Jedino što ujutro može da te probudi je jaka,crna domaća turska kafa bez šećera.Bunovan si i mrzi te da je kuvaš pa odlaziš kod babe u dnu dvorišta da ona to uradi umesto tebe.Udobno se uvaljujes u babinu rasklimanu fotelju iz '45(nosilac partizanske spomenice)dok stara veselo skakuće oko šporeta radujući se što joj je neko od sabajle došao na kafu.Ignorišeš babine interesantne priče o prošloj epizodi "Regalice"("Slagalice" prev. prev.)gde je konačno uspela da složi reč dužu od 3 slova-ĆEZMA (Džezva prev.prev),ignorišeš babino jutarnje razdragano recitovanje "sećaš li se pesme Grličica grče Petar konja trče..."jedino što ti je potrebno je JAKA DOMAĆA TURSKA KAFA...
Jednim prstom čačkaš oko i u uglu istog pronalaziš krmelju jer nisi stigao da se umiješ od preterane želje za kofeinom.
Šoljice iz kuhinje zveckaju dok bunovno blejiš u jednu tačku.U pravcu pogleda baba spušta belu šoljicu ka.....crne providne tekućine .Iz pokušaja učtivosti prema staramajki što ti je uštedela dvominutni trud,srčeš tekućinu ali se lice grči od ukusa koji podseća na komad papira u vrlo tečnom stanju.Ostavljaš šoljicu skuvane trt tekućine,odlazeći žurno uz izgovor da su te upravo zvali drugari na partiju jutarnjeg boćanja.
Utrčavaš u kuhinju stavljas džezvu sa vodom zakuvavaš kafu ne štedeći na istoj.Sedaš,otpijaš prvi gutljaj pržeći jezik jakom ...Oooo daAAA KAFOM...dok u glavi planiraš dan....

Jutarnje ludilo spremanja kod žena je fenomen koji se dešava svakog jutra u domaćinstvima širom Srbije, a posebno u onima gde su deca, muž i opšta pomama svakodnevna stvar. U ovom haosu, žena se bori da sve stigne: od pravljenja doručka, preko oblačenja dece, do pokušaja da se i sama spremi za dan.
Zamislite scenu: alarm zvoni, ona skače iz kreveta kao da je na maratonu, dok deca već trče po stanu, jedno traži omiljenu igračku, drugo se bori s čarapama koje nikako ne mogu da se nađu. Muž, koji je do juče bio heroj, sada se ponaša kao da je na odmoru, tražeći svoj omiljeni džem za tost.
U tom trenutku, kuhinja izgleda kao da je prošla kroz uragan – mrvica, prljavi sudovi i miris kafe koja se prekuvala. Dok ona pokušava da sve organizuje, deca se bore oko toga ko će prvi da jede, a muž se žali da mu je kava prehladna.
Na kraju, kada konačno svi izlaze iz kuće, ona se osvrne i shvati da je zaboravila da se počeška, ali to je u redu – jer je to normalan dan. U tom ludilu, ona je kapetan broda koji plovi kroz more svakodnevnih obaveza, a svi ostali su samo putnici koji se nadaju da će stići na odredište bez previše drame.
Ukratko, jutarnje ludilo je savršena slika svakodnevnog života žene koja balansira između haosa i ljubavi, dok se smeje i psuje u isto vreme, jer je to jedini način da preživi još jedan dan.

Hitno udaljavanje sa mesta nemilog događaja na bezbedniju lokaciju, odnosno svemiraska varijanta bežanja u brda.

