Poluozbiljno pitanje prijatelju inspirisano najnovijom viješću da je neki od pripadnika elite prešao na novo i bolje radno mjesto. Ozbiljno zato što pod uticajem zapadne kulture negdje u nama tinja nada da će nam baš ta škola i bratstvo u njoj omogućiti neviđen uspjeh, a neozbiljno zato što u dubini duše znamo da se to nama ipak ne može desiti.

Rečenica kojom nagovarate nekog da da učešće za kredit.

Neverovatno iritirajući izraz koji vam serviraju raznorazni mudroseri u situaciji kada ste mnogo gladni, a u kući nema ništa za klopu osim nekakvog bućkuriša nepoznatog sastava i porekla. Pošto su ti mudroseri obično majka, baba, tetka, strina ili ujna, nije baš uputno biti bezobrazan i reći ono što ti prvo padne na pamet. Zbog poštovanja i tome slično.
Al' zato kada tim izrazom počne da vas smara neko ko je sa vama u "istoj ravni", kao brat, sestra ili drugar, imate odrešene ruke da se oslobodite duševnog tereta i kažete ono što mislite.

Pojam kojim izrazavamo da je odredjeni fazon vec uveliko isfuran zbog pretjerane upotrebe.

Реченица која је родитељима главни мотив у скоро свим свађама илити проповедима. Наиме, ови старији свезналци, пуни искуства, заслужни су за наше рођење (отуда и она честа подсећања на тај немили чин Ја сам те родила!), а онда су и пролазили где ми сада пролазимо, и знају сваку путању, сваки знак, свако скретање! И из тих разлога, они, дакле, имају право свог света, да просипају своје мудрости пред нама, и говоре шта како где зашто и шта никако!
Ову реченицу употребљавају и професори, када примете да су вам мисли одлутале и да већ дуго не пратите њихова излагања. Враћају вас треском свеске о сто или дневника, ударцима кључева или креде о таблу или драњем, након чега следи, опет беседа о правилима понашања у школи, а онда опет ова чувена реченица! (Знате ли ви ишта друго да кажете?!)

Konstatacija pri pogledu na devojku sa izrazito malim grudima.

Često pitanje, kao posledica zbunjivanja, koje je nastajalo pre i neposredno posle Drugog svetskog rata, kada se fudbal tek pojavljivao na našim prostorima. Naime, kada su igrale dve ekipe u, npr., crvenim i plavim dresovima (ne računajući golmane) bilo je neverovatno da i jedan crni čikica trčkara tu okolo i još nešto zviždi. Posle ovog prvog nepoverenja, razvio se čuveni srpski animozitet prema sudijama.

Тактика искусног мужјака, који прескаче романтичне вечере и шетње поред реке и одмах се баца на сексуално задовољавање свог плена.

Država propada,kriza u svetu i kod nas, stanje je katastrofalno, ali uprkos svemu važno je održavati apetit siromašnog naroda.
Kako da naučite da spremate škampe, lososa i biftek i ko zna šta sve na šlb način. O ovim nazovi pikanterijama jedan prosečan građanin samo može da sanja.

Nekad davno na brdovitom Balkanu najveća nesreća za jednu prosječnu pododicu je bila IZGUBITI OVCE!!! U slučajevima takve nesreće čobani bi tražili ovce ako treba do prvih zraka sunca.Najuporniji bi tražili i sledeći dan...kući bi pošli tek i kad bi poslednja nada umrla u njima (čobanima ne ovcama).
Sada se ovaj izraz koristi da se saputniku u bančenju i blejanju stavi do znanja da više ni jedne budale nema oko njih.

Božija svetlost sija u spektru. Ali ponekad, sve boje sveta sliju se u jednu, crnu, najcrnju. Boju koja dobije snagu nesvojstvenu onoj o kojoj su nam godinama pričali bajke, snagu da ubije... Da oduzme život ljudskom biću, ali ne bilo kojem, već onom najdražem.

