
Uništitelj ili graditelj, zavisno od situacije.
Mama (obraća se sinu (30)): Bebiko, spremila sam ti ručkić a mogu da ti sipam i vodicu.
-Pazi kučeeee!
-Srce kad prelaziš ulicu pazi na kola.
-Evo ti ovo danas da obučeš, lepa je bluzica
-(Secka mu hranu na komadiće)
Sin (napunio 31. godinu)
Mama (sva razjurana): Sineeee!!! Ma kako te nije sramota? Imaš trideset jednu godinu, a ništa ne znaš da radiš. Nisi se nigde ni zaposlio! Marš!!!
Zaključak: mama iz "ljubavi" uništi vlastito dete, a posle mu zamera. Umesto da ga postepeno uvodi u samostalan život, ona ga drži kao malo dete, a posle zahteva da se on prilagodi životu momentalno.
All in na čekanje bilo kojeg herca za boju.
Kad profesor matematike krene da strahuje da iz njegovog predmeta nema najvise jedinica, vec iz geografije pa brze bolje dopise jos 10-15 komada..da ne zafali.
Zaljubljeni par koji sedi na klupi koja polako počinje da puca.
Razlog zbog kog će te majka uvek pitati jesi li dobro, a ne usrati od smeha, nakon što si upravo postao ozbiljan kandidat za Darvinovu nagradu.
Sin pokušava da sa terase visoke tri metra skoči i zakuca u koš ispod. Pada, nabija se jajima na tablu, noga mu upada u koš, visi tom nogom 10 sekundi i pada na ruku uz tup udarac i glasno "krc". Kao šlag na tortu, koš pada preko njega.
-Ćale (sve snima mobilnim i gušeći se od smeha): Jebem li ti seme blesavo... I ti jednom da me nasmeješ... Nisam džabe pravio taj koš.. Hahahahaha...
-Keva: Ju, sunce majčino, jesi li dobro? Gde te boli? Hoćeš da ti majka skuva supicu? 'Ajde Jovane, pomagaj, ubi nam se dete!
-Ćale: Kako se razbio k'o čaša u kafani, prostr'o se k'o sisa. Hahahahaha.
Ти си дете са села, уписао си средњу у граду, маторци те стрпали у интернат. Молиш Бога да прође прва недеља. И прошла је. Друга никако да прође, четвртаци те јебу к'о коња. Долазе неке рибе на спрат, на упознавање. Упознајеш се са једном, она ти лупа шанту као да је мушко, ова друга је некако више друштвена. Упознајеш се и са том другом, открива ти да су трећакиње. Позната ти је, и ти си њој. Гледаш јој у усне, тако прелепо изражене, у чаробно црвене локне. Заљубио си се, коњу.
Почињеш да је примећујеш сваког дана, све више обраћаш пажњу на њене локне и усне. Сазнајеш много тога о њој од старијих ликова са којима си се спријатељио. Пуши, тренира стрељаштво, има дечка већ 2 године. За дечка једва да си чуо. Све о чему размишљаш је које пљуге да купиш и где је стрељана.
Почињеш да пишеш љубавне песме, о њој. Преко дома одлазиш на фестивал љубавне поезије, и она иде. Ту почињете да причате, да се дружите. Прво полугодиште ти је прошло без да си приметио, јер си мислио о њој. Друго је прошло још брже, јер се нисте раздвајали. Уз њу си се спријатељио са гомилом трећака и четвртака, постали су ти као браћа.
Невероватно тешко ти пада крај прве године. Опраштате се. Бојиш се да је нећеш више видети, да ће променити школу. Цело лето се чујете. Ломиш кичму на грађевини цело лето да би могао да је видиш једном недељно. И виђате се, без обзира на сто километра који вас деле.
Долази друга година, обоје сте у дому. Не раздвајате се првих месец дана. Она одлази на матурску екскурзију, а ти недељу дана преламаш дал' да се обесиш ил' да наставиш даље. Дошла је са екскурзије. И даље сте нераздвојни. И једне вечери се просто деси оно што чекаш више од годину дана. Љубите се, загрљени на кревету, голи, испуњавате једно друго у сваком смислу. Волиш је, она воли тебе.
Упознао си њене, и она је упознала твоје. Њени долазили код твојих на славу. Ишли и твоји код њених. А ви сте за то време били далеко од свега, обавијени велом љубави.
Долази крај њене средње школе. Вероватно и крај љубави, вероватно је више никад нећеш видети. Испратио си је на железничку, каже ти да је најбоље да се сад све заврши и да се памти, него да се уништи и заборави. И јесте. Последњи пољубац.
Трећу и четврту годину проводиш растројен, учећи за факс и крешући распомамљене првакиње. Стално се присећаш ње, њене породице, има брата који је вршњак твоје сестре, лепо су се слагали. Ко зна.
Уписао си факс, књижевност, а твоја сестра средњу, у истом је оном интернату у коме си ти био до пре пар месеци. Од васпитача са којима си остао у добрим односима си сазнао да је нашла дечка одмах на почетку. Она крије дечка, ти кријеш да знаш за њега.
Завршаваш другу годину факса, сестра свима у кући саопштава да има дечка и да ће доћи са сестром код вас. После недељу дана чујеш ауто пред кућом, клинац излази из њега, познат ти је. За њим, из аута излази она, иста као пре четири године, кад си је последњи пут видео, са истим оним црвеним локнама. Сестра је знала, рекла му је да дође са њом. Грлиш сестру, а онда грлиш ЊУ. Поново кроз тебе пролази исти онај осећај као када си је први пут загрлио и пољубио. Поново сте заједно.
Завршио си факс, запослио се, живиш са њом. Венчали сте се. Родила се још једна девојка са црвеним локнама.
Законом наметнут љубавни троугао, он, она и суд, где дужина хипотенузе често зна да варира.
Судска забрана приласка на 100, 200 или 500 метара.
U vecini slucajeva najveca budala koju si uspio/la sresti u zivotu.
Romansa dvoje mladih tokom skidanja bakra sa maznutih dalekovoda.
Она сива зона профитерства и искрене љубави, танка линија између кешања за Вискас Суприм и радости што те види. Никад ниси начисто, и милион пута се запиташ да ли те мало говно воли или те користи зато што је топло код тебе и зато што не уме да отвори кесу са мачећом храном.
Него, како је са Милицом?
- Па оно, шта знам. Бемму матер, не знам.
Шта који курац не знаш?
- Не знам, јеботе, она је ко мачка, не знам да ли јој је стало до мене или до пакета услуга, а не могу да грешим душу, јебено не знам.
Ко те јебе кад не шеташ кера.
- Јеби се, иди јеби керове онда.
Ма мислио сам да...
- Знам идиоте.
Узречица коју мајке често изговоре у нади да ћеш урадити оно што желе, знајући да их не можеш одбити!
-Ајде ти благо мајки узми да учиш!
-Не могу мама!
-Ајде за моју љубав!
dvoje ljudi se vole a povezani su digitalnim tehnologijama...
mukica iz BP i mukica iz BG jedno drugom salju ljubavne signale internet vezom..
...zaborava nema.
Desanka Sakic, Sakira... :)
Najveće sranje danšnjice, zabluda, odsustvo mozga i racionalnosti...
Poslednji primer zabeležen u devedesetim godinama 3. veka Nove ere.
Odeš kod babe na selo za praznik , poljubiš babu i vratiš se sa punim kolima sira, kajmaka, pečenja,suvog mesa ,slanine...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.