Novi mit stare Grčke. Muke Sizifa, Scila i Haribda i Tantalove muke nisu ništa naspram ulaska u prepunu 610ku ili neki slični broj autobusa. Ulazite negde nakon kružnog toka kod Bežanije. Unutra haraju Cigani sa svojim harmonikicama i kapama za lovu iako u busu voda u flašicama ključa. Penzioneri sede k'o prikovani za sedišta i gunđaju nešto. Upekla zvezda, babe sa cegerima trče po autobusu ako se oslobodi mesto. Isti ti penzioneri kontrolišu atmosferu u svakom smislu. Ako li ih neko samo pogleda popreko, ili ne daj bože slučajno se nasloni na njih sledi kataklizma. Višednevni znoj kruži vazduhom, a sve Ciganke samo mašu lepezama a njihove bebe plaču i seru u pelene ili šta god da nose. Nije provereno, ali neki sa zgloba busa cene da se neki matorac tamo usrao. Muve se kolebaju da uđu. U tom trenutku sve stoji. Mrtva tišina. Neko odpozadi viče: 'Ajde majstore teraj ovo govno, pogušismo se ko Jevreji... Mašina kreće uz zvuke i pokrete prasca na klanju. A onda kod Jakova ulazi neki klošar koji se nije kupao cirka 4 godine sa flašom (plastičnom naravno) rakije i prosipa je nekoj babi po krilu. Neko lomi prozor, vrata se otvaraju i rulja je pohrilila napolje. Stigli ste do zadnje stanice. Hvala što ste se vozili GSP-om, nadamo se da ste uživali u vožnji i da ćete biti naši gosti opet. Nazad do kuće iznajmljujete taxi jer u to govno od busa ni muva ne bi opet ušla.

Ultimativni instrument u Srba,namenjen svim vrstama delatnosti,srpski "švajcarski nozić".

To je još uvijek neprevaziđena fudbalska taktika, originalno nastala na našim područjima, koju primjenjuje svaki iole ozbiljniji drugoligaš, trećeligaš, četvroligaš itd. Za uspješnu primjenu ove taktike potrebno je prije svega par od stijene odvaljenih štopera i bekova koji se u stručnoj literaturi nazivaju balvani, a koji su tu za ne daj bože, ako neko uspije da slučajno protrči pored trojice lokalnih baja o kojima će u daljem tekstu biti riječi. Kao što je već rečeno na sredini terena igraju trojica lokalnih baja čija je uloga opamećivanje onih protivnika koji su mislili da ih čeka fer i korektna igra. U napadu stoje 3 defektaša koja bolje padaju nego što trče, a njihova uloga je upravo u tome da padnu u protivničkom šesnaestercu i tako donesu svom klubu vrijedne bodove. Veoma važnu ulogu ima i sudija, koji kako bi zaradio gajbu pive treba da vidi manje od Saše Matića kada su u pitanju klizeći startovi domaćina, a bolje od sokola kada jedan od već pomenute trojice defektaša padne u gostujućem šesnaestercu zato što ga je neko slučajno zakačio dlakom sa noge. Takođe bitnu ulogu igra i publika koju čini dvadesetak huligana koji prijete gostujućem timu uzvicima "jebaćemo vam mame" a svoju ozbiljnost i zajebanost iskazuju parolama tipa "malo nas je al smo zato govna".
Važno je napomenuti da se ova taktika koristi samo za utakmice kući dok se u gostima koristi taktika "čuvaj živu glavu i nemoj glumiti budalu" koja je ujedno i najbolji odgovor gostujućih timova.

Navijati za tim ili osobu u toku meča na način koji zavisi od trenutnog rezultata

