Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.

Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.

Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.

Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.

Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.

Živeo Jugiša!

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

Sic, pitol mekac bam bam!
Jesi li čuo šta ti je rekao a?
Šta je bre rekao snajka? Par nepovezanih neartikulisanih glasova?
Pa zar nisi čuo? Rekao ti je "stric, pištolj puca metak", a na televizoru je bio onaj kauboj pa je povezao! Obrati malo pažnju. Ljubi ga majka koliko mi je pametan, on zna sve da priča...

Priča glasi ovako:

Iza 7 brda i 7 gora, živela je devojka koja je studirala (upisati naziv fakulteta) i nikako nije mogla da položi (upisati naziv najtežeg predmeta na fakultetu) , nesrećna devojka je taj ispit polagala (upisati dvocifren broj po želji puta), svaki put je perfektno odradila pitanja ili zadatke koje je dobila, ali zli profesor nije hteo da je pusti da položi, rekli su joj da tom profesoru mora da se plati (upisati cifru od 500 do 1000 eura) kako bi taj ispit bio položen. Devojci je jednog dana pala na pamet lukava ideja, otišla je na ispit, samo se potpisala, sačekala neko vreme i profesoru predala prazan papir i indeks u kome je stajao novac, profesor je diskretno uzeo novac iz indeksa i rekao joj ”Koleginice, položili ste, (upisati prelaznu ocenu po želji)”. Devojka je uzela svoj indeks, izašla napolje, da bi se posle 5 minuta vratila u amfiteatar i rekla profesoru ”Izvinite profesore, čeka me verenik, treba da idemo da kupimo venčanicu za svadbu, a novac za venčanicu mi je bio u indeksu, da nije slučajno tu negde ispao”, profesor je nju zabezeknuto pogledao i vratio joj novac. Devojku naravno, verenik nije čekao ali je ona ipak živela srećno do kraja svog života.

- Sinoć sam napokon omrsio bobana sa Kristinom.
- Dajte zeku ovamo, da pije vode.
- Kakva voda, kakav zeko?
- Pa da popije vodu, jer tvoja priča ne pije, Kristina je na ekskurziji.

Osoba A: Pazi šta mi se desilo juče, sretnem Milana i ....
Osoba B( razmišlja ): (Jaoj i ja znam tog Milana, upoznala sam ga u diskoteci... tako je duhovit bio... evo sad se smeškam kad se setim... jao moram da joj ispričam kako zamalo da se pobije sa onim ćelavim zbog mene... hihihi... baš je šmeker ispao... jao ona još priča... ajde završi više ovo je zanimljivo... kako su neki ljudi egocentrični.... to me podseti na Gocu... i ona se baš ugojila..... )

- Btejovavokeravenabuđizo!!!!!!
- E polako, smanji obrtaje, ništa te nisam razumeo! Em brzeljaš, em sam ja popio 7 piva dok sam čekao da ti i Jova dođete do kafića.
- Kažem: Jova doveo neke kurave na gajbu, dođi do njega, ne idemo u kafić. Slaba mi baterija na fonu, zato brzeljam.
- E jebiga, ja već uveliko pijem. A i nisam zagoreo k'o vi. Ne mrdam se od ovog stola dok neko ne dođe da me nosi kući. Čujemo se sutra.

*Pricaju dva prijatelja...*

-prvi: E đes ba šta se radi ?

-brbljivac: Eve me guglam,ajde bani da ti pricam kako sam se proveo u Guči.

*Kod brbljivca kući*

-brbljivac (sa vrata odmah počinje): Brate sedaj i slusaj !

***prica se nastavlja naredna 2 sata***

-prvi (puko mu film): Ajde brate DISI malo !!!

Pripovedac: Brate, slusaj, bili smo tako pijani... I kaze Struja meni- aj da idemo na jezero, da nastavimo da pijemo, da se ubijemo... A jedino je on bio trezan posto je vozio... I tako nas 10 se popakuje u Yuga..
Neko sto slusa pricu: Kako brate 10?
Propovedac: Pa lepo trojica napred, cetvorica nazad, dve ribe bile u gepeku i ja legao na haubu... Znas kako je bilo na haubi, kao kad letis... A Struja je vozio preko 50 km/h sigurno... i tako 5 km...

