Isprva je ovo bila realnost, zatim izraz bunta , sada je nazalost samo fraza koju pojedini politicari (kao i vodje politickih skupova na rodjendanima, slavama itd) koriste ne bi li nadomestili nedostatak argumenata u nekom verbalnom sukobljavanju.

Metoda kojom se u Srbiji dodeljuju imena ulica, parkova, škola i sl.

Ako je sudeći prema predstavnicima Sedme Sile, odsek za žutu štampu - ovo je ono što poznate ličnosti iliti "viajpiovci" čine kada se barem za jedan trenutak opuste u provinijenciji javnog života i, regradirajući na taj način u normalne ljude, upuste se u rendom vid emotivne interakcije sa svojom lepšom polovinom/personalnim fitnes trenerom/mačkom, idemo na plavu iguanu. Ljubljenje, grljenje, držanje za ruke, značajni(ji) pogledi upućeni jedno drugom, razmena kezova, deljenje slamčice/jogurta/pljeske, krljanje jezicima, laki ulični peting...i ostale kategorije koji potpadaju u, inače, uobičajenosti međ' zatelebesanim ortodosknim svetom, elem - sve su to "izlivi nežnosti" u očima idiota sa početka ovog teksta i u objektivima njihovih jebenih fotoaparata.

Pomenuta terminologija tek posebno ide na kurac ukoliko u okviru iste "vesti" nesluteći čitalac-žrtva naiđe i na one famozne podrige novinarskog uma, u vidu "U javnosti se šuškalo...", "Do sada su bili samo kolege..." i "Nesvesni prisustva naše kamere...". Želja da nekome rascopate lobanju maljem nikada nije bila tako primamljiva, zar ne?

Ili, barem, dok na Jutjubu slučajno ne naletite na izvesni Kvartet "Nevski". Au, jebote, šta majka rodi...

Ogromne slušalice koje današnja omladina nosi na ušima prikopčane na ajfone, ajpode, i ostale zajebancije, a koje nalikuju onima koje na glavi nose Haški optuženici prilikom suđenja.

Zaključak koji se veoma često izrodi u bleji koja se dotakla političkih tema.

Jednostavno, ako se krene sa tom temom dođe se do zaključka da nema za koga da se glasa jer Demokrate su teški lopovi i u očima sveta su toliko srozali našu zemlju, da ne može niže, a mislili smo da je dno bilo ono pre petnaest godina. Naime, unakazili su zemlju, sebe su napunili do besvesti, a po korupciji smo jedna od najgorih zemalja u univerzumu, tako da se stranci gnušaju ulaganja.

Sa njima u kombinaciji su Mali Sloba, Mrka i Penzosi koji su nas uništavali desetak godina, u kojima su uspeli da nam srede 4, 5 ratova, inflaciju, sankcije i kao šlag na torti bombardovanje. Naravno za to vreme su nas i mentalno uništavali muzikom, glupim emisijama, vidimo-se-u-čitulji knjigama i dokumentarcima, a njihov recept i danas uspešno primenjuju njihovi gorepomenuti drugari i koalicioni partneri.

Tu je i LDP ali za njih se ne može glasati jer prvo podržavaju Vilenjake, a zatim hoće i da daju Kosovo što realno nije baš mnogo popularno, a oni i sami znaju da tako nikada neće doći na vlast, ali mogu na tu foru da se ogrebu za koji Sorošev dinar i njima lepo. Malo ponekad moraju da dobiju sitne batine od ovih baš ekstremno desnih ali za drogu se uvek ima, a to je najbitnije.

Da ne zaboravim i najveću opozicionu partiju Naprdnjake (slovo "e" namerno ispušteno) koji su dogurali tačno tamo gde su želeli, jer ne odgovaraju ni za šta, samo prduckaju, a čak i maloj deci je jasno da su u talu sa ovima na vlasti i da mlate lepe pare, tako da oni neće nikada ni doći na vlast jer ne žele. Kao i ovim trećima, lepo im. Bace neki povremeni plakat protiv par likova iz vlasti, štrajkuju glađu par dana i to mu dođe to. Kada ih pokradu na izborima, uplate im neki dinar i Toma ima za kupovinu hrane posle štrajka, Vučke ima za botoks i bole ih brige.

Na kraju ostaju one partije koje predvodi Koštunica, ali za njih skoro niko neće glasati, jer da se razumemo, ja sam ubeđen da Koštunica na izborima ni sam ne glasa za sebe, ako ga uopšte i obaveste da su izbori u toku. Tu u njegovom rangu su Šešeljevi svedoci koji osim povremenog gađanja cipelom u parlamentu i po koje bačene kletve, malo šta drugo rade i mogu da rade, barem dok se ne vrati Veliki Vojvoda sa lenstvovanja u Hagu. Njima će se pridružiti u borbi protiv toga da im nebo padne na glavu i čuvene Zveri pardon Dveri, pa će da zajedno namaknu pet posto.

