Trijumfalni svršetak rečenice koji svaku prethodno izrečenu nebulozu čini uverljivom, tvrde stručnjaci.

U roze plišanu trenerku utegnuta ljupka guzičasta bića koja redovno trčkaraju gradom vezana povocem za živahnog kera, promenljivih gabarita. Viđaju se gotovo isključivo u društvu datog lajavog krznenog stvora, te ostavljaju malo prostora za ulaz jedan-na-jedan.
"Tja, ljudi koji ne vole životinje, ne vole ni ljude, te ova simpatična kerovoditeljka mora biti da je raspoložena za druženje", mogao bi neiskusno pomisliti i krenuti put početka uzice, srljajući u žitki zajeb.
Jer, pas je najbolji čovekov prijatelj, ali ti nisi taj čovek. Džukela je konstantno tu, spremna da ti zaskoči nogu i, zavisno od rase i tipa ishrane: zapiša je, pojede ili pojebe, čim se približiš. Ako te nekim slučajem izignoriše i uspeš da pristupiš, na vidiku je šizoidni dijalog, isprekidan pauzama za razdvajanje od drugih ratobornih džukela, odvlačenje od mesara i sakupljanje psećeg fecesa, tzv. dogomna™.

Najjaca i najotpornija stvar na svetu. Adekvatnije od originalnog dela ili proizvoda u celini.Odnosi se i na postupak u nekim situacijama.

Deo stopala, efikasan u odlaganju velike nužde.

Stope, inči, milje, čvorovi, jardi, funte, libre, lige, unce, pinte, galoni, kamenje, funte po kvadratnom inču, furlongi po ligi na treći, čvor po palcu, kamen na stopi i sva ostala sranja koje Amerikanci i Englezi vole da koriste pošto im je jelte mnogo logičnije i jednostavnije da prvo uzmu pa od 12 inča naprave stopu, pa od 3 stope jard, pa od 1760.33 jarda naprave milju nego da broje do deset na jebene prste!

To je cura koja, da bi prehranila svoj ego, ima i dečka ali bi i da svi preostali mužjaci
trčkaraju za njom kao džukci. Ona bi da se jebe sa svima ali da joj ni od jednog ne udje,
osim penisa njenog zvaničnog decka jer je, jelte, ona fina devojka koja ima dečka. Totalno je neizbirljiva, nabacivala bi se i mom dedi da ga poznaje. Baca koske i udice svima, kako bi se pecali novi mužjaci, a već formirani džukci nadali da ce da omrse brk i kako bi ceo čopor bio na broju a njen ego uhranjen kao gospodja Božen. Fetiš joj je da zavlači nekog mužjaka bukvalno do spavaće sobe, al' kad muzjak skine gaće i izvadi alatku, tad joj odjednom ništa nije jasno, a posebno kako je taj mužjak mučenik uopšte mogao da pOmisli (?!) da je ona nešto htela s njim, zaboga! To što se gola skinula ništa ne znači, samo je htela da isproba nove tange i vibrator a on je slučajno ušao u sobu jer su vrata bila širom otvorena pa se zato istripovao.. A i ima decka ne moze to tako! E, al' ako vidi da nekog džukca počinje da gubi iz čopora, jer je našao devojku a nju zaboravio, onda postaje ekstremnija. Tada mu se posebno posveti - priča mu na uvce ono što je on oduvek maštao da čuje od nje, zove ga da gledaju film kod njega i provocira u stilu Aj-me-ceskaj-malo-po-dupetu fore (naravno natrti se kao kobila pred parenje) i zove ga svakog dana da se žali kako je dečko zlostavlja i maltretira. Pa nekad nafleka i sama sebe ili tera drugaricu da je nafleka da bude realno. To traje dok se lik ne vrati u svoju poziciju džukca i zalaje staru pesmicu, a posle opet jovo nanovo. Dakle, fina kurva manipulatorska!

Dok je "običan" ateista u fazonu "ja u boga ili nešto slično ne verujem, a ako nešto svevišnje i postoji mene to ne zanima" i nastavlja dalje sa svojim poslom i nikoga ne smara sa svojim stavovima i pogledima na hijerarhiju u unuiverzumu, ateista-karijerista je ono što Amerikanci i Britanci nazivaju "Pain in the ass", tj "bol u dupetu" (odnosno smor nad smorovima).

