne nalaze za shodno da progovore bilo šta, pa makar rekle "i takoooo", pa je prateća pojava njihovog prisustva veoma česta i učestala neprijatna tišina. Omiljene reči su im ćao, da, ne, ništa, sve i svašta, a u slučaju da im je postavljeno pitanje na koje odgovor ne može biti neka reč iz omiljenog asortimana (moraju da odgovore sa 2+ reči) koriste "ništa".
Dobile su naziv zahvaljujući tome što neodoljivo podsećaju na jednu supervizorku sa RTS-a.

Bili ili ne iz sveta “otmenih” ovo su mesta koje svako treba da poseti jednostavno iz razloga da bi se uverio dokle je verbalna, demagoška, gastronomska, snobovska i ostala akrobatika stigla. Gotovo grobna tišina, mirni i spokojni tonovi i pokreti osoblja, komunikacija i ophođenje kao da je sam Bog ušao i nebeske cene, naravno, rasteruju “obične” ljude i goste što vam stvarno pruža privid da ste posebni i da su samo VAS čekali. Ali to je samo iluzija kao i sve ostalo. Retorika i način obraćanja “serving persons” (konobara) su naročito zanimljivi. Čovek odaje utisak da je istovremeno akademik iz geografije, botanike, zoologije, agronomije, tehnologije i ko zna čega sve.

Gajba ortaka u kojoj se zapatio najčistiji zen za dokonovanje. Već prvi put kada si kročio unutra osnimio si situaciju, ortak uglavnom živi sam ili sa bešumnim cimerom, njegov TV je obogaćen najboljim kablovskim signalom i njegov se kauč sam obmotava oko tvoje guzice i pravi savršeno ležište za sedenje satima. Dokonačište je utočište tebe napaćenog ortaka od svih zala ovog sveta gde caruje tišina i čiji frižider rađa najfinija i najhladnija piva ovog sveta. Svi imamo po jednog ortaka koji živi u dokonačištu, to je mesto gde vreme ne postoji i ubrzo postaje naša druga kuća.

Anti virus koji usere sve svojim iznenadnim zvukom posle update-a.

Izraz koji označava pozdrav dragog li ti komšije, koji pozajmi od tebe kumovu koslilicu i nestane na dve nedelje, i onda je vrati skroz razjebanu, komšije koji ti baca opuške preko ograde, koji ti pušta narodnjake čim čuje da je preko tišina i da se neko odmara. To je izraz koji može da označava sve od jebem li ti ma***jku do pu**ši ga purgeru, dobra ti kosilica, preko, majm**une, nadam se da ti je onaj pikavac upo u kafu dok si cirko na terasi, ali zapravo znači sve, ali sve osim, gde si komšija, kako ide.

desavalo se ljudima da uhvati dva starija clana svoje porodice u ljubavnom zanosu..
(neprijatna situacija)
u skorijoj proslosti desila mi se slicna situacija.Jedina razlika je u tome sto sam u tom zanosu zateko bas starije clanove porodice...babu i dedu (ufff...fuuujj).
vratim se u svoju sobu,normalno noc je,zapalim cigaru i onako blago istraumiran pokusavam da izbrisem sliku koju sam video pre koji minut..
da situacija bude gora baba ulazi kod mene u sobu,sedi preko puta mene...nastaje ona sugava neprijatna tisina..uglavnom nekim glupim pitanjem volim da razbijem tu tisinu,ali u ovoj situaciji baba je razbila led:
"Sine a sto ne spavas?"
(mislim stvarno baba sta da ti kazem).....

Za razliku od "Tišina!", "Umukni!" i "Pst!", Kuš! odmah stavlja do znanja nemilosrdni, tiranski autoritet primenjivača, kao i njegovu apsolutnu nezainteresovanost za vaša prava, potrebe, mnoštvo informacija koje želite da podelite itd.
Koristi ga onaj koji ne preza od udaranja šamara nadlanicom, ukoliko Kuš! ne odradi posao. Upućuje na kameno scre, surovu ljubav tipa ubiću te koliko te volim i antagonistički osećaj prema svemu demokratskom.
Da bi ga koristio, moraš imati za sobom bar jedno zaklano prase ili još bolje svinju, jedan razbijen nos/arkadu i da te barem jednom neko pljunuo.
Kuš! velikim slovima, odnosno snažnim volumenom prodre direktno u podsvest ženskog bića, čime ga pokori instinktivno.

Specifična vrsta tišine koja se javlja posle toga kada prdnete u punom liftu ljudi.