Nevidjena stvar je ucinjena, bez razmiljanja o posledicama, a i da se nesto desi "nevidjeni ludaci" misle da ce se samo probuditi u zajebanom trenutku kao iz sna i da se nista nece desiti, ali kasno, ortak je vec poginuo...

Što bi rekli naši stari:

"Ovaj (ime političara po želji) je jedno obično mrtvo puvalo! Pred izbor priča glasačima kao neko ko se udvara devojci pa obećava svašta, a posle kad treba da radi radnju, ne mož' da mu se digne!"

- E brate, aj o`ladi malo - sereš k`o foka!
- A ti si kao video nekada kako foka sere?

(Društvo se skupilo u školskom, 2012. godina, negde u Gruži)
Marko:(počinje svoju priču) I tako ljudi krenem vam ja kući od Urketa oko 3 ujutro, mrkli mrak, ništa se ne vidi, nema ni mesečine, jedva vidim put. I taman ja stižem do Rajčevića krivine kad ono s leve strane iz žbunja iskoči...
(Ja dolazim i čujem priču po sto i prvi put)
Ja: Ajde bre Mare ne seri više sa tim, jebote slušam tu tripovetku od kad te znam! Po milioniti put ti kažem vario si 3 sata sa Urketom pre nego što si krenuo, čudi me da nisi video i Dart Vejdera...
_______________________________________
(Društvo se skupilo u školskom, 2021. godina, negde u Gruži)
Mali Ivan: Jao ljudi znate kad je Maretu ono izletelo na Rajčevića krivini...
(Dolazi moj mlađi burazer Kole)
Kole: Ajde bre Ivane odjebi sa Maretovim tripovetkama, ima 28 godina i idalje samo vari kod Urketa, do sad je video 14 invazija i 438 vanzemaljaca a najbolji ortak mu je Luk Skajvoker! Koliko ti priča ta sranja vidim poći ćeš njegovim stopama, mada nisi ti kriv što ti je prvi komšija. Mani se ti toga, i ajmo više taj basket.

Prvi put kad sam kupovala iste:

-ovaj,htela sam da pitam,jel imate mozda onaj papir za motanje duvana,znate treba mom dedi da,ovaj,mota duvan
-mislis rizle???
-ovaj,pa da to...

-Vid' ga mali Fićo sto zeva u onu sisatu malu...A šta li joj ono prila ka stoji 10 metara od njega?
-Hahahaha, nije brate, priča sa Šomijem...nego je malo vrljav u oči pa zeva uvek malo desno... Na slavama gleda salatu, a ubada salamu...
-U jebote...jel može da se rikne od toga?
-Jedi govna.

Zvrr, zvrrr...
- Au, vidi ga ovaj smarač, sad će pola sata da priča. Alo?
- E, šta radiš?
- Evo šetam ulicama Grčke...
- Šupičku materinu!
- čuo sam da su ovi iz Gugl Mapa snimili neka nova mesta pa razgledam malo gde neću na more. Alo, alo pa gde nestade? Ti ćeš meni slušalicu da spuštaš, jebem li ti sve da ti jebem. Kad malo bolje razmislim bar neće zvati 10ak dana.

-Ijao, što je porasla, od kad je nisam videla, je l' priča?
-Aha, kaži nešto, puslice.
-Ghurukhugugu.
-Aha, hoće sad u pesak da se igra sa decom. Moze, srećice, M-O-Ž-E! Pa, kao što sam rekla, ne gledaj me kao da se bavim raketnom naukom, ne brini, razumećeš i ti savršeno jednog dana...
-Ma, nije to nego ova tvoja uskočila u onu baru, pa se zabrinuh.
-Ijao, ''ghurukhugugu'' je za šljapkanje po bari, a ''ghurukhuguga'' je za igranje u pesku...
-Šta god ti kažeš C-3PO, ali ja mislim da to valja prati.