Tu negde pluta i Rasim Ljajić ali za njega niko neće glasati zato što će dati glasove Borisu Tadiću, kao i najveći lopov u istoriji Srbije Mlađan Dinkić čiji je manevar izlaska iz vlade provaljen, svi znaju da je Miškoviću prodao pola zemlje za sitne pare, a to što ljudima obećava opštine je takođe smešno, jer šta će im opštine kada će svakako biti bez para, a plus i on će dati glasove Tadiću, jer izašao je iz vlade samo da bi probao na ovu foru Ujedinjeni Regioni da namakne cenzus.

Na kraju ostaje jedino da sam sa svojim drugarima iz kraja osnuješ stranku, jer jednostavno u bilo kom kraju Srbije možeš naći dvadesetak ljudi koji će bolje obavljati posao od ovih lopova i lenjih neznalica koje žive kao paraziti na našim grbačama. Ako ništa drugo, mora da je isplativo čim su se oni svi toliko navadili.

Večiti izbor pred kojim se Srbi nalaze, samo što smo uvek birali veće zlo, a ako je bilo 3 zla, onda smo takodje birali ono najgore!

Šešelj dr Vojislav, od milja.
Nadimak kao dokaz one stare narodne Nomen est omen (ah, mudar beše neznani rimski seljak). Jer i ovaj Šekularac kao i onaj pravi, najbolji u generaciji, majstor nad majstorima, u stanju da dribla protivnike koliko mu treba ili koliko hoće, vinuo se do zvezda i strmoglavio u dubine zahvaljujući sopstvenoj ludosti i tvrdoglavosti. Umire u lepoti, zabavlja publiku, ali kad se na kraju bude podvukla crta, životni saldo će mu biti negativan.

Neprijatan trenutak (u kom ste se našli ni krivi ni dužni) prouzrokovan nesmotrenom izjavom jednog pripadnika društva u kom obitavate, a nakon koga nema druge nego da izbije krvoproliće.

Vi znate da nije trebalo to da kaže, on zna da nije trebao to da kaže, ovaj drugi zna, vrapci znaju, Koštunica zna, čak bi i Lea Kiš ćutala u tom trenutku... Ali sad je kasno, probajte da elegantno, nepirmetno, s glavom na ramenima ako je ikako moguće napustite prostoriju i pustite ih da povade oči međusobno.

To je ono što sve mi glumimo na početku veze sa finim i kulturnim dečkom, za kojeg verujemo da je potencijalno onaj pravi koji će nas odvesti pred oltar. Zato pravimo neobaveštene face u fazonu "ala Koštunica" na pomen oralnog sexa, naivno izgovarajući da to nismo nikad radile, sirotice. A ukoliko se diskutuje tema "bivši partneri" sve navodimo neki sitan broj, uz neiskusan pogled i slatki osmeh. Kako vreme odmiče, shvatamo da i taj fini, kulturni mladić želi malo hard kora, pa iz opatice evoluiramo u lolitu, koja mu otvara nova prostranstva sexualnog užitka.

Jebe samo kad mora u cilju dokazivanja da je normalan, a o lizanju ni ne razmišlja. Dešava se čak da nakon odnosa povraća.

Савремен начин да се опише потпуна опседнутост према некоме или нечему. Начин да дате до знања ортаку колико је полудео за неком рибом и колико су му остале ствари у животу неважне. Није лош начин ни описати Толета и Ђуру како су опседнути парама, Тадића како су му сељаци и краве једино занимање у предизборној кампањи или Шешеља колико је изгорео у жељи да полно (орално) изопшти са неким пвипадником Хашког твибунала.

Jednom će se možda otkriti da je politika toliko vulgarna da bi je trebalo opisati, zajedno sa svim partijskim i dnevnim novinarstvom, pod naslovom “Prostitucija intelekta”.

Da, precednik. Ne predsednik. Nikako to. On je ono, baš precednik pravi. Ni Kupinovo ne mora da bude Kupinovo. Može da bude bilo koje mestašce tipa Kupinovo. Sve mu se 'vata na isto.

Na isto mu se i 'vata i precednik. Kao da je kloniran jedan te isti lik, ne fizički, nego mentalno i postavljen na tu stranačku funkciju širom cele Srbije. Mada i neke fizičke karakteristike se podudaraju. Iguana fazon, izuzetno razvijeni organi za varenje, guste obrve, kratke noge i tako to.

Stajling mu je takođe izuzetno zanimljiv sa stanovišta arheologa i sastoji se iz odela, koje je na svoju žalost morao da obuče kako bi izgledao ozbiljno, ali ne da kupi novo, nego ga je izvadio iz najsurovijeg budžaka u kući, gde stoje stvari koje nisu pomerane decenijama. Old skul. Tri dugmeta, naramenice od pola metra, široko i obavezno sivo. Bela košulja naravno. Mislim ono, ima li neka druga boja? Kravata mu ne treba. Ne može da raskopča košulju i onda se ne vide dlake. Dobro, može i šešulja, ali samo zbog narodne i radničke boje, mada ne podržava Šešelja jer konta da će mu Vojvoda biti najveći protivnik i rival kada dođe iz Ševeningena, pošto ne planira da se zadrži u Kupinovu. Planira da osvoji svet i pretvori ga u Kupinovo.

