Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.

Usro si motku radeci taj Windows Upgrade

E sad si usro motku!

Опет си усро мотку!

- Е до курца, отворио сам Експлорер. Шта сад?
- Ништа, ајмо рушити систем.

Real story.

osoba X: Brate, nisam stavio kondom i znaš kako se završilo...
osoba Z: Uhhhhh, braćala, USR'O SI MOTKU za 9 meseci

- Burke, de mi reci onako k'o čojk čojku, jebeš ti šta?
- Sinoć je malo falilo, ako mi vjeruješ. A inače slabo.
- Hahaha, pa ti zagorio k'o kaubojski lončić! A šta je bilo s te male sinoć?
- Ma ništa, priđem ja njoj u disku, bacio flešku u oči, tamo-vamo, eto nje na mom zadnjem sjedištu. I...
- I?
- I, tu sam uhak'o stvar.
- Nemoj me jebat! Nije ti se dig'o?
- Dig'o, buraz, dig'o. Samo nisam znao da je osjetljiva na Kerbera. Kad je izvirio, mala se izgubi u vidu magle.
- I ti naš'o primadonu da jebeš.

Pera: Matori, dve i po godine sam čekao, i danas je to veče. Išao sam svaki dan u teretanu, trčao dnevno po 10 kilometara, nabavio titanijumski bokser, bejzbol palicu... Danas konačno jebem mater Žikici sa Senjaka za ono što me je u julu 2012. prebio usred diskoteke pred svim ribama.
Laza: Matori, daj, nemoj da se zajebavaš, Žikica je opasan lik kako god okreneš, pa da si Vitalij Kličko, taj će pronaći način da te pošalje na urgentni.
Pera: Ne, večeras ja vraćam svoj ponos, vidimo se iza keca.
*
Nada Macura: ...nagnječenje mozga, a ovde kao što vidite, fraktura lobanje i nosa. Dole imamo šest polomljenih rebara...
Laza: Čudno da mu nisi polomio zube...
Žikica: Pa znaš da sam ga već tukao pre dve i po godine i da sam mu tada već izbio sve zube. Sada me je na kolenima molio da mu ih poštedim, jer su već veštački i skupo bi ih platio...
Laza: Na kolenima te molio? Au bre, ovaj načisto usrao motku...
Žikica: Ma ajd` da je samo to. Prvo krenuo na mene sa tim bokserom, ja ga pacifikujem sa dva šamara. On počne da plače. Meni bilo žao, ja se okrenem da odem, a on na mene sa leđa bejzbol palicom. E, tada sam zaista morao da primenim silu...
Laza: E bre, Pero, ti od usranih gaća pravio belu zastavu...
Nada Macura: Ne može da vas čuje nikako, u veštačkoj je komi.

-I? Šta kaže čika doktor?
-Kaže da si sebi napravio posla.
-A?
-Zakevila sam, superfukeru! Trudna, gravidna, noseća, kako god hoćeš...
-...
-A kažem ti lepo da me isprskaš, i da su plodni dani, al ne, viče majstor SRBIJAAA! I ne vadi ga! Eto ti sad... Pelene, hrana na svakih par sati, nespavanje, lekari, kurci, palci... I TO DUPLO!
-ŠTAA?
-Na skeneru su registrovana dva otkucaja srca. Blizance si naprcao majstore.
-Zovi kumove i rodbinu! I dođi da te ljubim! SRBIJAAAAAA!!!

- Mišo, šta ste radili danas u školi?
- Ma ništa ćale, klasika, dobio sam kečigu iz engleskog..
- Pa to ti je treća, murš u sobu, knjigu u šake!
- U moju odbranu..
- Kakva tvoja odbrana, mršupičkumaterinu!

- A ovo je spomenik...ovo je Beograd...ovaj ovde spomenik...i on gleda na ušće...
Ovo je...slabost Beograda je što ne koristi dovoljno prednost što je na dve reke.
Ovde ima...ovde znači...brdo znači...planine...planinski deo, zato se zove Kale, Kalemegdan, Kale...je brdo. Tu su bili Turci ustvari utvrđeni...
- Qu'est-ce qu'il dit?
- C'est une gaffe, monsieur Besson, une tradition chez les politiciens serbes...
- Šta si mu rekla, bre??
- Prevod, gospodine ministre. Francuski je, znate, prilično štur jezik...

Kraj termina u balonu, poslednji minut tekme. Slobodnjak koji je ujedno i poslednja šansa za pobedu.

Pera: Au. Ovo mora da bude direktan šut. Ja bogami ne smem.
Laza: Ja ću...
Mika: Jesi... ovaj, siguran?
Laza: U mene sumnjaš, pizda ti materina!? Ova ide u gornji desni!
Pera: Pa... ionako nemamo više šta da izgubimo. Hajde, šukni im!

:DUM!:

Beogradska hronika
Voditeljka: Gospođo Macura, kakav se to incident dogodio u balonu na Košutnjaku?
Nada Macura: Nažalost, jednom mladom amaterskom sportisti danas smo morali hirurški da odstranimo genitalije, pošto je zadobio teške telesne povrede. Naime, on je stajao u takozvanom živom zidu, kada...

- Šta si uradio!? E Baš si zasrao motku!

- Glej koje raboti!
- More azgan kuče na vr motku sere!

- Jao kume vidis sta nam rade ovi mufljuzi, opet pao dinar!
- More sve bi ja to s govnjivu motku