Misao sa kojom se suočavaš svaki put kad ga na "maštu" bacaš u nesvest.

Jedna od prvih recenica koju su kinezi naucili da izgovaraju na srpskom.

Nas covek/musterija/:
-Koliko su ti ove patike
Kinez/prodavac/
Kol,ko komada.
-Kako koliko komada?,jedne brate,ustvari dve,mislim par.
- 500 dinara,par, 300 dinara na vise.
-A ova jakna,koliko kosta ?
-Kol,ko komada.?
-Jedna brate,svasta.
- 3000 dinara jedna,2000 dinara na vise.
-A ove torbe?
-Kol,ko komada.
- U,jebote,prestani vise kolko komada,kolko komada.Jednu,zapamti jednu i to mi je skupo.Ko vas samo pusti ovde,gamad.

Krajnja nužnost

To je kuca,kucica skromnijih ili vecih razmjera obicno izgradjena od losijeg kvaliteta materijala koju godinama,gradimo i zidamo i dozidjavamo i kopamo bastu oko nje i sadimo vocke i popravljamo makadam koji vodi do nje sa asfaltnog puta,i ne damo djeci da se s njome sluze za raznorazne zurke jer bi sve u roku par sati razjebali,u koju ulazemo nepopijena pica,neljetovanja u Grckoj,tople obroke rashode,prihode,regrese,progrese i sve ono sto zaradimo.Kad je konacno zavrsimo (a i tad shvatimo da nesto fali!)onda sebi kazemo koji ce mi qrac sve ovo jebote sad sam mogao imati 100.000 u slamarici...

Eufemizam za: Odvratno je!
Nemam srca da ti rušim sneška kad se već toliko oduševljavaš i stoga ti neću konkretno napljuvati predmet diskusije, al' meni savest naprosto ne dozvoljava da klimam glavom na nešto što nije za odobravanje.

Od pamtiveka poslovi su podeljeni na muske i zenske. Ti poslovi su uvek bili predmet rasprave izmedju polova, ciji je tezi-ciji je laksi, ko vise radi, a ko manje. ( Sobzirom da sam zena, pisacu iz svog ugla, dakle zenskog ugla )
Zenski poslovi su oduvek bili omalovazavani od strane muskaraca, kao npr. -Ma sta si ti uradila, oprala tri tanjira! ILI -Provukla krpu preko televizora! ILI - Smuljala ovaj rucak!
Ali, ono sto je zene uvek najvise nerviralo i sto ih je verovatno podstaklo na ideju- HOCEMO RAVNOPRAVNOST! je sledeca recenica- TO SAM MOGO I JA DA URADIM!!!!!!
Pa uradi, jebote!
Ali ne, muskarac je vec uradio svoj deo posla, koji je uvek mnogo tezi od svakog zeninog...tako da, nema sta sad ona tu da se zali.

Odraditi određeni posao sa velikom mukom. Ne može se reći da su krave bića koja se najteže porađaju (tele), ali pošto naš narod nikada nije imao posla sa slonovima, nosorozima ili nekim drugim nedomaćim životinjama, ovaj izraz se ustalio u našem društvu.

Kako, jebote, kako? Kako je to moglo da mi se desi? A obećao sam sebi da neću. Obećao sam sebi da neću, kao neki moji ortaci, dopustiti da me posao obuzme. Da ću naći načina da svoje noći uklopim sa danima. DA SE NIŠTA NEĆE PROMENITI! Da će, i kada se zaposlim, sve biti kao pre: da ću i dalje visiti sa ekipom na našoj klupici dok ne smislimo koje bi novo putovanje mogli da dodamo u našu kolekciju, kao onomad kad smo, iz čiste zajebancije, otišli u Budvu na burek. Da ćemo i dalje roštiljati u prirodi, svaki naredni put na nekom drugom mestu, tražeći najlepši kutak Šumadije. Da ćemo i dalje biti u prvom redu na svim svirkama u gradu, da ćemo u kafanama i dalje pomagati konobarima da svedu račune posle fajronta. Da ćemo i sledeći put kad se neko iz ekipe zaljubi, ,,pozajmiti'' skelu od komšije i istom napraviti prilaz njenom prozoru. Da će ponovo murija zaustaviti nas 10 u kecu, a onda nas pandur pustiti uz uslov da izadjemo iz auta pa da se onda ponovo vratimo, samo da bi video kako nam je uspelo prvi put.
Kako sam mogao da dopustim da se sa nekim ljudima ne vidim nedeljama, mesecima?Kako sam mogao da dopustim da me konobar ne prepozna u omiljenoj mi kafani, onoj u kojoj sam proveo veći deo srednje škole? Kako sam došao do toga da se posle 2 meseca nadjem u kafani, i da u 12 moram kući jer sutra radim? Šta mi se to desilo?