Ne-da Kosovo. Nikada i nikome. Doduše, ako nešto izbije tamo ikada, komandovaće svojim kupinovačkim korpusima iz fotelje, ali ne-da bre i spreman je da se oždere i opije u to ime uvek i svuda. Radikale ne voli. Zato što su čru. Zato što deluju kao da bi stvarno otišli tamo da se kidaju. Demokrate ne voli. Zato što su se prodali Evropi gde on ne bi da ide, nego bi samo da im izvozi prasiće. Liberale ne voli jer su pederi, a on podržava samo heteroseksualne odnose u načelu. Nema ih. Nego podržava.

Spoljnu politiku drži u malom prstu. Postoje Rusi i postoje Ameri. On će da bude neutralan, ali bliži Rusiji jer je pravoslavac, što dokazuje time da može da pojede najviše prasetine na svojoj slavi na kojoj tera svoju decu da nose narodnu nošnju. Zbog gostiju.

Kompjuter mu ne treba. Šta koji kurac kopi, pejst, print, miš, monitor, fleš, tastatura, skener, mejl. Koji će mu to kurac. Papir, pečat i čvrsto stisnuta ruka. Eventualno mobilni, ali nikako tač-skrin. Treba mu da zove i da se javi. Punktum.

Medicinski gledano, pilonidalni sinus je samo komplikovan način da se kaže da vam je urasla dlaka u blizini rča. Osmi putnik koji raste ka unutra ne staje ni kada dođe do kosti, prouzrokuje povremeno izbacivanje govnjivobraon gnoja praćene pucanjem kože, izaziva snažne bolove. Privremeno rešenje je sečenje inficiranog dela bulje i ceđenje gnoja iz njega. Nažalost, ako se ovako rešava, sinus se posle najviše godinu dana vraća jači nego ikad. Trajno rešenje je kasapljenje celog buljsona, kopanje do dubina u kojima se koren dlake nastanio, i njeno odstranjivanje. Nakon ove operacije, hauever, muke nisu gotove. Rana se ne šije, već se ostavlja otvorena da iz nje šiklja krv, gnoj, znoj i ostale izlučevine dobrih mesec dana, koje pacijent provodi noseći uloške. Prvih par dana nakon operacije mirovanje se preporučuje, a na leđa ne možeš da legneš nekih tri nedelje(da, znam da bole noge kad drkaš stojeći!). Svako jutro matorka iz neke medicnske ustanove mora da ti menja gazu koja bleji u dodatnoj rupi na dupetu, koji milimetar iznad osnovne rupe na dupetu. Tokom oporavka od operacije, bulja se briše naniže, niz dlake, što dalje od rane. Nuspojava ovog procesa su govnjiva muda.
U praksi, pilonidalni sinus označava smarača kog ne možeš da oteraš koristeći humane i moralno prihvaćene metode.

Zaista teška situacija. Javlja se u nekoliko oblika.
Prvi i najbolji je odnos izmedju dve osobe suprotnog pola. One su u nekoj vezi nalik vanbračnoj zajednici i za njih se kaže da "kohabitiraju". Ova vrsta odnosa dvoje mladih i ludih sve više dobija na popularnosti. Tolerancija i sl. termini su pravilo duge i stabilne kohabitacije ovog oblika.
Drugi oblik je identičan prvom, samo sa osobama istog pola.
Treći i najgori oblik je kohabitacija - DS & DSS. Postoji samo u Srbiji. U njoj važi pravilo:
Koštunica: "Daj mi!"
Tadić: "Ne dam! Ma, evo ti."

Iniciraš obnovu Avalskog tornja, otvoriš radove, i kad se sve završi, ne dobiješ pozivnicu.

Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.

Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.

Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.

Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.

Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.

Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.

Ali zlo ne spava…

Naziv za čoveka koji se pravi da je mnogo pametan glavonja i stalno nešto naređuje, a ustvari je providna krpa koja nigde ne mrda.

Лупити.
Било да се ради о упућивању ударца или о изговарању неке глупости, "шопити" у оба смисла може да замени "лупити". Код данашње омладине је слабије у употреби, али зато се може чешће чути код њихових родитеља.

Niko ovde ništa ne zna.

Pokušavaš da saznaš jako bitnu stvar i pitaš neznanca da ti kaže. Ali, saznaćeš, da ne kažem šta. Odvagao te je u svojoj glavi, brajko moj, na apotekarsku vagu i učinio si mu se sumnjiv. Reći će ti kako je nepismen, iako ima završen fakultet. Reći će ti da se tek doselio, iako mu pradjedove kosti trunu na obližnjem groblju. Reći će ti i da ima slabo pamćenje, samo ti neće reći ništa o onom što pitaš.

Dobro došao u zemlju Koštunica!