Elem, priča kaže sledeće: ateista-karijerista ima neodoljivu potrebu da do zla boga smara o nepostojanju bilo kkakve svevišnje duhovne sile. On (ili ona) to kategorički odbija i to je sasvim OK, jer ipak, svi mi imamo svoje poglede, verovanja, stavove i tako dalje. Međutim, ateista-karijerista mora non-stop da ponavlja kako ništa božansko ne postoji (čak i kada ga niko ne pita). Smara o pričama o sveštenstvu koje "zamljaćuje" narod sa "dosadnim besedama" o veri, bogu i ostalim religijskim temama, a njegova izlaganja zasenjuju svojom samouverenošću čak i špansku inkviziciju. Do kraja će se boriti da pobije svaki religijski stav, svaku, pa i najmanju naznaku nečega "uzvišenog" u bilo kojoj osobi na koju naiđe. Prosto čovek da pomisli da mu je to zanimanje, nešto kao anti-pop (ili anti-popadija).

Sve to jeste smešno, ali i žalosno na neki način. Tolikom svojom pričom o neverovanju samo pokazuje svoju slabost i svoju nesigurnost. I dok već pomenuti "običan" ateista jednostavno ne veruje i neće čovek da se opterećuje time (a nije mu zapelo ni da objašnjava zašto ne veruje), ateista-karijerista prezentuje svoj religijski stav, odnosno svoje neverovanje. Ceo koncept, cela teza kojom se on vodi nije ništa drugo do mlaćenje prazne slame, tj poziranje. Ateista-karijerista je ateista iz fazona, jer mu je nešto došlo da bude kul ili šta već - drugačiji.

----------------------------------------------------------------------

razjašnjenje: nije loše ako je neko ateista. Svaki vernik bi trebao da veruje za sebe i da ne smara druge sa tim. Isto tako, svaki pravi ateista bi trebao da ne veruje u ono što pravi vernik veruje. Oni koji se trude da na silu i bez ikakvog povoda na silu "objasne, razjasne, dokažu, pokažu i utvrde", e oni su samo najobičnije pozerčine, istripovane ljudske jedinke koje teraju kontru iz nekog hira ili najobičnijeg tripa.

Ono što počnete da tražite nakon previše gledanja Fashion TV.

Kloaka sive moždane mase domaće malograđanštine, krajnji domet intelekta i životnog dela brata od tetke sa sela Divi Gavaja koji se vratio sa šljake u Vijeni. Dosadilo čoveku uvođenje podnog grejanja i lepljenje laminata, pa rešio da se k'o i svako naš turi u neki privatan bizmis, ali da integriše životno iskustvo sa Zapada, otamo gde je sve bolje.

Kroz naziv altruistički ponuđen dašak veličine i lepote tamo neke strane zemlje, gde su svi kul, ne prde, ne češu bobuljice na dupetu, ne nose debele čarape zimi kad smrzne Jugić na minus deset, gde ljudi žive brzo, a hrane se lako, ne čuče kraj kapije puškom čekajući električare, i za brenč u salad baru jedu ovsene pahuljice, nekad ponekad kroasan sa zelenim čajem, doduše ređe. Dašak nade, zrak sunca ponuđen domaćoj sirotinji, što umnoj, što materijalnoj, što najčešće oboma u paketu.

Jer jebiga, naziv butika "Yves Saint Laurent" u prigradskom naselju tako bombastično zvuči, da zaslepuljuje fleškama gladne, sive oči raje tako da se i ne obradi pažnja da se radi o daščari 3 sa 5, gde uz saundtrak najnovijeg Bađijevog hita, tetka od tr'espetaka godina obučena u tigrastu majicu i platforme u plute, nudi samo tebi ekskluzivan, zadnji primerak or'ginal Nikke patika. Eto, kao za tebe, jer vidi da si dobar i lep dečko, dvadeset evra daj i nosi bez brige budi, jer njen sin ima iste, ali vrati ti nazad dva evra da devojku na kafu odvedeš. Samo od nje, ekskluzivno za tebe. Dašak Pariza, patike za osamn'est evra, bezobrazni, dvosmislen namig i kompliment od iskusnije žene, pa nisi valjda neki hladni bezdušnik, ili nedobog neki proračunat smarač pa da odbiješ. No-no.