Kako to bre, pa ne može to tako, prevalila trideset petu ili prevalio četrdeset petu, a ne'aš dece? Pa gde su ti anđelčići što treba da trče po kući i donose radost svojim dernjanjem i bezmirisnom povraćkom od voćne kašice? Nema? Pa kako to? Pitanje koje zamenjuje ono ''Koliko ti je još ispita ostalo'' gotovo odmah nakon što završiš fakultet. Ljudi su nekakvi... Čudni robovi reda i poretka, sve mora da ide nekim unapred određenim tempom, utabanom stazom koja se zna napamet. A ako ne ideš tako, onda si u riziku da budeš tretiran kao neuspešna investicija. Znaš, onako kao, podizali mi tebe dvajes godina, a ti otiš'o na hortikulturu i bar da si unuka napravio, nego ni to. Eeee, ali zato ako uspeš u tvom ludom poduhvatu i postaneš svetski poznat ultra-mega-giga džambo-džet set floral parti dekorater master, onda će se već naći poneka tetka, deda ili čak i roditelji koji će reći kako si oduvek imao smisla za lepo, i kako će od sada slušati tvoje savete i više neće kombinovati perunike sa krinom jer su oba visokih stabljika. I šta sad tu čovek treba da radi? Poneko bi rekao da ih sve treba odjebati i lupati svojom glavom o zid koji si lično odabrao, a ne onaj kroz koji se češće ide (jer manje boli glava od udaranja o njega), ali koliko je prijatno kad ti svi govore da i nisi baš najnormalniji? Svako hoće dide svojim putem, a u isto vreme hoće i podršku i odobravanje, a često ne može i jedno i drugo. Možda bi i moglo ako bi se ljudi malko prilagodili? Al' kako da izobličiš mator kalup? Neće da može. Jebiga.

Izraz koji se koristi za postupke koji se odigravaju neposredno pre i koji su ujedno izazivaci konfliktne situacije.

Izraz koji smo kao klinci koristili da bismo naterali nekoga da uradi neku glupost ili nešto protiv svoje volje. Iako smo znali da kletva nikako nije delotvorna, uvek bismo naseli.

Početkom 2000ih deca su se palila na Pokemone, Digimone, Zmajevu Kuglu, Robote, Nindže i druge Japanske ludosti. Video klubovi su ovo koristili pa bi na kasete snimili 2, 3 piratske epizode nekog Japanskog crtaća. Zbog ovoga često se dešavalo da deca umesto pokemona vide neku ultra nasilnu pucačinu jer vlasnike kluba nije bilo briga šta stavljaju...

Sinonim za uzaludnu borbu oko necega sto svima treba,a niko nece da se brine o tome.
To je parkic koji ce nalazi izmedju zgrada u neposrednoj blizini Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu,oko koga je pre par godina bila ogromna frka,jer su hteli da ga razjebu i na njegovom mestu naprave stambeno-poslovni objekat.Prvo se pobunio komsiluk,jer njihova deca nece imati gde da se igraju,onda su se ukljucili i bendovi poput "Beogradskog sindikata",malo su svirali i demonstrirali i na tome se zavrsilo.Opstina je nesto obecala,komsije su imale razlog da psuju drzavi i da ispijaju mlako pivo iz dvolitri,a zene da tracare i kako svako cudo traje tri dana,svi su na to zaboravili.

Delija. Nepopravljivi jebač.

Lik za koga se lepe devojke. Ali ne samo gaborke koje nisu njegova interesna sfera, već i najbolje prepičke koje malo voda, opali, a potom nađe drugu. Ne trpi devojke koje se nećkaju, jer kres avanturom on njima čini uslugu, povećava im publicitet i diže cenu.

Njegov život je veoma jednostavan - bleja, bleja, teretana, bleja. Jebe mu se za obrazovanje. Posle osnovne škole batalio je knjige, i umesto da se počne da šljaka, on se odao uživanju i noćnom provodu. Jebiga, može mu se - mamin i tatin sinčić. A tatica je debela mafijoza koja je nagrnula para ko vereca lešnika pred zimu - da on i nekoliko narednih generacija potomaka ništa ne rade.

U teretni je izvajao tako da mnogo podseća na statuu boga Adonisa. Kad se skine u svoje Armani kupaće gaćice, na bikiniju devojaka jasno se vide tragovi vlaženja. Pored markiranih parfema, odiše i velikom količinom feromona za kojim pičke lude. Višak testosterona u krvi čini ga pravom muškarčinom. Malje po grudima sređuje u spa centru, gde ide na masaže posle teretane. Uredno neguje i svoju fensersku bradicu, a lice maže skupim kremama koje je održavaju mekom i nežnom, kao bebina guza.

