Nafurani kuvarski blejač koji banjava ljudima na kafanu i osoblju konstantno kenja kako sve rade pogrešno i kako se sprema po Interkontinentalima i kako su oni svi bezvredni paramecijumi, a on jedini ume da skuva pilav. I to im soli kao na finjaka, uz fabrički ugrađen pederski smajli. Sve se snima i prikazuje kao Paklena kujna.

Dakle ovaj nadobudni drkoš, obučen ko protojerej-ninđa jebeni, sedne za sto, dobro se nakusa sopstvenog ega i počne da spava u mozak, počevši od menija. Gde vam je ovo, šta vam je ono, kakav vam je ovo nož, dođite samo čas još nešto da vas pitam, jeste li vi konobar ili kelner? Previše soli – nedovoljno bibera! Gde je moj hosenfefer??

Slušam kako onim svojim drkadžijskim nazalnim glasom sipa mudrosti nesrećnim konobarima i kuvaricama, šatro da im pomogne da poboljšaju posao, a u stvari gleda da ih izjaše ko u finalu rodea, uništi im ono malo “ja”, istranžira volju za životom i natera ih da se nagutaju iste, čime se gledanost bustuje sto posto, reko piplmetar.

Snimam kako samozadovoljno drvi, keca pomoćnicu kuvarice, koja ionako neprijavljena radi od jutra do sutra za neku bednu crkavicu kojom izdržava dvoje dece i muža alkosa. “Kakva vam je ovo konkavna daska za sečenje”, “Po čemu je brrrrule dobio ime, ne znate, baš me čudi”. Pederski smajli opet. Gledam ga i slušam, mahinalno stežem pesnice i zube, i poželim da ga oplajpičim teflonskom dvajesosmicom za palačinke po ćeli, a onda mu facu nabijem u ključajući potaž od šampinjona sa teletinom, a kao prilog mu surduknem kelerabu u prkno.

Uh, što bih voleo da neko tom bradičastom gomnaru zaprži čorbu, da se tako izrazim, kupio bih takvu epizodu na DVD-ju, pa i uz prašak od 12 kila ako treba, bilo bi jače od onog kad Kojot trti Trkačicu.

Šerpasi su pleme koje je naseljeno u podnožju Mont Everesta, pripadnici/ce ovog plemena imaju najveći kapacitet pluća na planeti - zahvaljujući toj osobini i dolazi do ovog izraza.
To je način pušenja vršnjaka sa manjom glavom, jako dugotrajno i kvalitetno. Ako se uz ovu vještinu doda i tehnika kontra navoja ta se odma ženi!

"Dobro došli u muzej starih stvari."
Govor automata posle skeniranja čela da bi naplatili ulaz.
"Predmet koji upravo gledate je kućište pentijuma IV. Nekada je tako izgledao kompjuter..."
- Vaaaauuuuuu! Stvarno su imali ovo čudovište od kompa! Verovatno nisi mogao lepo da prođeš kroz sobu!
- Ma daaj! Verovatno si morao da ga preskačeš! Haha!
"Ovako je izgledala matična ploča i hard disk." Kroz vazduh preleću gomila nekih protona i neutrona u boji stvarajući slike.
- Uuuuu, jebote! Koliki hard disk! Čoveče!
"Jedan dinar manje na računu zbog psovanja."
- A tek matična ploča! Verovatno je bilo teško za održavanje. Ha, koliko su ljudi tad bili primitivni.
"Dva dinara više zbog pristojnog izražavanja."
- Hajmo dalje.
"Trenutno se nalazite u prostoriji u kojoj su izložena vozila XX-og i XXI veka."
- Šta je ovo? Kako se ovim upravljalo?
"Yugo, nekadašnja hit marka automobila u Srbiji, često ismevan u vicevima. Vozilom se upravljalo tako što su, prvo, vrata morala da se ručno otvaraju, nekada i ključem (demonstracija starim video klipom u vazduhu), zatim se moralo pažljivo ulaziti u vozilo zbog mogućih povreda glave i prepona. Ubacivanjem ključa u mesto namenjenim za to, jednim okretom pali se motor, zatim se povuče ručica na dole da se auto otkoči, onda se pritisne kvačilo do kraja, pa se popušta i daje gas. Tako se nekada vozilo."
- Brate, pa ja to nikada ne bih vozio. Suviše je komplikovano. Ne bih ja to mogao da popamtim. Više volim današnju tehnologiju, sve kompjuterizovano, ne moraš da se mučiš.
"Pet dinara više zbog pametnog izlaganja."
"Ovo što upravo gledate je frižider, u njemu su se čuvale namirnice životinjskog i biljnog porekla, prethodno termički obradjene na šporetu izloženim iza vas."
- (neki starac od 150 godina) Eeeeh, to su bili dani.