A tek ne klanica "Braća Vuletić - domaći odgoj krmaka", to je totalno seljački i tu se životinje sigurno nehumano ubijaju satarom u dlakavoj ručerdi nekog radikala Milete rodom iz Rogatice, nego butik mesa "Everton". U butiku mesa životinje same uginu, i to samo životinje koje su bile u velnes štalama, nisu srale, niti ležale na slami. Nego, praznoća apsurdnog života im dodijala, jebiga farmer im čitao pred spavanje Bodlera više nego Murakamija, sabskrajbovale se na suicidalne blogove na Tumblr-u, a bile i po prirodi pomalo bipolarne ličnosti, rešile da uginu. Od tuge. Ne, pardon - od veltšmerca. A tek osmeh i nebesko plave oči Stefana Nikole, butik-menadžera za prodaju mesa ...Eh, avaj!

Nedovoljno atraktivan predeo tela obrastao dlakama. Sveobuhvatan pojam - od kose, pazuha i poprsja, pa do intimnijih mesta, poput ušne školjke, na primer (khm-khm).
Ništa što depil-vosak, žilet, sapun, češalj, grabulje, brener, motorna testera ili kombajn ne bi ukrotili (kad se već majka priroda nije postarala sama).

Kada za vreme burne večeri doživiš iznenadni prekid i sutradan se probudiš sa raznim modricama, ogrebotinama i bolovima. Naravno, ničega se ne sećaš osim čudnog svetla u raznim bojama ... Ili je to zato što si pao na leđa i gledao u lajt-šou cele noći.

U petom osnovne lešila je osmake i pravila sačekuše srednjoškolcima koji su je zajebavali. Sa petnaest pila je litru i po vinjaka za opkladu u trening kampovima. U prodavnicu i na treninge odlazi kamazom. Ulazi u kafanu, na kant. Šanker, poučen prethodnim iskustvima toči pivo u tešku kriglu, naravno, jer čaše su za košarkašice i odbojkaše.Namrgodjeni pogledi ljube pod i stolove, ko zna - možda iza ledja krije Markov buzdovan. Možda ga i nema, no to ne smanjuje tenziju opasnosti - ima kod sebe dve šake, a te dve šake su ubojita oružja. Njima kod kuće udara o sto kada dobije, kada muž ne sluša, ako je kuhinja ostala u neredu, ako je iznerviraju. Ta ista šaka tuca šnicle za pohovanje i plećke danskih i norveških pivota, naviknutih na rvanje sa vukovima i medvedima.

Njena deca su samo jednom dobila zaušak, šljagu i pljusku po dupetu. Ne mora da ih zove punim imenom kad zaseru, a u školi nemajui ni jednu lošu ocenu. Butinama drobi četiri oraha istovremeno, dupetom zaustavlja voz (brzi, japanski). Sise nema, ne trebaju joj - nisu praktične u njenom poslu. Vezuje rep i ne šminka se, jer to je za žene. Ne diže 120 kila iz bendža, jer to je za muškarce. Ona je iznad toga - stavlja ratničke boje, a iz bendža diže 160 kila u pet ponavljanja. Nema problema sa policijom i zakonom, jer zakon se boji da će ga uzeti u svoje izrazito nežne ruke. U slobodno vreme sparinguje sa momcima iz obezbedjenja klubova i splavova. Za doručak u telo unese 8000 kalorija raznog porekla, posle treninga 14000. U emisiji SAT-a je jednom prilikom golim rukama zamenila dva točka na skaniji. Idealna supruga Vitalija Klička, Valujeva, i jačih boraca iz krvavih sportova.

Nemam blagog pojma kakve su seksualne biografije dotične dve gospođe, niti me zanima, ali ako bih čisto na prvi pogled sudio izgledale bi ovako:

Zorana je bila vr pička u srednjoj i na fakultetu. Svi su hteli da je jebu, al niko nije. Bila je i dobra pička pre nego što se udala posle prve duge veze. Sa budućim mužem se jebala u mraku dva puta nedeljno, davala zguza za godišnjicu. Kada se udala počela da je boli mindža i za izgled i za sve ko i svaku prosečnu udavaču. Do sredine četrdesetih ugojila se, zarasla u guzicu i dva tri sloja stomačine. Jednom godišnje promeni frizuru. Stra te da ako je oko nove godine opališ po dupetu to će salo i celulit da se zaustave negde na uskurs. Jebe se u mraku jednom nedeljno u misionarskoj pozi. Varala bi muža sa komšijom dva sprata iznad, ali je mrzi.

