:opis banalnog događaja za prikaz obuhvatnijeg fenomena:

Na putu do posla prolazim malim, ultrakratkim dijelom retro-kaldrmisane ulice. Od samog polaska iz kuće spremam se na taj dio puta, naročito na njegov posljednji odsječak, u kojem su ploče malo više razmaknute i štikla mora da se zaglavi u procijep. Nekad i da spadne s noge. Obavezno da me neprirodno cimne pred prolaznicima i uljepša im dan jednim blesavo zabezeknutim izrazom lica. Zagarantovano da mi u svijest ureže još jedan neuspjeh. Uzalud, dakle, prethodna vizuelizacija problematične etape, uzalud maksimalno izoštrena koncentracija, podešavanje koraka i snajperističko naciljavanje rastojanja među pukotinama. Dovoljan je jedan sekund nepažnje, odlutao pogled ili zabludjela misao, ili euforija zbog samo jednog preostalog koračića, i igra je ponovo izgubljena. Do sutra, kad ću, sizifovski, opet početi s pripremama i brojanjem koraka.

Ići drugim putem? Linijom manjeg otpora? Ne – sindrom Pepeljuge, sirotog ženskog čeljadeta koje je lako jednim trzajem izuti i onesposobiti, treba da bude prevaziđen. Osim ako je i feminizam još jedna bajka-uspavanka.

Primer ovde stvarno nije neophodan

D1(ka D2): Jaooo, widi onog swatkog tamo, ne vidim baš najbolje izbwiza, mozda je debeo, hajde da prodjemo tamo kao ka WCu da mu owerim guzu.
D2: jaow Hajdeee!
(prolaze kroz masu držeći se za ručice, overe dečka i udju u WC)

(u WCu)
D1: Nešto nisam baš najbolje skontala, tamna mu je šulja, hajmo još jednom taman da widim kakav mu je ono sat.
D2: Wazzi, pa posle da produžimo da ja widim onog tamo kod šanka, mislim da me je gledao
D1: Hoćemo, ali onda ja mowam ovoga mog još jednom posle..
D2: Narawno bubi :kiss:
D1: Swatkice moja, mwa!

(M1 u sebi): jel' to mene neko u'vatio za dupe?! prećiću malo na kiselu..

- Šta misliš, ko je jači, ja il Pera?
- A?
- Ma ja mislim da sam jači, u osnovnoj sam ga bio jednom u drugom razredu!
- Krasne si spoljašnosti kad te čovek pogleda, al si mlad smislom.
- Hvala bate, hvala!

- Pa bre ćale mator si bre čovek, kako bre na tako glupu foru da padneš meni nije jasno...
- Pa sine rekla mi da sam ja jedini srećni dobitnik među tolikima! I kaže još, dobili ste pokrivač... I ja reko ok a tek posle mi rekla da treba nešto malo i da se plati...
- Nešto malo? Dali smo osam iljada za obično ćebe bre!!!
- A dobrooo sine ali inače je petnes! Al to je od kamilje dlake, znaš kako je dobro!
- Nema, i dalje si mlad smislom...
- Misliš mlad duhom? Heheh pa trudim se ja...

Duki - Uroše dođi ovamo dučiš zanat! Gledaj ovde na stolu je mapa, ovo ovde je naša vojska, opkolili smo Ser, to je ovo ovde, šta misliš, šta dalje?
Uki - Ahaahahah Ser ne seri tata Ser ahahaha Ser aaaa ne verujem, dal da im se poseremo na Ser a? ahaha
Duki - Oj kukavno Srpstvo ugašeno!