Najpoželjniji skidač višeslojne zagoretine.

neuspešan pokušaj konvertovanja izraza sto maraka posle uvođenja evra kao monetarne jedinice Evropske unije

Vrhunac srpskog humora i sarkazma : jednim od najvažnijih svetskih priznanja na polju nauke i umetnosti nazvana je verovatno najobičnija i najnebitnija stvar na svetu - mlatilica za muve, komarce i sličnu gamad, tj. NOBELOVAC.
Ne vredi ni siroti Ivo Andrić, ni Drina, nit' ćuprija...kada je Tesla ispušio.

Novonastala pojava i fenomen savremenog doba. Izveštačeni kez administrativnih radnika po kojekakvim institucijama, bankarskih činovnika, kvazi menadžera, i uglavnom od osoba koje nam ne žele ništa dobro. Obično ide u paketu sa obraćanjem ličnim imenima.

Odvojiti od života prilikom opštenja.

Artefakt koji je, ako si ga posedovao pre desetak godina, znao da efektivno produži tvoju nevinost za 12 do 18 meseci. Danas je dokaz u korist one teoreme da ako si muško ista stvar može da te jednako loži i sa 8 i sa 35 godina. Takođe u ovom prejudiciranom svetu redak pokazatelj da ne moraš da budeš ogroman geek da bi se ložio na gnolove, troglodite i zmajeve (iako, ako si prepoznao sve tri kreature kosmičke šanse kažu da to ipak najverovatnije jesi).
Sećam se leta gospodnjeg kada sam uhvatio svoju prvu sisu na golo, i okupljanja na terenčetu isto veče sa društvom kada sam se prvo pohvalio kako sam našao 1300 impova na mapi (hiljadu trista impova jebote, na 50-ak pajkmena i par arčera to je kao da si našao 500 maraka u blatu!). Do danas mi se to nije ponovilo,....mislim na hvatanje sise na golo. Uglavnom zahvaljujući Herojima.

Inače igra koja bi mogla da udje u kategoriju "za pikanje sa olabavljenom rukom dok slušaš neku muziku", da soundtrack nije brutalno seksualan i verovatno bolji od bilo čega što bi sam pustio u vinampu. Doduše, dizajn likova malčice pati od sindroma "dizajneri su se smorili negde na pola puta", pa se prelepo dizajnirani arhandjeli, krstaši i grifini progresivno nastavljaju u "one dildoe ogrnute u crvenu salvetu" i "iste one grifine samo sa nekom kao vatricom preko".

I ne, ako si oženjen, završavaš arhitekturu i otplaćuješ razne kredite i i dalje te uzbuđuje da biješ guštere minotaurima i skupljaš kristale i lobanje po mapi, ti nisi kreten, ti samo ceniš prave stvari, i ako neko misli da sam geek, može samo da mi castuje chain lightning na balistu. Ionako, u ovom svetu koji se možda bliži smaku/delimičnom uništenju, igrači Heroja su jedna od retkih populacionih grupa koja zna da preživi po nedelju dana bez hrane, vode, seksa, svežeg vazduha i sunčeve svetlosti.

Jedini pravi odgovor ribi u društvu kojoj uvek nešto smeta i kojoj je uvek dosadno.

Čovek naleti na Jutjubu na uskopištenu pesmicu nekog benda koji svira samo u hašišarama Grinič Vilidža ili budžacima Bario Gotika i to malo zadovoljstvo ga pukne skroz pogrešno, tako da pomisli da je to nešto što samo njemu pripada zbog toga što i inače mnogo jede govna ne bi li nekako ispunio svoju ljušturu od postojanja.