Kolinda nikad nije bila gabor, dobro dupe i dobre sise, nikad na vrhu drkačke šortliste vršnjaka iz razreda ali niko joj ne bi ni odrekao porciju kurčevine. Počela da se udara pred kraj srednje, a kad je pošla na faks krenula i u teretanu dodatno zategla dupe i nastavila da nadograđuje skilove. Jebala se sa budućim mužem na svim mestima u svim pozama. Posle udaje nastavila da ide u teretanu, na pilates i jogu. Sredinom četrdesetih godine se vide, ali je i dalje sve nekako čvrsto i zatgenuto i mami da bude štipnuto i šljepnuto. Jebe se tri puta nedeljno sa mužem, zajedno poručuju seksualna pomagala preko interneta. Ako mu se slučajno više ne bude dizao naći će nekog mlađeg da ga odvali od pičke.

Nekon bezbroj neuspešnih pokušaja, na snagu stupa gore pomenuta rečenica koja daje do znanja da je napokon krenulo ka boljem. 'Fala kurcu odradi ga kako valja, fazon. Najčešće se priča maloumnim gilipterima kojima je mozak otišao na ispašu, i sve rade mehanički.

Totalno suprotni ljudi od flafičastih šljapkaroša po guzici sa raznih betonskih i travnatih fudbalskih borilišta.

Ljudine, Srbi, Monarhisti. Ne liče uopšte na fudbalere sa malih ekrana koji se ljubakaju u obraz, tapšu po guzama, manekenišu i grle, a jedino što ih vezuje je to što igraju isti sport. Doduše, za razliku od ovih profesionalaca i onih koji glume profesionalce po betonu, igraju za džabaka i samo iz ljubavi.

Gelovi, kreme i losioni su kod njih zabranjeni, a postoji i određeni kodeks pri odabiru dreseva u kojima će nastupiti. Znači ne može Barsa, ne može Arsenal, nikako Palermo, nikako Fiorentina i ne sme dres kluba koji su kupili neki Arapi.

Poželjno je da se nosi Partizanov, Zvezdin ili dres Srbije, a ako je baš taj prljav do neprepoznatljivosti, oblače se dresevi grčke braće Olimpijakosa i Paoka ili dres nekog gotivnog stranog kluba kao što je Vest Hem, Napoli, Lacio ili tako neki zvučni incidentni klub. Posebno se cene dresevi srpskih niželigaša ili svih ostalih prvoligaša, ali ne Vojvodine i Novog Pazara. Postoji mogućnost ako se nema dres, da se obuče neka majica, navijačka naravno ili majica nekog lokalnog mesnog prerađivača.

Patike ne smeju da budu drečave, posebno ne roze, a najbolje je uzeti crne ili odnedavno čak i bele, a bilo koje druge boje povlače namerno udaranje kako od strane protivnika, tako i od strane svojih saigrača.

Kada neka ekipa postigne gol proslavlja ili tako što se krsti tri puta ili tako što imitira pokrete i zvuke pucanja i bacanja bombi, a ekipa koja primi gol, koristi motivacione govore Vojvode Šešelja da se psihički povrati i uradi hitar kontra udar na protivnika.

Posle utakmice se pije pivo ili rakija koja se nosi u bočicama akva vive da bi se odavao utisak sportista i sarkastično prozivali ljudi koji u tim flašicama nose vodu.

