Osetiti veliko olakšanje. Opustiti se nakon presecanja.
Iskulirati zajebanu situaciju.

Kladioničarski ngsle.
Odigrati određeni par na tiketu. Tipovati.

Moderno primenjena maksima, svi putevi vode u Rim.
Kako je Rim nekada bio centar civilizacije, trgovine, umetnosti, tako je danas Kišinjev centar cirkulacije narkotika, belog roblja i kradene bele tehnike.
Ako si nešto izgubio, u Kišinjevu je.
Komšinica otišla u Ulcinj, na letovanje i nije se vratila? U Kišinjevu je.
Usrao si se od alkohola, ne znaš gde si? U Kišinjevu si.

Konstrukcija kojom sagovornik pokušava da u svoje izlaganje unese neku zen-notu i doda kašičicu misticizma. Pritom je glup k'o točak, a od iskustva ima... nema ništa. Kao subjekta u ovoj rečenici trpa koga stigne. Sve kurva do kurve.

Jutro je. Svježi beogradski vazduh (ahahahahaha, kao da nešto takvo postoji) ulazi kroz prozor našeg junaka koji mirno spava nakon još jednog veselog druženja sa publikom koje je uključivalo razne alkoholne derivate, kao i punomasne đakonije. Vesele ptičice sletješe na poluotvoren prozor njegove sobe i krenuše da zapjevaju da bi probudile junaka. Međutim, hitrim pokretima ih preteče udarna bušilica marke Hilti, koja je veselo poskakivala po vrelom beogradskom asfaltu. Prenu se naš junak iz sna veseloga sa golfom punim manekenki (90-60-90 sve do jedne), i bi mu žao što radovi na putu baš tog jutra svratiše pod njegov pendžer. Ljutito drmnuvši prozor, otvori ga još malo te reče sebi u bradu koju psovku, i pomisli čak i da pljune dole, zamišljajući kako tekućina nalazi svoj cilj u vidu ćelave glave radnika građevinskog preduzeća i pogađa ga tačno u centar, ali brzo odustade od takve pomisli.

Upalivši svjetlo u kupatilu, i ušavši pred ogledalo, naš junak se pogleda, te posegnu rukom za četkicom za zube. Kako je posegao, tako se i zaustavio i svoj zabezeknuti pogled vratio tačno na ogledalo. Postade mu pogled još zabezeknutiji kad vidje da mu je njegova divna kovrdžava griva - ravna. Ravna jebote. Od toga mu ispadoše i naočare na pod, te Rambo izgubi već drugi trejdmark od jutros. Potrča on do frizera, ali shvati da mu je frizer na drugom kraju grada, te se maši za džepove i iskamči iz njih teškom mukom tačno 149 dinara i kovanicu od 10 para iz sedamdes' treće. Ugleda autobus koji ide do frizera, autobus stade, otvoriše se vrata, pogleda vozač Ramba i Rambo shvati užasnu istinu. Niko ga ne prepoznaje. Vozač ga čak i naruži što je imao dinar manje za kartu, ali se sažali i pusti ga, jer je na alkohol bazdio najstrašnije.

Prolomi se nakon pola sata zvonki glas Rambov viknuvši "MAJSTORE, SREDNJA", na šta majstor stade i značajno ga pogleda. Rambo sleže ramenima, vozač poče da klima glavom u negativno, odahnu malo i pritisnu prekidač za otvaranje vrata. Izašavši napolje, mladi junak ugleda frizerski salon. Nakon što uđe, zasjede na stolicu jer nikoga nije bilo. Njegov frizer uđe par trenutaka kasnije i ne poznade ga. Uplaši se Rambo, pa trk u Crnu Goru, kod jedne babe u Vasojevićima. Kad dođe tamo, a ono trošna kuća a stara baka gleda. Postavi se on ispred nje. Pogleda ga baka kroz krmeljive oči pa otvori usta da izusti nešto, a zadah joj se provuče između zuba i izleti napolje umalo ne ubivši Ramba. Reče mu baka da zna šta je i šta treba da radi. Odvede ga ona u tor s ovcama, a ono ovce kovrdžave da ih kovrdžaviji' nema. Upita Rambo odakle take kovrdže baba, a ona mu reče da je do jednog izvora. I pokaza mu baka đe da ide do izvora.

Kad dođe do izvora, gleda on u njega i ne vjeruje koliko je voda čista. Uze on rukama da se umije i kosu opere i umi se od vode i kosu opra al izvor ostade čist k'o suza. U to ugrija sunce i Rambu se opet ukovrdža kosa, a Rambo sav srećan krenu nazad u BG. U to ga vidje i baka i prepozna ga sade isprve i reče mu da dobro čini i dobru muziku da stvara.