Da život traje hiljadu godina možda bi tek tada počeli da naziremo njegovu istinsku svrhu. Nažalost taj osećaj nam ostaje večno nedostupan, za razliku od nekih drugih ljudskih nadražaja. Onih koji zabole, zabole jako i to kad se najmanje nadaš. Išao si ulicom i odjednom te je nešto preseklo po stomaku, kao mačem oštrim rezom, koji boli bolom nepodnošljivim tvom slabašnom telu. Bol će se godinama smanjivati ali ostaće ožiljak, baš tu negde oko slepog creva, da te potseti šta je to život i šta znači živeti.

Neki kažu -dobro je dok boli, znaš da si još uvek tu, da mrdaš... Zar je to sve čemu ikada možeš da se nadaš? Zar ne postoji neka brava i neki ključ koji paše u tu rupu, čijim bi okretanje bili rešeni svi problemi sveta? Ima li nade da će sutra svanuti neko novo Sunce, a sva gorka sećanja postati samo izbledeli fragmenti nekih davnih noćnih mora?

Nema nade, jer spiskovi se prave unapred, a još nisu uveli SMS sa obaveštenjima o redu vožnje za gore. Ko te šiša što si na pripejdu. Popij tu šoljicu žuči i nastavi dalje... Ili survaj se u prvu provaliju, šta me se tiče.

Večita misterija u svakoj kući. Može biti : ispod kreveta, u krevetu, na polici, ispod police, na stolu, ispod stola, u jorganu, iza kreveta,ali i u kuhinji, u frižideru, klonji...sve zavisi koliko su ukućani rasejani. Jednom sam ga našao i u komšiluku.

Izraz koji je pandan "Da vidimo ko je pokojnik a ko pukovnik". Najčešće ga upotrebljava osoba koja zna da je bolje prošla ili je u boljoj situaciji od sagovornika.

Ako ne jedan od najlepših ili najčešćih, onda definitivno jedan od najspecifičnijih običaja u šarenolikom i svakako maštovitom folkloru naroda srpskog. Hronični ritual varirajućih razmera koji pre ili kasnije „zadesi“ maltene svaku familiju, porodicu ili krug prijatelja, bez obzira na brojčanost i „teritorijalnu rasprostranjenost“ istih. Što bi rekao moj diler, Mahmud: „događaj koji se dugo planira, ali ne tim povodom“.

Elem, što zbog ratova, što zbog seoba, što opet zbog kojekakvih ratova, tek - Istorija je tako htela da kategorija PORODICE na ovim prostorima apgrejduje ( čitaj: „degradira“ ) u jedan pojam poprilično širokih razmera sagledavanja, kako u figurativnom, tako i u onom bukvalnom smislu. Onda se početkom 20-og veka pojavio i termin „ekonomska kriza“ i celu stvar, razume se, još dodatno skenjao. S tim u vezi a u potrazi za boljim životom ili čak najobičnijom korom hleba, naši ljudi su se zadesili i u najudaljenijim kutovima ove naše plave planete, ostavljajući iza sebe svoju otadžbinu, prijatelje, rodni grad, kuću, i u istoj babu, dedu, majku, oca – između ostalih. Neki su dogurali dalje, neki bliže, a neki su, bogami, „uspevali“ samo granicu ( il‘ dve ) da pređu i tu i ostanu, živeći k’o kojekakvi, nedobog, „neuspeli pokušaji imigranata“, prezreni od svojih domaćina i, uostalom, sebe samih.

Bilo kako bilo, i naročito glup čovek bi lako shvatio da se u svemu ovome najverovatnije i krije glavni razlog praktikovanja i, uopšte, POSTOJANJA tragi(komi)čne pojave iz naslova ( a koji je moj lerdi tako lucidno sažeo ) : realna i najčešće u kilometrima izražena UDALJENOST članova gorepomenutih socijalnih grupacija jednih od drugih, koja vremenom metamorfozira u udaljenost emotivne vrste, za koju, s druge strane, ne postoji dovoljno velika merna jedinica u paleti istih ( doduše, on ili ona to ne bi rekli u baš toliko reči; prim.prev.)

