Pojava koja se nesvesno javlja kod većine igrača video igrica. To je trip da ćeš uspeti da preskočih neku rupu, ako izviješ glavu na gore, pa prema desnom ramenu, dok igraš platformke. Ili naginjanje tela levo-desno tokom igranja trkačkih igrica, da bi smo bolje skretali. Ili guranje glave prema napred, kada se baci granata u nekoj pucačini, da bi letela dalje.

Stari ortaci, komšije iz kraja, strine koje te nisu videle od tvoje treće godine kada si jurio njihovu kućnu macku i vukao je za rep
uz poklike Tvitija: mama, video sam cica macu!
Posle nekog vremena, da li ih slučajno sretneš, ili zato što si se uželeo ko zna cega, možda nekog nevinijeg vremena, ili jednostavno nisi imao s kim da izblejiš, pa ih pozoveš da se vidite.
Ispričate? Shvatiš da se ne možeš iz zajebancije vratiti u vreme koje je prošlo, da to što si u njima tad video, čoveku kakav si sada nema nikakvu vrednost.
Ne pali te taj humor, nemate kontakt sa zajedničkim poznanicima, nemate zajedničkih tema. Neko vreme balansirate na "secaš se ono kad smo" pricama, kad se i to istroši nailazi tišina kad shvatiš da ste tri dimenzije udaljeni. Jebi ga. Jednom sam negde pročitao da kada smo suočeni sa gubitkom ne vredi nadomešćivati ono sto je prošlo, bolje je iskoristiti velik prostor koji se otvorio i popuniti ga nečim novim.

Pravilo koje je vazilo za porno filmove.

Opravdanje zašto nešto nismo uradili.

Da razjasnimo: video igrice su prvenstveno napravljene za zabavu i razbibrigu i tu su kao neka vrsta "cyber" zamene za ukrštene reči, osmosmerke i slično.

Međutim, način na koji se današnji gejmeri uživljavaju u neku igru ni malo ne podseća na onu mirnoću i zabavu koju igrica može da pruži.

Prosečni gejmer će biti u stanju da, na primer, tokom samo jedne runde Kantera izgovori najmanje dvadeset psovki.

I ne samo za Kantere, nego i za brojne igrice koje su, jelte, napravljene za zabavu.

Na kraju se zabavi samo onaj koji gleda i sluša ovog što psuje.

Kaže se kada vas neka osoba očara do onesvešćenja .

Rečenica nastala na Investigation Discovery kanalu. Koristi se da bi opisala sve o čemu se govori u svakoj emisiji.

Grupa voajera.
Perverzna skupina koja željno isčekuje ne bi li videla dobru akciju po proverenim jebarnicima u gradu.

Zanimljiv a ujedno i ironičan način da se našališ sa profesorom kada ti isti postavi pitanje prilagođeno izrazu.

Domunđavanje očima u situacijama kada nije zgodno da se komentariše. Nos može da posluži kao džojstik.

Multimedijalni plejer prilagođen domaćem tržištu.

Obavestenje koje stoji ispred skoro svakog drakstora, banke, zgrade...
Naime, cela stvar je pocela sa stranim bankama koje su, iz bezbednosnih razloga, ugradile kamere i stavile to do znanja lopovima. Medjutim, u dragoj nam Srbiji, svaka strana novotarija se lako primi, pa je tako ovaj znak, poceo da se srece i na nekim jako bizarnim mestima kao sto su zgrade, frizerski saloni, trafike, obucarske radnje cak i javni toaleti, cak i kada doticnog video nadzora uopste i nema, ali opet - bolje spreciti nego leciti. Najsmesnije od svega je sto ih stavljaju i vlasnici nekih oronulih i propalih drakstora od 5 kvadrata, iz kog ne bi moglo da se iznese vise od jedne prosecne srpske penzije.