Vraćam se iz škole, kao i uvek pomalo iznervirana, ali ne i naročito potresena užasnim događajima koji su se tog dana desili. Ne znam zašto, ali ništa od toga me više ne dotiče. Kao da posmatram kako vreme prolazi pored mene.
Sneg je napadao, i dok razbacujem korake po raskomadanom betonu, nemo ga psujem, iako nemam običaj to da radim. I mislim se, gosopode bože, gde baš da idem sa ovim davežom, Dijanom. Najveći smor na svetu, bez premca.
-Pitam se, baš se pitam, UŽASNO me kopka...da li su Ivana i Dejan spavali?- i njene oči se rogače na to sveto pitanje, kao da nema važnijeg u univerzumu. Ne shvatam, zaista, zašto bi, kog đavola, nekog bilo briga, ne samo za to, već i za ostatak tračeva koja izleću i uleću iz usta u usta. -Nemam pojma-,kažem bezobzirno-šta tebe uopšte briga za to?- -Mislim i da jesu, ali mislim i da nisu. Stvarno ne znam šta da mislim!- Gledajući je kako se tužno batrga u toj strahovitoj nedoumici, kratim joj muke:-Naravno da jesu, a šta si ti mislila?-
-Pa, ako ima dečka, ne piše joj na čelu da je spavala s njim- brani Ivanu ova sveznalica. -Neee, uopšte! U slobodno vreme jedu čips i gledaju španske serije!-
Pošto je ova dosada baš rešila da me ubija u pojam, odlučujem da je ućutkam tražeći dobre motive. Bivša tračara u meni se budi i dijagramčići u mojoj glavi poigravaju kada dolazim do sledećih priglupih zaključaka: spavali su 100%, jer on ima 19 godina, u vezi su oko 2 godine i Ivana je, logično, potpuno nenormalna.
Iako sam uspela u nameri, sada mi nije po volji to što sam se sad debelo natračila, uprkos tome što me apsolutno zabole za to da li su spavali, da li će ona zatrudneti, da li će pobeći sa bandom putujućih cigana. Pa čak i da upražnjavaju sex na krovu moje kuće, ne bi me bilo manje briga.
Par sekundi ona ćuti, ali iznenada progovara: -A šta je sa Anom i Nebojšom?! I on ima 19 godina, pa nisu radili ništa!- Podrhtava s trijumfom, u nalaženju ovog veličanstvenog argumenta. -U vezi su samo par meseci-, smirujem je (ali, uskoro će da je zbari, stavljam ruku u vatru). Neprijatni razgovor nastavlja se razglabanjem o strijama i kilogramima, tokom kojeg ja trajno bacam ljagu na svoj imidž superpametnice, kukajući kako sam premršava. -Mogla bih da te ubijem-, kaže Dijana na tu moju "nevolju", zvučeći ne baš naivno. Nekako ne mogu da se od srca ne nasmejem na taj izliv nežnosti, dok hodajući unatraške, mlatarajući razvezanim pertlama, krećem svojom ulicom.
Dobro je. Još jedan test je gotov, još jedna nebuloza, još jedna tragedija. Još jedna ličnost ugušena u prosečnosti otpraćena je svojim putem. A ja sad konačno mogu da nađem duševni mir.
(izvinjavam se svim Vukajlijašima na nedotupavnoj temi gorenapisanog teksta. Optužite društvo!)

- Bogme Snežo, ne znam da li da rodim treće?
- Zašto da ne!? Bar ti i Mlađa imate uslova za još jedno.
- Hvala Bogu! Ali, malo je velika razlika u godinama. Veljko ima 14 a Marija 12 godina.
- Ma, boli te ripče. Kad ti ovo dvoje odu u Beograd da studiraju, ko će ti ići u prodavnicu?

- Jebo te skontaj ono! Šta je ono kru' ti jebem, pa ima preko 200 godina!!!
- Auuu ovaj je izgleda preživio pad meteora što je ubio dinosauruse, jebena pokretna relikvija! Taj će i nas nadživeti, vidiš da vodi Smrt na lancu...

Rocker: "Za mene je rock'n'roll način života."
Folker:"Pali brate, narodnjaci su zakon!"

- Brate, što se bar jednom ne istrezniš?
- Hik! S' ti normalan?! Znaš li posle kol'ko mi para treba da se opet napijem? Ovako je jeftinije, samo, hik, dolivam po malo!