Želja je, razume se, itekako prisutna; velika, ogromna, nepodeljena, nezadrživa, neizdrživa, i – narafski – i više nego LAŽNA. Ponekad se okrene i neki telefon, obavi strastveni i neretko višeminutni razgovor u kojem se i po nekoliko puta izrazi potreba sa skorim viđanjem, okupljanjem, darivanjem međusobne novorođenčadi, zajedničkim pravljenjem torte/roštilja, vraćanjem onog starog, triput zaboravljenog duga/ašova/rezervnog točka/pičke materine...Oni nešto bezobraznije prirode usude se čak i da razdrmaju već vekovima „tradicionalno lenju omladinu“, ne bi li preko „tija nji’ovi fejsbuci i ostali kurci“ sa svojim generacijski, i isključivo „generacijski“, bliskim rođacima/kumovima/osobama s preke strane što efikasnije i - zašto da ne? - što JEFTINIJE organizovali skori radosni događaj. Naposletku se, „nažalost“, uvek nešto ispreči a razlozi variraju od prezauzetosti/zaposlenosti, gadnog šefa i bola u rendom delu tela ( da, dobro ste pretpostavili u „kom“ ) do kuće koja prokišnjava, pokvarenog auta i (pre)skupe karte za autobus, avion ili jebenu podmornicu.

Al‘ gle’te kurca...Kao što se kad Erik pojede bananu dešava neverovatna promena, tako se za 180 stepeni okrene i gorepomenuta situacija...kada neko umre. Da l‘ zbog straha od Svevišnjeg ili sopstvene savesti, tek - gotovo momentalno prestaju svi telesni i ostali bolovi, meteorološke prilike postaju k’o one u prokletoj Sahari, auto dobije jebena krila, karta se kupi za pola sata, a navodno se i šef otera u tri pičke materine. Na veliku radost pokojnika, svakako...

Savremeno opravdavanje roditelja za svaki zijan koji njihovi mladunci-tinejdžeri naprave, prevashodno u školi. Tako za svaku iole ozbiljnu štetu koju načini, delikvent biva prosleđen psihologu i pedagogu, kojima se ispoveda kako je imao teško detinjstvo, kako je neshvaćen, šta sve već ne, te neretko ne dobije čak ni ukor.

Izraz koji donosi neku vrstu utjehe i budi nadu (najčešće lažnu) u nastavak života već otpisanog teško bolesnog ljudskog bića.

Rečenica koju izgovara tvoj ortak kad mu tražis isti jer je veoma isfrustriran tvojim neznanjem o modernoj tehnici, tvojom zatupljenošću i na kraju hrabrošću da omalovažiš njegovu "spravicu za slušanje muzike".

Lep način da prijatelju stavite do znanja da se okane provodadžisanja. Već neko vreme ste sami i kako to obično bude, ljudi iz vaše okoline, posebno oni sa kojima ste bliski se zainteresuju za vaš slučaj. Krenu od redovne analize: niste ružni, glupi, čak znate i poneku rečenicu da sklopite. Onda se pozovu na to, da sasvim fino zarađujete, materijalno i stambeno ste obezbeđeni, a i motor vaših kola je zauzdao dosta konja. To im je dodatan motiv da krenu u opsežnu akciju spašavanja.
Sete se zadnje devojke sa kojom ste bili, o da to je ona zbog koje ste izostajali sa fudbala nedeljom, prestali da pijete i ozbiljno počeli da razmišljate o porodici. Već tada sa oduškom priznaju sebi da im je laknulo što ste krenuli različitim putevima, jer da ste sastavili još koji mesec u potpunosti bi vas uzela pod svoje. Dakle to je vaš ukus, na njima je da pronađu devojku, koja će biti njen savršen prototip, plavušu srednje visine i problem bi trebao d je rešen.

Доказ да асоцијално понашање појединца понекад нема везе са окружењем, него са генетиком.

Vrlo često se dešava da se u društvu zapodenu neke ogovaračke teme (ko je koga jeb`o, šta je ko o kome rekao, zašto je neko nešto uradio...) o kojima većina sagovornika ne zna puno, niti ih se te stvari tiču, ali bez obzira na to, nastoje da istaknu svoje mišljenje.

Kada priča krene da gubi smisao i suštinu, pravo je vreme da se upotrebi ova ili neka njoj slična fraza.