Kako je moguće da sam ja, ej, JA!, pojam vikendaša podigao na potpuno novi nivo?

Kako, jebote, kako?

Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.

Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.

Najšmekerski, uberkul, jednostavno polubogovski način za završetak određene radnje. Bez ikakvih komentara, skoro bezosećajno, lagano, sa dozom misterije, napuštanje mesta događaja.

Otjelotvorenje užitka u ranojutarnjim časovima. Da l' je to sudbina il' ko zna šta li je, ali čaša za čašom sama ide. Nektar bogova (onih grčkih, rimski se ne pikaju) sliva se niz ždrijelo aktivirajući svaku ćeliju zaduženu za ukus, poslavši isuviše impulsa zadovoljstva u mozak da se čovjek zapita "U jebote, da l' može na sok da se svrši?" dok obuzdava svoje ostale unutrašnje organe. Želudac plače od sreće, pankreas već veselo pokreće insulin, jetra ne može očima da vjeruje, a oči kažu da je stvarno dobila Rauch-ov jebeni sok od prokleto dobre pomorandže!

reč koja opisuje zanimanje prvi put pomenuto u legendarnom nezavisnom filmu Kevina Smita 'Prodavci' (Clerks). drkopere su ljudi zaposleni da očiste tragove nečijeg svršavanja u multipleks kabinama za gledanje pornića.
shodno nazivu radnja filma se dešava u prodavnici, ali dosta sa prepričavanjem... (Prepričavanje sadržaja filmova)
pominje se još interesantnih zanimanja, npr. žena koja masturbira bikove za veštačku oplodnju, službenik koji traži pakovanje geometrijski savršenih jaja, ali i čitav niz večitih nedoumica : da li je oralni seks prevara i da li se nekrofilijom smatra slučajni seks u mraku wc-a sa dedom koji je umro od srčanog udara listajući porno časopis sa posmrtnom ukočenošću najizrazitijem na penisu, itd.
uh skoro ga prepričah, a to ni sam ne volim. ipak, vredi pogledati...

Smrad od čoveka još od kad se rodio. Genetski predodređen da uvek gleda svoje dupe prvo. Takva osoba ne zna šta znači ispoštovati ortaka, uraditi nešto za drugara. Možda zato što i nema prave ortake.

Lik iz gradskog autobusa koji peva na sav glas i lupka u ritmu po sedištu ispred sebe ili pak grleno prosipa filozofske misli bez ikakvog reda i logike. Niko ne sme da ga pogleda direktno u oči da mu se slučajno ne bi obratio, većina koluta očima, međusobno se zagleda i vrti glavama u stilu: "Svakakvih ludaka ima", picnute gospođe se diskretno izmiču da ne bi po njima povratio - jer je verovatno pijan, "Bože me sačuvaj, u sred bela dana", par njih je navodno toliko zamišljeno da ga kao i ne primećuje, a nekoliko tinejdžera se kikoće na zadnjoj platformi i lože ga svojim odobravanjima tipa: "Bravo care nek` si im rek`o"
Kada konačno izađe, svima nekako bude lakše, a u sebi se misle:"Jebote, ala je ovaj prso valjda neću i ja ovako jednog dana..."