A: " Opa nove farmerice?! Dobro ti stoje!"
B: " Ma kakvi nove, ima im čet'ri godine! Samo eto, održavam ih."
A: " To od onda, kad si uzeo pred ekskurziju??"
B: " Aha."
A: " Živ ti meni bio, poslije tebe fabriku mogu zatvoriti!"

Ćale: Opet se ustaje posle popodneva sušu ti jebem? 27 godina imaš, ja sam u tvojim godinama troje dece imao.

Ja: Ma uzeo sa drugarima da odigram još jednu, šta da ti pričam dalje.

Ćale: Ajde sad na još jednu zovi drugare, drva stigla da se cepaju.

Majka: Ajde Radomire da mi otvoriš ovu teglu ajvara.
Sin: Neka kevo ja ću to lagano. Daj mi samo krpu pošto kliza...
2 minuta kasnije posle neuspešne misije ostavlja teglu pod izgovorom kako je zapeklo
Otac: Daj to 'vamo.
udara dva puta u dno tegle, usmerava svoju energiju ka poklopcu i laganim pokretom zgloba otvara teglu
Otac: E moj sine, džabe tebi teretana i to što si se napumpao. Zna se ko još uvek u ovoj kući otvara tegle.

-Dođem u stari kraj sa ribom kod keve na ručak, i svratim do prodže duzmem vops. I znaš koga sam tamo video?
-Jocu Šmirglu!
-Ne seri, haha! I dalje dirinči tamo?
-Taj stil, totalni Aleks Ferguson.

Da li ste umorni od:
tvrdih neudobnih jastuka?
fleka po stanu prilikom krečenja?
tih odvratnih naslaga sala koje vam onemogućavaju da obučete omiljenu haljinu?
neefikasnih sprava za vežbanje koje zauzimaju pola sobe?
bola u desnoj ruci prilikom masturbacije?
korišćenja vlastitog mozga?

Da li ste umorni od zivota? - JESMO!!!

Prilepio se ko filoksera uz bogatu mirazdžiku

Ene ga Mile, jopet pije u kafanu a nije ni podne!
Lako je njemu širiti se ki neprskana filoksera.. našo pa zašo

- Saznala sam da me muž vara!
- 'Ajde? Znaš kako kažu, sede svrbe kada rastu...
- More, obrijaću mu ja glavu sekirčetom, pa neka češe zavoje...

Lončar, smiri se. Smiri se, poslednji put ti govorim. Je l' ti to kućni odgoj? Jeb'la te kultura te jeb'la. Tvoj ćaća je bio baš fin momak u tvojim godinama, ja mu predav'o, treba da mu kažem na ulici šta radiš?
-NEMOJ JEBOTE.

Penzioner (pluskvamperfekat) : E moj sine, kako sam ja nekad JEB'O u tvojim godinama. Sjećam se Austrougari navalili, a ja Živadinku na tavan, pa do zore!
Roditelj (aorist): Sinoć JEBAH Milenu, da probam i treće dijete napravit', može nam valjat' ako se prijavim za stan u firmi.
Student (prezent) : Ja JEBEM!
Srednjoškolac (potencijal) : Kako BIH JEBAO, bilo šta. Bilo šta.

Ležiš mamuran u sobi, nedeljno jutro, preseca te zvuk telefona, javlja se tvoj dragi roditelj:
Ćale: Oooo pa Milice sine gde si ti, evo evo tu je. Samo moraš malo da sačekaš da gospodin ustane, tek je pola 2.
Keva(dobacuje iz kuhinje): Nemoj da ga diraš, umoran je.

U toku je spremanje gajbe:
Sin: Ćale daj pomozi da iznesemo ovaj frižider.
Ćale: Frižider?! Zoveš me zbog jednog frižidera?! Pa ja sam u tvojim godinama sam iznosio zamrzivač! I to nisu bili kao ovi današnji pederski "Whirpool" i ostala sranja, nego "Obodin", čelični neuništivi! Ali ne, gospodin neće da se zamara pa moram ja da nosim teret u ovim godinama.