Na skeli, 42 stepena, sunce upeklo:
"O, Miloje, deder nam po ćevape, al' da bude desetka! I po 4 Rogonje! Kad se kosi, nek' se mrsi!"

Fenserka u "bjuti" studiju:
"Molim vas, depilaciju intimne zone.."
"Kad se kosi, nek' se (o)mrsi.."

Darinka: E Života, gde je tvoj Sava?
Života: Eeeee Sava, moj ponos i Dika, na poslu, da vidiš što sam mu ispleo roze čarape, mekane ko duša...
Darinka: Pa i moj Milorad ima i poso i čarape pa se ne kurčim ko ti, pedere jedan.

-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Voz je kasnio.
-Da je voz kasnio javili bi na vestima. Evo ti neopravdani.

-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Bio je neki štrajk u centru grada.
-Štrajk se nije održao u Tokiju od 1912. godine. Evo ti neopravdani.

-Šunsuke zašto nisi uradio domaći?
-Robot-kućna pomoćnica mi ga je pocepala.
-Koju marku robota-pomoćnice imaš?
-Tošiba.
-Znači lažeš,Tošibini roboti imaju savršen softver. Evo ti kec.

-Šunsuke zašto si na tabli napisao da direktorka ima veliko dupe?
-Nisam ja i ne znam ko je.
-Znamo da si ti, tabla je prepoznala tvoj rukopis. Evo ti ukor.

-Neću, brate. Ne volim ja to, ne osećam potrebu. Hvala.
-Ma, hajde, slobodno. Niko se nije navučen rodio.

ON (u SMS-u): Ja nisam cvet po kojem se gazi, niti sam svetlo koje se gasi, ja nisam rob koji te sluša, ja sam jedna zaljubljena duša....
ONA (u SMS-u): Bože, istopih se od silne patetike.
•••
- Znaš li ti, sine, kako sam ja smuvao tvoju majku? U eri Partibrejkersa, ja je videh ispred SKC-a i rekoh joj: ''Ti si kao mesečeva kći, što po pomrčini sja! Budi moja devojka!''
- Blam, ćale, blam. Kako te nije bio isti? Ja se istopih od silne patetike.

Kojeg rata, Bog s' tobom pa rata nije bilo već 11 godina.

Ama, jeb'o te rat daleko bilo, plju, plju, plju....

Rata, kredita za stan. Malom rata za kompjuter, rata ženi za mašinu za posuđe, maloj rata za ekskurziju u Barseloni a meni rata za lekove brate.

- I tako on meni kaže da se teško živi, kako nema para, skupo je gorivo, nema posla, niko se ne vozi taksijem... mislim se, pička ti materina, nagruvao ti taksimetar od Gazele do Geneksa 500 dinara, dok do Zemuna dođemo mo'š i kući da zapališ posle jedne vožnje, a pritom drajvaš ovu Merdžu AMG kao taksi, na kožna sedišta ti se iserem baš!
- Znači nisi kupio jogurt?
- Jok.
--------------------------------------------------
- Tebreks, i ti na rekreaciju, a?
- Pa malo, valja se. Ajmo zajedno.
- Odlično, smorio bih se da špartam sam oko naselja.
.
.
.
- Nego, otkud ti da trčiš?
- Ma ćuti. Ova moja me napala sinoć u fazonu, te pogledaj se našta ličiš, te ošišaj se, te neuredan si, pa mi još na kraju rekla da sam se ugojio i omlitavio. Mislim se, pička ti materina, pogle' svoje dupe prvo koliko je, pa onda meni prigovaraj.
- Pa jesi li joj rekao?
- Ma gde bre. Nego, 'oćemo još jedan krug?

A: Brate hoćeš li da me upoznaš sa onom ribom?
B: Ma nemaš šanse, riba ima dečka, u vezi su već 2 godine.
A: Ih bre, kako nemam šanse, raspalo se rimsko carstvo da se ne raspadne jedna veza, samo me ti upoznaj.

- E mali, 'si jači ti od Radana?
- Ne znam, nismo se nikad tukli.

A: Brate, moraš li da bacaš djubre na ulici?
B: Da živim u normalnoj zemlji, pa da ne bacam.

A: Dečko, što ne ustaneš gospodji sa bebom?
B: Da živimo u normalnoj zemlji, pa da ustanem. Ovako me zabole tukson.

A: Gospodine, ako nastavite da perete kitu u fontani, moraćemo da vas uhapsimo.
B: Prao bih ja kitu kod kuće da živimo u normalnoj zemlji! Ovako...Hapsite, pičke pandurske!

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

-Dame uđite, raskomotite se slobodno... Može dve aljaske?
-Može, može! (Jedna drugoj: "u, kako je fensi frajer!")...

- Brate, bio sam u pozorištu pre neki dan...
- Hahahaha, aj ne seri. TI si bio u pozorištu? Vidim ja ubi kiša.
- Ćuti, Marina me naterala, smorio sam se neviđeno. Bio neki komad, svi nešto plaču, dernjaju se, plaču i deru se, ko da gledam sapunicu uživo jebote. Malo, malo pa bacim oko na balkon, hoće li napokon neko pripucati na mene, a onda me ova trgne iz sna i ispička.

- Ma Biljo, evo ja iz ovi' stopa idem kod gazda Miljka. Tražiću mu da odma' plati sve što mi duguje, i onda momentalno dajem otkaz. Nas dvoje idemo za Beograd, uzimamo stan, ja ću da kelnerišem, ti ćeš da studiraš, ma samo od bakšiša ima da živimo k'o mali bogovi !

- Živorade, ne zanosi se k'o Pasat u krivinu. Znaš kol'ko su sad kirije u Beograd.