Dragi daj mi kintu za šoping!
- Ja radim a ti kupuješ! Fenomenalno!

Да видимо, шта је моја држава учинила за мене?
- Кад сам се родио, уписала ме је у Матичну књигу рођених;
- Кад је дошло време, позвала ме је да пођем у школу;
- Кад је дошло време, позвала ме је да одем у војску;
- После војске, дала ми је резервни распоред и зборно место;
- Кад сам се оженио, и то је уредно евидентирала;
- Звала ме је на војне вежбе, а кад је "резервни распоред" постао "ратни распоред", звала ме је и онда;
- Откако сам, по природи ствари, демобилисан, моја држава ме се сети почетком године, кад ми пошаље решења за порезе и друге дажбине разне. Ја се, са своје стране, трудим да своју државу не оптерећујем ни толико.

А и зашто бих? Кад човек погледа у каквом су стању социјалне функције државе (здравство, школство, судство, безбедност - не сумњам ја у своју државу, таман посла! Да ме неко убије, она би одмах скочила да брани мој интегритет, а за све што је мање од тога, било би стварно неувиђавно да тражим да се држава ангажује око мене), дакле, кад сагледа све то, човек неминовно дође на помисао да нису били луди они који су се расејали по белом свету. За разлику од наивног појединца из наше приче, они су на време схватили да је слоган из наслова одавно еволуирао у:

"Не питај шта држава може да учини за тебе, већ - која."

Oktoberfest 2018

-Mama,mama!'ocu novi telefon!
-U redu dobices ga.
-Idemo da ga kupimo sad odma jel?
-Cim ti stari strada...
-Ma daj bre!("slucajno" ispusta telefon sa terase,mobilni pada na beton razbija se u param parcad,a zatim preko njegovih ostataka prelazi djubretarski kamio)
-Dobro sine idemo po novi telefon.Nemoj da se nerviras zbog starog...Dobices novu Nokiu 3010.

Smor na casu, lik iz poslednje klupe privlaci paznju drugovima oko sebe.

-Pazite ovo, pazite ovo!

-Majo, stkaesktinekuvli?
-Aa?

Opsti smijeh.

Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte.
Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva.
Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini?
Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi.
Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci.
(završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)

6.- Za džabe možete da umrete, kad god poželite...

ako nekom kažete "šta trepćeš na mene ko svraka na jugovinu" rekli ste mu da je retard a ne da ima problema sa vidom usred šoka.

Razmišljam kratko:
Ono što zaista želim je da me pred spavanje neko ušuška i pročita mi kratku priču, da me golica dok ne ostanem bez daha, da se uvek iskreno smejem, da me boli jedino krasta na kolenu, da kada mi dođe žuta minuta mogu da zaplačem bez stida, a ako može i komplet voštanih bojica od 24 komada...Ono što zaista želim je da ponovo imam pet godina makar na minut.

Kažem:
Može crna rolka...

Jednom su u čisto eksperimentalne svrhe pozvali popisnu komisiju iz Japana da pribeleži šta je sve prosečan srpski domaćin ubacivao u podrum uz komentar "zatrebaće nekad". Posle tri dana, u podrumu su našli nedovršen kilometarski spisak koji se završavao oproštajnim pismom i uredno naslagane Japance koji su izvršili harakiri zarđalim kašikama koje je domaćinova prababa donela u miraz.

-Mitroviću, dodji vamo začas.
-Kažite šefe.
-Jesi čuo onaj vic, kaže šta radi cigan na Olimpijskim igrama?
-Ne znam šefe. Šta radi?
-Smrdi na 100 metara.
-Hehehehe, ekstra šefe!
-Nego šta nego ekstra. Aj vraćaj se na posao.

1964 god., okolina Beograda

- Ženo, idem ja polako na sastanak ŠBB komiteta u KBB zadruzi. Znaš, da ne zakasnim...
- Dobro, dobro, samo pazi šta pričaš – pre neki dan nesto' komšija Rade jer je u preduzeću kinuo na engleskom...
- Ne brini, bre. Nisam ja obrazovan k'o on ( što je bio).

***

- ...i šta si rekao ženi gde ideš...?
- Na sastanak komiteta pa se povodom prve tačke dnevnog reda aj' sad lepo skini pa da počnemo, xexexe...
- Čekaj, bre, napaljeni druže Jovane! Opet na 'sastanak komiteta'?! Je l' te pratila možda...?
- Ma, kakvi! Pa, nije ona Udba, majku mu...!

***

- Halo? Je l' to drug Pajović? Druže Pajoviću, drugarica Milanka na telefonu...jes', jes' – dete palog borca, aha....Pa, eto...rek'o mi danas muž...da, da, drug Jovan...ide, kaže, na sastanak u zadrugu al' meni nešto sumnjivo bilo pa sam ga pratila...da, aha...I znate gde je otišao...? Pravo u američku ambasadu, jes' vala...!

--------------------------------------------------------------------------------------------------

2011 god., okolina Knez Mihailove

- Pa, 'de si ti, drugarice! Nisam te videla mesec dana, najmanje...
- Joj, draga, ništa me ne pitaj! Morala sam da se skrivam od mog bivšeg pa sam bila u ilegali neko vreme...
- Čekaj, čekaj...Zar vas dvoje niste raskinuli još odavno...?
- Ma jesmo, bre, al' je on stalno hteo da se pomirimo, pa da se pomirimo...
- I šta – zvao te, smarao, pratio k'o Udba...?
- Baš tako. Nikako, bre, nisam mogla da ga se rešim...!
- C,c,c,c...I šta si uradila na kraju...?
- Eto, pre neki dan sam konačno zamolila brata da ga sačeka...
- Ijuuu! I šta je bilo posle...?
- Ništa : bivši otiš'o u Urgentni a braca potpisao za neki Gumerzbah...

Od sad hoću i ja da budem kul, bataljujem čitanje...

Kumara, šta piješ?
- Ništa.
Ne pitam te šta si.
- Aoo...
Pivo, loza, crno, bijelo?
- Može.

Stvarno, sta te briga sta zene zele? Valjda je vazno sta ja zelim!

Шта си реко?!
-Шта шта гледам?!
Шта било?
-Шта шта је било...