Element književnog jezika, koji omogućava adekvatniji način sporazumevanja unutar grupe. Razlikuje se u zavisnosti od uzrasta osoba koje ga upotrebljavaju. Jedan vid žargona je šatrovački govor.
=> beogradski žargon: ISTRIPOVALA SAM SE DA SAM SE IZBEDAČILA, PA SAM ISKULIRALA DA SE NE BIH SMORILA... (dovoljno je.)
=>niški žargon:
ZAKASATI,
MAJANJE,
ĆE TE APE KUTRE,
KASVETAN,
SG ĆU SE VRNEM DA VI NASRNEM, A VI NEMO DA STRVITE...(reče nastavnik oto-a u jednoj niškoj osnovnoj školi),
ONAM KOD LOJZE SPIJU PEVOJCI...
=>šatrovački:
mapatepemapatipikapa-matematika
kežva - žvake
tenkre - kreten
Tarmi Rićmi - Mitar Mirić
vugla - glava
konza - zakon
vuspra - sprava
=>žargon starijih generacija:
moleraj - šminka
murija - policija
njupavci - zubi
panja - hleb
pljuga - cigareta
... ... ...
Jako lepa i pozitivna strana srpskog jezika, koji je bogat domišljatim žargonima. Često se može desiti da žargon nadmaši pravo značenje reči i time unese pometnju u dotadašnji razgovor.
A:''Gde ti ćale otišao danas?''
B:''Otišao na istovar u Novi Sad.''
A:''Otišao čak u Novi Sad da bi kenjao?''
B:''Ne, moj ćale je kamiondžija.''
Zargon je urbani-ulicni-normalni stil pricanja, kojem se lako i nesvesno prikloni svaka osoba koja nema doktorsku diplomu.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.