1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.

2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...

Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...

3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!

Žena koja izvesno ima određeni broj godina, ali hoće da se jebe. Naravno da je najpre potrebno osvrnuti se na njene određene godine i staviti joj do znanja kako nema taj određeni broj godina, a za slučaj da ipak ne vidiš smisao u osvrtanju na njen određeni broj godina, opet je žena koja hoće da se jebe čim baš tebi pominje svoje godine.

Odgovor penzionera na pitanje o seksualnoj aktivnosti.

Elegantan odjeb, idealan za upotrebu kod prvih taktova vaspitno/kazneno/popravne himne Ja sam u tvojim godinama...

Omiljena preporuka svih onih ljudi koji su se potpuno ostvarili kao ličnosti i koji žele da vam otvore oči kako biste shvatili da zaista nije u redu da se ponašate onako kako to ne priliči mladim, a opet zrelim ljudima.

To je jednostavno odlična rečenica, koja vam je od krucijalne pomoći za jednu od najbitnijih odluka: sa kim što više smanjiti bilo kakvu vrstu kontakta".

Neverovatno je kako iluminatorskog kurira glume osobe koje se mogu podičiti samo maksimalnom doslednošću svojoj nedoslednosti. Sve sami uspešni ljudi koji su do juče bili mladi revolucionari, spremni da dignu bunu za zabranu izlaska u grad, da se bore protiv malograđanštine a u cilju urbanizacije i otvaranja očiju žitelja blatnjave kasabe.

Kako je tragikomično kada smernice za vođenje uspešnog života daju ljudi koji su sami sebi skočili u stomak i postali sve što su govorili da neće biti i na šta su pljuvali sa prkosom i samopravedoljubljem. Svi oni koji su obukli odelca koja ih pretvaraju u deo mase koji ne sme da se ne uklapa, sa mišljenjem i stavom koji je nastao kao posledica grupnog seksa moderne tradicije, mudroserija Keri Brendšo i liberalno-radikalne emancipacije.

Da se ponašate u skladu sa svojim godinama vam govore ljudi koji su sve uradili onda kada su drugi odlučili da je za njih to dobro. Sve svoje odluke su doneli sami zahvaljujući tome što je neko to za njih smislio. Rade ono što rade jer je neko rekao da tako treba da se radi. Oni samo nastavljaju da ponavljaju to, bez imalo sumnje u svoje reči. Oni znaju jer su naučili, jer su sazreli kao jedinke, kao humanoidni papagaji, kao zombiji.

Apsolutno nepotrebna konstatacija koja ne ukazuje ni na šta odredjeno. U suštini, postoji period u životu čoveka kada je ovaj u punoj snazi, (mlad, jak, privlačan, sposoban), medjutim manje slobodan, maštovit i poletan nego kada je bio tinejdžer, a nedovoljno iskusan da na drugačiji način uradi neke stvari (zbog čega će se u starosti opet kajati).
Najbolje godine su one u kojima se trenutno nalaziš, jer kako vreme bude odmicalo, tako će rasti žal jer su prošle i to vreme nisi iskoristio najbolje kako si mogao. Što pre ovo shvatiš, pre ćeš početi da se zajebavaš i provodiš, što će tada biti trenutci radosti, a jednog dana, kasnije, lepe uspomene koje se ne daju izbrisati.

Rečenica koja je kao stvorena za ortaka koji konstantno prekida sa ribom zbog njene nimfomanske prirode. I uvek, sve zaboravi i opet stupi u vezu sa njom.

Rečenica koju mušterija upućuje kurvi, pošto je promašila usta pomenute.

Opomena koju kažeš devojci dok ti stavlja kondom na stojka.

Здрав разум, могло би се рећи.
Јединка коју одликује специфичност новокомпонованог синдрома. Име још нисмо наденули, али како то обично бива, 'прво скочи па реци хоп'. А тек онда могу да скупљају твој мозаик с плочника. Боље тако, поштеди нас, а и себе.

Браво имбецилу, немам речи заиста. Твој ћале мора да је поносан. А још је хтео на под, ал' јебига, касно... Сада сигурно сваки дан одаје захвалност, што си нам се, ето, ти родио, а могао си остати залепљен за тепих, тужан, блед и заборављен од свију.

Pitanje koje ćoman postavlja svom kolezi narkomanu kojeg droga očigledno mnogo bolje radi nego njega.

Натпис често виђен у мушким клоњама јавних објеката.
Има обичај да се појави у видном пољу баш у тренутку док стојиш и вршиш малу нужду.

Izraz koji profesori koriste za podjebavanje učenika sa lošijim ocenama.

Е да ми је твој мозак на неколико дана да се одморим ко човек. Боли те курац, глуп си и тим се дичиш. Без пардона одваљујеш глупост и још си убеђен у то, ма у праву си душмани ти завиде. Изговара се са дозом сете и сажаљења јер вам је жао што са таквом особом уопште делите ваздух.

Izraz kojim, osobi koja ti je nanela zlo, poručuješ da će joj se to kad tad vratiti.

Koketiranje zemljanke sa svemircem, u nadi za hranu, premeštaj i pasoš.

Šta ti meni tu šuš-muš? Znaš li ti đe s' doš'o? Razumjem ja taj tvoj nakaradni jezik, al' 'oću da pričam na svom. Još je vojvoda govorio kako je svaki Srbin koji govori stranjski jezik - izdajnik i špijun! Ja neljubazan!? Kad bi ja tebe u tvojoj zemlji pit'o nešta na mom jeziku samo bi me popiš'o pogledom i produžio dalje, a ja treba ovde da šenim pred tobom? E, NE MERE!

Реченица безброј пута до сад поновљена главним ликовима у холивудским "One Man Hero" филмовима, која добија своју шаљиву димензију ако је прочитате у неком од мушких тоалета у нашим школама или на факултетима.

Појава ретка као комета величине Тексаса. Обично ти се у тим годинама деси једном, остави неки траг,а најчешће се мање сећаш љубави а више оног класичног бедака после,кад трипујеш да се то само теби догађа, да ти се све руши, да живот нема смисла и да си највећи баксуз на свету. Падаш у ''десперије'' боје нису исте, храна нема исти укус и те форе. То уствари мислиш док не напуниш неких 20ак година кад схватиш да треба да те боли патка за све то. Погледаш назад у прошлост, видиш себе и прво што помислиш ''Боже,какав сам ја ретард био, што ме једноставно ниси шутнуо у главу?!''- ако си Хришћанин наравно.

Додатак мање више добронамерне констатације у виду прекора као скретање пажње.