Domska ljubav

Ти си дете са села, уписао си средњу у граду, маторци те стрпали у интернат. Молиш Бога да прође прва недеља. И прошла је. Друга никако да прође, четвртаци те јебу к'о коња. Долазе неке рибе на спрат, на упознавање. Упознајеш се са једном, она ти лупа шанту као да је мушко, ова друга је некако више друштвена. Упознајеш се и са том другом, открива ти да су трећакиње. Позната ти је, и ти си њој. Гледаш јој у усне, тако прелепо изражене, у чаробно црвене локне. Заљубио си се, коњу.
Почињеш да је примећујеш сваког дана, све више обраћаш пажњу на њене локне и усне. Сазнајеш много тога о њој од старијих ликова са којима си се спријатељио. Пуши, тренира стрељаштво, има дечка већ 2 године. За дечка једва да си чуо. Све о чему размишљаш је које пљуге да купиш и где је стрељана.
Почињеш да пишеш љубавне песме, о њој. Преко дома одлазиш на фестивал љубавне поезије, и она иде. Ту почињете да причате, да се дружите. Прво полугодиште ти је прошло без да си приметио, јер си мислио о њој. Друго је прошло још брже, јер се нисте раздвајали. Уз њу си се спријатељио са гомилом трећака и четвртака, постали су ти као браћа.
Невероватно тешко ти пада крај прве године. Опраштате се. Бојиш се да је нећеш више видети, да ће променити школу. Цело лето се чујете. Ломиш кичму на грађевини цело лето да би могао да је видиш једном недељно. И виђате се, без обзира на сто километра који вас деле.
Долази друга година, обоје сте у дому. Не раздвајате се првих месец дана. Она одлази на матурску екскурзију, а ти недељу дана преламаш дал' да се обесиш ил' да наставиш даље. Дошла је са екскурзије. И даље сте нераздвојни. И једне вечери се просто деси оно што чекаш више од годину дана. Љубите се, загрљени на кревету, голи, испуњавате једно друго у сваком смислу. Волиш је, она воли тебе.
Упознао си њене, и она је упознала твоје. Њени долазили код твојих на славу. Ишли и твоји код њених. А ви сте за то време били далеко од свега, обавијени велом љубави.
Долази крај њене средње школе. Вероватно и крај љубави, вероватно је више никад нећеш видети. Испратио си је на железничку, каже ти да је најбоље да се сад све заврши и да се памти, него да се уништи и заборави. И јесте. Последњи пољубац.
Трећу и четврту годину проводиш растројен, учећи за факс и крешући распомамљене првакиње. Стално се присећаш ње, њене породице, има брата који је вршњак твоје сестре, лепо су се слагали. Ко зна.
Уписао си факс, књижевност, а твоја сестра средњу, у истом је оном интернату у коме си ти био до пре пар месеци. Од васпитача са којима си остао у добрим односима си сазнао да је нашла дечка одмах на почетку. Она крије дечка, ти кријеш да знаш за њега.