Sledi zajebanija megalomanija začinjena samoobmanom koja se prodaje kao samosvest a samo je "samo". On ga je otkrio, on je lično iskliktao taj sled URL-ova, on je bio prvi bez obzira na to šta piše pod "pogledano puta" i to je zato njegovo i bolje mu ne prilazi jer navukao je šal do brade i gleda te odsutno ali ipak nekako nedefinisano hostilno kroz cvikere debelog plastičnog okvira, i da znaš, vidi te savršeno jer dukatlija u stvari ni nema dioptriju. Ovo se može izraziti i jednostavnom formulom:

d(ukatlija)-D(ioptrija)x1/i(ronija)=H(ipsterija), izražena 0-1

Ako je stepen opasno blizu 1, kao jedina terapija ostaje nulta tolerancija (vidi pod: roditeljska). Kao rehabilitacija se preporučuje izmeštanje grobalja po kolubarskom ugljenokopnom basenu to jest posao koji je najdalje moguće po horizontali od prodavca u Urban Outletu. U suprotnom, ostaje samo institucionalizovanje: znači, fluorescentno zelene kroksice na noge i pravo put NGO sektora.

Potprašiti pete. Uhvatiti šturu, pobeći sa lica mesta u slučaju frke.

Začepljenje arterijskih kanala na ljubavnom tepihu muškarca. Spas za nove bermude u letnjim mesecima.

koristi se za poređenje usled visokog vrednovanja nemačke monetarne jedinice tokom devedesetih.

Pesma manje bitnog teksta, poznata po tome shto je njavrche izvesna zhenska sa dupetom na mestu gde treba da su joj sise.

Intezitet vetra i subjektivni osecaj hladnoce prouzrokovan naletima vetra od 20 do 25 m/s...

Jebeno jeziv prikaz.

Prošao sam desetak različitih lokala u poslednjih nedelju dana. Popijem koje pivo i protera. Uđem u wc i u svakom imam šta da vidim. Rađe bi mi bilo da sam banuo dok se tinejdžeri gaze u kabini. Daske popišne samo tako. Kao da se ljudi trude da svu tečnost iz sebe istresu na nju, a da ništa ne upadne u šolju. Ulepljeno, smrdi jebote! Ne dao ti Bog da sedneš na ono. Dobiješ osip, a da ti dupe ni ne dođe u kontakt sa daskom.

Zašto neko jednostavno ne može obrisati šoraću sa usrane wc šolje? To je bar lako.
Popišao si se po njoj. Pa, majku mu, uzmi papir i ukloni zaostavštinu. Moraš imat' u vidu da će onaj koji dođe sledeći sesti na to tvoje sranje ili će jednostavno skontati da si ti ta stoka koja piša po dasci nemajući ni trunku razumevanja. Sin, ćerka, žena, ortak... na kraju krajeva, sam ćeš sesti kad budeš otišao da sereš za pola sata. (govorim o kućnoj varijanti, jer ima i toga dosta)

Najgore od svega je to što je ta nemarnost prema sređivanju svojih sranja prelazna. Uđe čovek u wc da šora, vidi popišanu dasku, omakne mu se, popiša je i on malo. Zašto da briše kad je neka stoka pre njega napravila isto sranje. U glavi mu- Ajd' ostaviću, sledeći će rešiti probem. Hoće kurac! Uradiće isto što i ti, to će srediti čistačica na početku smene, a sutra će opet biti ista priča.

Da nije takvih ljudi, u svaki toalet bi mogli da uđemo bez imalo gađenja, pa bio on u kafiću, restoranu, školi i slično. Ukoliko ste osoba ženskog pola, eto još većeg problema.

Kažu, to rade ljudi kad su pijani. Nije to nikakvo opravdanje. Ako si u kafiću pijan k'o dupe i možeš da odšetaš do toaleta i popišaš dasku, možeš isto tako da izađeš iz lokala, i popišaš drvo, isti je osećaj.

Ukoliko si baš ti taj koji popišava dasku i ne mari za to, moj ti je savet da probaš da uradiš isto to al' sa velikom nuždom, verovatno ćeš se mnogo bolje osećati posle toga, kao i ostali koji posete istu prostoriju, pičko prljava!
Ukoliko nisi, izvini na ružnim rečima.

Dojke koje po svom obliku podsećaju na vrh poznatog protivoklopnog naoružanja.

Redovna aktivnost onoga ko ne poštuje pravilo " Pametan piše a budala pamti ".

Lokacija koja navijačima naša dva najtrofejnija kluba, u razgovoru i sećanju na događaje iz prošlosti, služi kako bi se što bolje dočarala daljina sa koje je neki igrač Partizana ili Crvene zvezde postigao gol, odnosno, odakle je neki od naših golmana primio gol.