jedan mi od omiljenih moronsko-amerićkih termina. Po naški bi kontam bilo napredno ili valjda ono što ide ka boljem i uopšte nije otišlo u kompletan kurac. E gde god vidite ovu reč, očekujte suprotno. Ovaj termin simbolizuje sve sem napretka u bilo kom smislu. Koriste ga korporativni čovečuljci i ostali dupeglavci kvoji misle da su neki vrag postigli i da su nešto bitno na ovom svetu. Svaku glupost koju neko izimisli i koja je jelte nova i/ ili se nadovezuje na sadašnje sranje, prodaju poštenom narodu i oni to moraju da prihvate, jer to je progresivno . DA to što ti dete vaspitava internet i, što ti se to isto dete predstavlja okolo kao boginja meseca iz starog egipta koja je u isto vreme žirafa, to je skroz normalna stvar. Ne smeš mu/joj reći da ode da uči da ne propadne kao žeton jer onda si ti nazadni fašista jer sprečavaš progres. Nema veze što ti žena daje celom selu i što si joj ti lično platio letovanje sa 'prijateljem', ona ima pravo na to jer to je njena sloboda i progresivno. Nema veze što već ne primaš dinara dva meseca a radiš ko stoka, dobri šef u odelu će sigurno naći neki progresivan način da to reši, ne smeš se mešati...
Još jedna od besmislenih etiketa koja se lepi na reči da bi im se dalo nekakvo valjda značenje, ne znam, ili da bi izgledali pametnije. Glavna stvar je što se gospoda kriju iza priče o progresu i ima ih toliko puno da neko jebote stvarno poveruje da je ovo celo govno dobra stvar. Onda nemaš pravo da prdneš jer većina vlada,jebiga.
Dobih progresivni tumor na dupetu od vašeg progresa. Jad i beda.

Duga crna kosa k'o iz kotla punog ključale masti izvađena, crna prljava majica sa slikom nekog sačuvajmebože džibera, poderane pantalone i neke čizme jebemliga, zovu ih po ženskom hrvatskom imenu Martina, ma nek idu tri pičke materine.
Crtaju neko veliko A u krugu, okreću krstove naopako, drogiraju se, muški se šminkaju ispod očiju, ženskinje se šišaju na ćelavo, a sve to nešto žgoljavo smotano, mračno, ružno, strašno. Viču da su drugačiji i pametniji od drugih, nazivaju ostale seljacima, a muški dugokosci ekser u brašno ne znaju da zabodu, dok ženski pripadnici misle da se oklagijom razvijaju fotografski filmovi.

I dok otac i majka čitaju u kući očenaše prislužujući zadnji dinar za spas deteta, ono se sve više odaje đavoljoj raboti, te u krivudavim putevima kokainskih noći gleda da neđe zaradi sidu ili neki drugi hepatitis. Spas mu dolazi prekasno, obično onda kad panduracija odbije bubrege zbog napada na trafiku izazvanog halucinacijama zbog opojnih droga kad im se učini zmaj od trafike ili robokap.

Kupaju se redovno - jednom godišnje. Smrde na kilometar. A sve to rade zbog jebene muzike. Slušaju neke pume, kuguare, pantere jebem liga. Neće da čuju krštenu muziku, pa da ko sav normalan svet, odvrnu Sinana ili Jašara uz mezetluk i piće, a ne da uključe neko krkljanje - nije ni čudo da pomišljaju na samoubistvo i seku vene. Kasi čuo da je neko odvrn'o Šabana i seko vene?

I dok im tako mladost prolazi u crnini i tmini, dok izvrću naopako krstove na grobu pokojnog solunca, dok na novoj fasadi u ranim jutarnjim časovima sa telom punim opijata i kojekakvih drugih nekrštenih supstanci iscrtavaju A u krugu, mozak im se izokreće u totalnu glupoću, i od nekada finog deteta koje je u vrtiću dobilo prvu nagradu za najbolju recitaciju majci za osmi mart, postaje garavi filadendron nesposoban da se suoči sa stvarnošću života bežeći u beskrajna prostranstva drogom i drogeraškom muzikom izazvanog ništavila obavijenog crnom masnom kosom, poderanim pantalonama i naslagam prljavštine usled višednevnog nekupanja.

VRATITE DOMAĆINSTVO U ŠKOLE I REDOVNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA!

Prinudna i veoma zajebana situacija često kontraproduktivnog karaktera. Lokalizuje se načešće prilikom posete nekom selu, šumi, livadi, reci. Sizuacija dobija kaskaderski karakter ako u tom trenutku ne poseduješ neku prerađevinu drveta (karton, papir) ili neku sintetsku supstancu (u najgorem slučaju najlon ili alu-folija).

Izraz kojim nam naša ljepša polovina (ili neki manji razlomak) stavlja do znanja da želi da se kuturnije ponašamo, u najmanju ruku, makar da pazimo na izražavanje.

Mada, najčešće je to izraz klasičnog podjebavanja i pokušaja kontrole, te testiranja dužine živaca.

Potvrda da nase poimanje srece zavisi od toga sta nosimo na sebi u datom momentu.