Sleng za najlepših desetak godina života, koje su namenjene upoznavanju sa ovozemaljskim blagodetima.
Period koji počinje sa srednjoškolskim danima i krase ga mnogobrojni doživljaji i događaji: upoznavanje sa dnevnim i noćnim kafanskim životom, mnogo češće druženje sa flašom, purnjanje nikotina, šmekanje i barenje, korpa, kupovanje kondoma, prvi seks, prvi “ozbiljan” raskid, problemi sa starcima, vutrenje iza škole, druga devojka, učestalost snošaja znatno porasla (gotovo da je i redovan seks), prvi put njoj kasni, prvo “uh dobro je” (ona je dobila), matura, fakultetisanje ili arbajtovanje uz konstantno alkoholisanje sa društvom, tj. period degustacije bezbrižnog života bez ikakvih obaveza.
Obično se završava upoznavanjem osobe, zbog koje smo spremni da se odreknemo učestalog prolupavanja i uplivamo u neke mirnije vode.
Ko svoju banku ne ižđiklja, ista ga stigne kad tad.

Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.

Ah da....
Majka svome 22. godisnjem sinu:
- Pogledaj se na sta licis lenja bubo!!!!
Kada ces vec jednom da uradis nesto u svom zivotu?!
- Ae kevo ne smaraj....
(I pritom otvoris novu flasu piva zubima da bi pokazao kevi kako si mocan i uz trosenje trocifrene cifre kalorija,uz veliki napor uspevas da pomeris prst nadole,na "NEXT" dugme na daljinskom i prebacujes na SportClub na kojem je prenos Indijan Wellsa i Novaka Djokovica u prvom planu...)
-Pogledaj samo Novaka!!Tako mlad,na vrhu je,svet mu je pod nogama,sportista!!Sam zaradjuje svoj dinar!!A sta ti radis?!?!?Nikada neces nista postati!!!!
I zatim ti nasilno uzima pivo iz ruke i odlazi da ti spermi sobu...
- Pfff....(BRRP*)Jebes njega,pocece mi serija...."
*Zvuk podriga

Čuvena kubanska pesma koja je izobrađivana šurnajst hiljada puta od strane raznih šatro umetnika i umetnica na svetu, a postala je čuvena po tome što je njena melodija najlakša za obradu na bilo kom jeziku pa se koristi u sve moguće svrhe, od utakmica, mitinga, pa skoro do sa'rana.

Jednostavno, multiprimenjiva melodija.

A može i ovako. Kad si bio mali, umro Tito, puštali klasiku na svim stanicama, a ti se oduševio saznavši koliko divna muzika može da bude. (Po tome ćeš se sećati Titove smrti sa zahvalnošću, do kraja života). Kad je prošlo doba žalosti, ti pokušavao da šteluješ dugme na radiju na stanice sa klasikom, a tvoji matorci prebacivali, ne mogavši da podnesu "škripanje i drndanje". Onda počeo da slušaš domaći rok, dok te opet matorci nisu ubedili da u pesmi "Nemoj da ideš mojom ulicom" ne postoji ništa plemenito i lepo, već da je to uvod u obračun uličnih bandi. Zatim... Uh, indoktrinacija donetim kasetama Lepe Brene i Vesne Zmijanac... Na sreću, tu negde iskoči Zabranjeno Pušenje i EKV i Idoli... Put do panka beše kratak... A ostalo je već istorija...

Sve je veći trend među maloletnim devojkama da izjavljuju kako im je život težak-Naravno,svakodnevno se sreću sa ogromnim problemima..Najbolja drugarica(Alter-ego mawa perwerzna 97) joj opet skinula dečka,keva je ne pušta da obuče onu ultra mini suknju(Jebote ima 13 'dina,zna ona valjda šta je dobro),baba joj dala jedva 2000(Matori šišmiš,šta će njoj tolika penzija),Volela bi da bude muško,"da kara sve te kurvice" ne uzimajući u obzir da bi jednu propustila(nepotrebno reći koju),Omiljene cigarete poskupele,Ona kravetina joj opet dala 4 iz prirode i društva..Ihh,pa vi deco u Africi ne znate šta su pravi problemi..