Lik koji na svirkama non-stop slemuje, tako da ostalim posetiocima stvara onaj mio osećaj svežine u često zagušljivom prostoru gde se inače takva vrsta svirki i održava. Što više takvih ventilatora, bolja je i cirkulacija vazduha u zatvorenom prostoru. Ko je iole prisustvovao ovakvom jednom hepeningu, zna o čemu pišem. Loša strana toga je to što se većina trve ventilatora retko kada seti da opere svoju kosu, s toga, pažljivo birajte ličnog ventilatora pored koga ćete provesti nekoliko sati. Što je najgore, nema nikakvih garancija ni za ženske ventilatore da će im se prijatno osećati i mirisati njihove ''legolas'' ili ''turunen'' frizure...Da se smrzneš jebote.

Oldskul sleng za tešku glavobolju. Pucanje glave od kojeg trnu jebeni zubi. I obzirom da mene lično trenutno upravo tako i otkida lobanja, ja bih uz vaše cenjeno razumevanje i završio ovo izlaganje. Hvala i pozdrrr...

Likovi koji će se uključiti u komentarisanje svake pojave na ulici, posebno tuče.

Žena sa velikom torbom.
Ako želite da saznate sve o devojci koja vam se sviđa, dovoljno je da bacite jedan brzi pogled po njenoj tašni. Odatle možete shvatiti mnogo stvari. Npr. ako ima više od jednog telefona, znači da je jako socializovana. Ako nosi neseser sa šminkom znači da je jedna od "onih". Ako nosi uloške-neće vam se posrećiti taj dan. Ako nosi knjigu-intelektualka je, doduše sve zavisi od naslova iste ("Kupoholičarka"- Plitka je, "Na Drini ćuprija" rešila je da se edukuje, "Snovi" Frojd, svestrana je). Ako ima četkicu za zube ili dezodorans, bila je negde veče pre. Ako ima nepotrebne flajere znači da je fina, da sve uzima što joj daju na ulici i trpa u torbu, čisto da ne bi bacala smeće po ulici. Ako ima cigare, pa logično je, isto važi i za rizlu.Kondome, pilule-vodi računa o sebi i o vama. Ovako može u nedogled, jer je ženska torba, uh, ambis.

Mehanizam kojim sebe možeš da ubediš da ti nešto što želiš u stvari i nije potrebno uglavnom iz razloga što i ne možeš da ga imaš. Savršena zabluda koju podmeće mozak nakon koje se mogu pomiriti želje i stvarnost. Čovek će i dalje biti praznih šaka, ali to nije ni bitno. Cilj je zajebati stvarnost i samog sebe i doći do onog svetlog i katarzičnog: „Da, nisam i nemam, a i koji će mi kurac!“ Jeb’lo te grožđe!
Korisna stvar.

Predratni sistem urbanističkog planiranja Nemaca i Mađara u Vojvodini i sličnim krajevima pretpostavljao je mrežu puteva koji se seku pod pravim uglovima i podelu na kvartove. U manjim mestima, gde nije postojala potreba za takvim sistemom, seljani su gradili kuće na delu svog imanja koje graniči sa putem. To je proizvodilo nizove kuća čija ekonomska dvorišta se direktno otvaraju ka ostatku njive.

Posledično, nastajala su sela tipa Lugova (pred Somborom) koja imaju magistralni put i niz kuća duž njega, a ni jednu poprečnu ili zabačenu ulicu. Svi oglasi navode da se prodaje kuća pored glavnog puta i sve su adrese Lugovo broj taj-i-taj.

Kao nuspojava, poštar koji dobije takvo selo kao svoju deonicu krene ujutro s jednom stranom (što bi kaz'o Balašević), dođe do kraja i okrene s drugom stranom i pravac kući. Nema traženja, nema lutanja, nema vrludanja. Poštarska nirvana.

Fenserajsko-šabanski atribut koji se pripisuje najreprezentativnijem proizvodu neke kompanije kako bi time konkurenciji poručio marketingom uvijeno hajde da ga merimo, što ove vešto prenose i na upecanu ciljnu grupu.

Nastalo je od engleske reči "flagship" koja se koristi za najveći, najpoznatiji i najbolje naoružani brod u floti sa kojeg započinje lanac komandi, a tu se i završava opravdanost ovakvog etiketiranja. Danas ga marketinški stručnjaci poznatih kompanija koriste kako bi označili model koji donosi inovacije i nudi najbolje mogućnosti. Mamac za naivčine spremne da sede celu noć ispred prodavnice kako bi pre ostalih kupili i imali poslednju reč tehnike i o tome posle tvitovali i kurčili se čitavih godinu dana do perioda kada im aparatura za merenje i poređenje sa ostalima biva sve sićušnija. Ali tada sledi izbacivanje novog, zategnutijeg i po svakoj karakteristici za čitavu decimalu istog... uh, greška - jačeg i dužeg modela.