Vrhunac iznerviranosti na netu. Kada ti se ovo pojavi, prilikom pokušaja da odgledaš klip koji ti je tvoj drug Amer poslao, dolazi do erupcije besa pomešane sa vrhuncom zbunjenosti... U koliko velikoj rupi moraš da živiš da bi ti se ovo pojavilo?! Istovremeno ti kroz glavu prolazi nešto tipa: Selim se odavde majku vam neokolonizatorsku, ili još zanimljivija verzija: jebem li vam mater, da vam jebem sve po spisku, pa nisam u jebenom paralelnom univerzumu!!!
Na stranu sve to, nakon tih izliva besa i zbunjenosti dolazi osecaj jadnosti, koliko god mi pljuvali Amere da su glupi k'o kita, ili Engleze da su jadni i ružni, ili Francuze da su gejevi, mi ipak na kraju shvatimo, da smo se rodili u nekoj od tih zemalja mi bismo odgledali taj prokleti video klip... Ali ne, neko se žestoko zajebao kad nas je pobacao na jebeni Balkan u jebenu Bosnu ili zemlje u okruzenju... Žestoko... U nama ostaje osjećaj nepravde i besa...

Ogromna, zagnojena bubuljica na nečijem čelu uperena u sagovornika.

Možda i najveća šteta koja nastane gubitkom mobilnog telefona.

Naravno, svi pri gubitku istog prvo podvlače da im je najžalije to što taj mobilni košta i to prilično mnogo, što su pogubili sve kontakte, od kojih im realno 80% ne treba i što moraju brzo da zovu operatera da im neko ne napuni račun, a onda još posle moraju da se cimaju do poslovnice po novi broj. Često su i slike razlog zašto su svi smoreni, ali ni to nije najveća šteta.

Najveća šteta je gubitak svih onih idiotskih audio i video zapisa koji su skupljani po par godina i oni su najveće blago koje nestane sa izgubljenim telefonom, a ako nisu bekapovani na više telefona unutar ekipe, onda će vas pri pomenu neke od situacija sa tih snimaka drugari posebno iznapušavati svaki put.

Neponovljivo iskustvo u odrastanju mnogih generacija (dok su jos postojale stare dobre videoteke). Obicno se u ovaj poduhvat ulazilo sa jednim,dva ortaka. Nakon viseminutnog preciznog planiranja ispred videoteke, ko ce sta reci,ko uzeti kasetu i sl., sledi ulazak. Podilazi vas jeza, kao kad ulazite u hram. Blam (ali i zadovoljstvo) su bili jos veci, ako radi neka dobra riba. Minuti su kao sati,vreme jednostavno stoji, pogled radnice nikad nije bio tako prekoran ("kao da zna sta cemo da uzmemo, kurva"), ali vi stoicki podnosite sve muke, sve do trijumfalnog izlaska i trcanja kuci dok se matorci nisu vratili s posla, uz prepricavanje svakog detalja onoga sto se desilo unutra ("brate, jesi video kako me je pogledala kad sam uzeo kasetu,haha").

Vrhunac srpskog sportskog skautinga.

Komentar iz prošlog veka, koji je Tweety iz crtanog filma preselio u svakodnevni život i trajao do oko dvadesete godine uličnih muvača i prepadača dobrih riba.
Odnosi se isključivo na najbolje devojke u gradu, kojima je sudbina dodelila ulogu da malo statiraju u tvom životu kao najlepši dekor, da probude pravo interesovanje za suprotni pol, da se zaljubiš na neviđeno. Vidiš ih najviše desetak puta-pet puta same, pet puta sa bezveznim tipovima u nekoliko meseci. U međuvremenu, te budale viđaš sve češće i češće, ali bez nje, s nekima se čak i upoznaš i čuješ da se Ana , Milena, Sonja, Tamara ili koja već bila, udala i preselila u London, Beograd, Crnu Goru ili neko drugo primorje. Ostaje ti samo u glavi taj treptaj zaljubljenosti u neznanku iz tvog rođenog grada i dodir prave lepote.

Potvrdan odgovor tinejdžera - paora na pitanje njegovog dede - paora o percepciji ZP hibrida.

Često korišćen izraz za situaciju, koja je pre svega neočekivana i dešava se ređe od prolaska Halejeve komete.