Naravno, u društvu ga poštuju kao božanstvo i trče da mu se što dublje zavuku u buljson. Jebiga, fino je piti najskuplja pića na njegov račun, privoditi pičke i vozikati se u najnovijoj i najskupljoj makini, što je tatica kupio za 18. rođendan. Na profilnoj slici sa fejzbuka je fotografija sa prošlogodišnjeg letovanja na Kubi - go do pojasa, preplanuo, sa egzotičnim koktelom u jednoj, i još egzotičnijom Kubankom u drugoj.

Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.

Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.

Skup običaja etnički osobenog naroda sa područja Negotina i okoline. Za razliku od magije popularizovane po ostvarenjima Hansa Kristijana Andersena, Braće Grim i Volta Diznija, ovom se ne bave specijalizovani pojedinci koji žive u usamljenim kućama na šumskom proplanku i poseduju crnu mačku, već maltene bilo ko. Tako u krajevima koje naseljavaju Vlasi vlada mir i harmonija jer nikad ne znaš da li se zameraš nekome ko će samo da ti baci uginulog pacova u bunar ili pak nekome ko će na kuću takvo prokletstvo da ti navali da će sledeće četiri generacije da ti se rađaju s prasećim repovima.

Trenutak na kraju meča kad protivnice naizgled kulturno čestitaju jedna drugoj na prikazanoj igri, a u stvari bi najradije jedna drugoj iskopale oči.

Juče ssam bio glavni dao ssam prvi gol
ssada me cure jure to nije bio fol...

Najmlađa Vip ličnost koja je skakutala na malim ekranima devedesetih godina.

Plavi decxkic od 9-10 godina, mali baja, trsitelj tinejdžerki, koji je postao popularan tokom noći kada je stara baka svom unuku čestitala rođendan putem televizije K21.
Zbog mnogih samoubistava među mladom populacijom originalnog spota nema ni na jutjubu.

Idol među devojčicama i pravi simbol mlađanog vragolana. Na one plave okice nema koja nije sebi zabila patent olovku u venu. A tek njegove fudbalske sposobnosti na terenu, pa to bi mu i svaki igrač-petlić na ovom svetu pozavideo. Jedini on daje golove. ON. BELI. Ceo stadion skandira njegovo ime a naivne devojčice SVE trče ka njemu. SVE.
Ali, on voli onu debelu sa repićem koja stoji i čeka dok ga svaka ne iskrljoše pa tek onda ona nastupa. Daje mu poljubac u obraz a on njoj loptu. Osmehuju se i crvene dok ostale ljubomorne kucxkice macxkice kuju plan kako da je zakolju. Koliko god im bilo krivo što voli samo nju svaka je potajno maštala da ima takvog dečka pored sebe koji gleda i voli samo nju. Mica.

Sa druge strane on je bio plava pederčina, smotani krembil sa krivim nogama koji nema veze sa fudbalom a kamoli sa loptom... mislim, on daje sa pola terena gol, eeej bre, pa neće se lažemo... a šatro protivnička ekipa nema odbranu u pravcu njegovog šuta a golman je iznenađen kako je lopta zatresla mrežu... feget kome se ribe nude da ih plodi a on se drži za ruke sa jednom i ljube se u obraz. Cccc...

Ajde, sve na stranu, neka bude da su drugi momci bili ljubomorni na njegov izgled, na njegovu omiljenost među devojčicama, ali ono šuštanje slova S, naročito u drugoj strofi je bilo prosto iritantno. I on VIP? ON? BELI?

Definicija za takmičenje Mizantrophy II

Izraz nastao na fuci. Obeležava univerzalnog igrača koji samo trči i krlja i tako kvari protivničku igru. Ne zna da dribla, ima slab pas, šut mu je jak, ali neprecizan, ali zato trči za celu tvoju ekipu, pa i više, prosto je neumoran.

IRENEW - Energetska narukvica sa top shopa, prema materijalu prikazanom u reklami može od moje gotovo nepokretne babe napraviti vrhunskog sportistu.

Malo stariji naziv za svinjac. Nova days kočina je obično gajba ortaka koji se zajebo pa rešio da pravi žurku.