U modernom govoru ne koristi se nužno za tehniku i nove gedžete, ali ni za najskuplji produkt iz asortimana. Na primer, domaće piar mađioničarke iz Bambija i Štarka maštovito ističu Plazmu, odnosno Bananicu kao svoje flegšip proizvode.

Mesto koje će prosečnog Srbina na putešestvijama ispod sunca tudjeg neba oduševiti više nego pariski Luvr ili Ulica crvenih fenjera u Amsterdamu. Mesto koje će više pamtiti nego posetu Maču Pikču ili Londonu.

Pre neki dan u jednom belosvetskom hotelu nešto manje poznata (publici grand parade i pinkovih zvezdica) pevačica Madona slučajno je srela nekrunisanu kraljicu folk muzike Lepu Brenu. Baš je krenula da džogira kad je u holu hotela slučajno naletela na folk divu. U celoj zbrci najbrži je bio Brenin telohranitelj, koji nije prepoznao stranu pevačicu i nije dozvolio Madoni da uzme autogram. Tom prilikom ona je izjavila. Ladno mogu da umrem jebote, sad kad sam videla gorostasnu Brenu. Doduše malo mi krivo što mi nije dala autogram, ali sve joj je oprošteno... Nakon toga Lepa Brena je poručila da joj se ova (Madona) slobodno obrati za autogram jer ona uvek izlazi u susret svojim fanovima...

Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".

"Moj budući zet je jako dobar i uspešan biznismen, što mi samo potvrđuje da će moja ćerka biti srećna u braku" - reče Neda Ukraden, i ostade živa !?

Pa, jebote, ni majke više nisu ko što su nekad bile, sad te otvoreno tutkaju od malih nogu da budeš sponzoruša koja obrađuje biznismensku klijentelu. Situiranost joj je izgleda jedini parametar da bude "srećna u braku", pošto iza sebe ima samo propale brakove u koje je usrljala trbuhom za kruhom, a kad je uvidela da su "zlatni lanci najteži" i da materijalizam ne može prejaziti neslaganja u braku, izvukla se ko puvanjak sa otpremninom. A umesto da uči na svojim greškama, ona iste natura rođenoj ćerki, jer ipak je to najvažnija stvar za udavaču...

More, puca mi prsluk za njih, nego samo navodim primer dislocirane vrednosti sadašnjice.

Posprdni komentar za osobu kojoj izuzetno neprijatno zdiba iz usta.

Reč koja nije rođena da bude sama.
Shvatila je to od kada je stvorena. Šta koji kurac ikome znači i može značiti TILI?
Mrzela je sebe toliko da je jedne noći otišla do Mosta nesrećnih reči, spremajuć' se da se zanavek baci u Reku Zaborava...
Ali, kako to obično biva, u poslednji čas, pojavi se njen spasilac, zgrabi je za ruku, povuče sa ograde mosta i u divljem zanosu, dok su se zvuci njenog sladostrašća stapali sa kricima izgubljenih reči, oduze joj nevinost, ali joj i darova životni smisao. Biti uvek uz njega! Biti uvek pored njega! Biti sa njim...
Progovorio je tek posle pola sata: Jebote, ja se i ne predstavih: Ja sam ČAS!
Ona samo blaženo zatrepta srećnim okicama i još jače ga ručicom stegnu za mišku...

Nacistička pošalica iz vremena Drugog Svetskog rata, bukvalnog prevoda "Rad (te) oslobađa", prigodno okačena u vidu table za dobrodošlicu iznad ulaza u zloglasni Aušvic (gde i dan-danas visi), ali i drugih konc-logora diljem Poljske i Nemačke specijalizovanih za masovnu čistku Jevreja. Horovođa iza ove himne trolu bejaše šef Odreda Smrti i kasnije obešeni Rudolf Hes, batica koji je na optužbu da je odgovoran za smrt 3.5 miliona ljudi blagoizvoleo izjaviti "Jok, samo 2.5 miliona - ostatak je umro od bolesti i gladi, hnjo."

Švabe i humor, jebote.

Mlado momče kojem se barenje mlade pičetine sastoji od sveopšte defanzive i vječnog 'ispitivanja terena' s namjerom da nikada ne pređe u napad i zabije. Gol.