Комшија: Еј комшо! Ајд' на по једну. Да видиш што сам му јебао мајку са препек.

Ти: Ајде комшо.

После једног гутљаја

Комшија: Уууу. Кажи каква је!?

Ти: (после горе поменутих последица) Леле комшо! Шта си склепао ово, живота ти! Аууу. Испадоше ми очи у пичку материну. Ова брља може курије око да излечи! Немој да ми сипаш, нећу више!

Žurka određene političke partije- sve besplatno.
-Mare brate, lakše malo s tim štokom, neumjerenost u jelu i piću je smrtni grijeh!
-Ma pusti me sad, kad je džaba i Bogu je drago!

Primjer iz života:
Drug i ja ručali u nekoj buregdžinici, konobara nije bilo tu, pa mi ostavimo pare na stolu, koliko smo dužni. Izlazimo i onako mahinalno pogledamo kroz prozor ka našem stolu, kad ono neki policajac koji je sjedio do nas, nagnu se i pokupi pare sa stola koje smo ostavili.
Pitam ja druga: Viđel bolan šta onaj uradi?
A on će na to: Ma pusti ga, kad je džaba i Bogu je drago.

- Ne'š valjda to snimati?
- 'Oću 'ladno, oka mi ove kamere!

gledas ikazes rucao sam i ako bi vola pojeo!

Pena parti, negde u nekom neimenovanom studentskom domu na Novom beogradu, pijani Miki d boj, kako su ga prozvale starije kolege, startuje neku ultra mega giga ribu, koja ga odmeri od glave do pete kada se on predstavi.
- Jeli dečko, a odakle si ti?- zapita ga ona znatiželjno.
- Ja sam ti sele iz Kremana, znaš to ti je....- nije uspeo da završi pošto ga je ona prekinula usred rečenice.
- Kako da ne, tamo je i Memedović odbio da ode.- na šta sve njene drugarice praskaju u smeh, dok se zbunjeni i razočarani Miki d boj okreće i gubi sa vidika.

Само, топови Душана не би спасили од смрти. Опет би га наследио неко нејачак.

Дечко: Јел то то?
Девојка: Чекај, запалa ми је ова мајца за око.
Након петоминутног тражења у гомили коначно долази до исте.
Дечко: Јел сад готово?
Девојка: Да.

Мики: "Синак, јеботе, не могу да верујем колико си смршао за ова два месеца колико се нисмо видели!"
Гокси: "Ћути, брате, држим ову неку дијету, топим се ко да сам од леда... не могу више ништа да обучем од гардеробе!"
Мики: "Ти се смањио, а она остала иста, па ти све велико?"
Гокси: "Ма то "велико" је блага реч за ову ситуацију... све, бре, брате, трчи око мене!!!"

Кшшш....отварају се врата и улази баба последнји пут запрана за Ђурђевдан.Снима где ће и наравно ,обеси се теби на врат и ако си се минут и 47 секунди молио да те заобиђе!Тресне ти сисе о раме или главу и дубоким уздахом (из којег јасно уочаваш шта је последњих годину дана имала за хас) ставља ти до знања да је ту и да јој се свиђа баш ТВОЈЕ место!Ако под сисама твој слабашни врат не попусти,неће се много премишљати док половину своје тежине не пребаци на твоју руку!Сконташ да баба смрди на леш,устајеш и у себи јој псујеш све до 111. колена!-.-
Тресне буљу о твоје место ,не каже ти ни хвала јер схвата да поред ње седи Радојка са којом после пола секунде започиње причу о инфлацији!Док замишљаш како би бабу везао за дрво,поред тебе се упаркира деда са ајваром и кајганом међу зубима,погледа те и скапано-мутавим погледом ти каже како му касни пензија....

- Хохо, ево га поглавица Бистро Око! Поглавице, кад крећу димни сигнали?
- Уф... :чеш чеш: ... у девет... :уздах: код на трибини... не, овај, касните...

Ulazim u bus, sva sedista u busu zauzeta, i samo ja stojim ko budala. Stanem kod srednjih vrata i gledam pejzaz. Odjednom, sa zadnjih sedista se zacuje smeh koji ne prestaje u narednih nekoliko minuta. Ne mogu da skontam cemu se smeju pa pomislim: ''Je l' se to mozda meni smeju?'' i krenem da se zagledam sa svih strana: da mi nisu pocepane pantalone, da nisam obukao rasparne carape...

Žvaku? Jok, žvaćem kombajn Zmaj i mehaničara termoenergetskih postrojenja.

Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?

Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)

Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.

Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?

Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...

Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?

Redar: Jedna tabla.

Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.

Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.

Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.

- Шта је то са Пером?? Што је онако замотан к'о мумија?
- Синоћ у оној гужви налетео на неке шифоњере, и након што је један од њих почео зајебано да га гледа, он му каже: "Шта бленеш, коју пичку материну?" Остало је историја.

******************************

- Па шта је... што си се заруменео тако? И то само у левом образу?!
- Сео сам на клупицу после првог круга, да се одморим мало. Стала је тачно испред мене да се истеже. У хеланкама... У почетку сам се добро држао. А онда ми се рука одузела... Остало је историја.

Naravno, narod je došao do odgovora, i po svom narodnom običaju, upakovao ga u slikovitu poslovicu...