1. Konacno se otarasiti nekog il neceg.
2. Iznenaditi svoju devojku skidajuci je jos sa ulaznih vrata, pod uslovom da nema nikoga kuci.

Poruka na papiru koju je jedan kupac Zastavinog vozila našao zalepljenu na štangli koja je pridržavala prozor sa suvozačeve strane da ne padne. Naravno nije mogao da se spušta i diže pa se kupac lepo iznenadio kada je pročitao poruku.
Na žalost epilog ove priče ne znam. Valjda su mu namestili prozor.

Siguran znak da se najmanje jedan primitivac krije iza tih vrata.

Još jedan od klišea iz američke popularne kulture, kada posle raskida devojka baca dečkove stvari kroz prozor, a on stoji dole, moli je da mu oprosti i pokusava da uhvati koji par gaća. Kod nas to ne bi bilo moguce, jer on ne bi stajao dole, već bi se popeo gore, i scena bi se završila bacanjem jednog od njih dvoje kod prozor od strane onog drugog.

Superlativ otvorenosti. Vrata uvijek otvorena za radnika i seljaka, gospodina i bitangu. Izraz obesmrćen u pjesmi pokojnog Ipčeta.

Poređenje sa vratima koristi se kada su upitanju ocene pet i jedan.Ili jesi ili nisi!A realno vrata su jedini veliki predmet za poređenje u učionici.

Balkanska maksima. Lepa reč može u najboljem slučaju da otvori vrata lažnim obećanjima, a najčešće ni njima.
Za gvozdena vrata je ipak zadužen dinamit.

U ljetnim mjesecima kada se zbog visokih temperatura tjelesni mirisi lako šire, usljed zagušljivosti prostora neophodno je otvoriti prozor. Na neki čudan nači od svog tog vaskolikog prostora, sve leteće živuljke će da pojure na tvoj otvoreni prozor. Ovo ne bi bio problem kada bi te živuljke, kako su znale ući, znale i da izađu. Ukoliko te živuljke vole da vam piju krv, utom je problem veći, jer ukoliko ih pokušate gađati papučom, one nestanu.

Pojedinci provedu čitav život, verujući da je to prozor u svet.

Urbana legenda. Svi znaju nekog čijeg je kuma pašenog popravljao vrata novih Zastavinih kola i u šupljini vrata video natpis "kakva meni plata, takva tebi vrata" koji je ostavio majstor u fabrici. Postoje sledeće priče:

-mehanizam za otvaranje prozora nije radio, lik rasturi vrata i vidi letvu koja drži staklo da ne padne i papir sa natpisom zalepljen na nju

-brava ne radi, lik rasturi vrata i vidi natpis

-tapacirung sa vrata se otkačio, lik proba da ga namesti i vidi natpis na njemu

Omiljena TV serija naših političara, inspiriše svaki njihov potez da nas približe EU, ma koliko sraman bio. Otvoreni su očigledno i mnogi prozori, pa kome lakše da skače kroz prozore, a kome kroz vrata, krajnje je vreme došlo.

Mesto koje je uglavnom zaduzeno za otvaranje i zatvaranje vrata u skolama.

Serija, omiljena kod Jehovinih svedoka... Sektaši koji idu od kuće do kuće deleći razne brošure i pozivajući narod da im se pridruži njihovoj organizaciji. Obično im svi zalupe vrata pred nosem ali ima i onih koji ostave otvorena vrata i navuku se.

Nepotrebna stvar. Veliki broj muškaraca u klubu, školi, na fakultetu ili u studentskom domu ne zatvara vrata tokom vršenja male nužde. Postoji više razloga za to:
- jer im je prigustilo i nemaju vremena da zatvore vrata
- ne žele da pipaju vrata pa ih samo šutnu nogom dok ulaze unutra i ne zatvore vrata za sobom
- previše su pijani da bi razmišljali o tome
- okrenuti su leđima, tako da ne moraju da zatvaraju vrata jer im niko ne može videti alatku, a i da može, zabole ih.

Steta sto su neki ovo shvatili doslovno pa po starom dobrom obicaju nastavljaju da seru i pisaju kroz prozor.

Ambicija.
''Poslednje utočište neuspeha'', po rečima jednog Divljaka. Oskara Divljaka.

Svako se rađa sa njom. Sa tom iskrom koja nas forsira da izrezbarimo naš lični trag na glinenoj ploči istorije. Priroda, jebi ga. Darvin bio u pravu. Svako ima nagon da bude dominantan, svako hoće da jebe. Sad, to što u toku svog puta neko postane jebena flegma sa neizdrživim bolom u kurcu, to je čist produkt društva u kojem živimo. Adaptacija.

Retki su oni koji su ostvarili ultimativnu ambiciju, oni koji su ispunili suštinu života.
Retki su oni koji su dostigli besmrtnost.
Glavni razlog toga je to što ćeš u ovom trenutku pre da dobiješ triling sa Lisom An i Dženom nego šansu da postigneš nešto što će se pamtiti vekovima. Teško je upisati se na stranice istorije, teško je biti znan i posle smrti. Teško je to postići. Jer dvorana besmrtnih nije dovoljno velika za sve nas, i njena su vrata otvorena samo posebnima. Što znači da moraš da se izboriš za svoje mesto u njoj. Makijaveli bio u pravu. Jebi konkurenciju kako znaš i umeš, kako god i uvek! Jer moral je ništa do koncept koji je ljudska rasa izmislila.

Gledaš, slušaš i učiš o besmrtnima. Živiš za to da i ti učiniš nešto monumentalno, i time dobiješ poziv u dvoranu. Ali ti si ništa. Od faksa odavno dig'o ruke, ribu nemaš a ni kinte. Ti si 0. A i građen si tako. Ostao je samo bledi ožiljak od nekadašnje vatrene želje da napraviš nešto od sebe, da dominiraš uvek i svuda, u svemu što radiš.
A šta sad, kad si kurac na triciklu jedan običan?
Stojiš sam na ulici i gledaš okolo... Na svim kućama oko tebe vrata su zatvorena i zaključana. A napolju udarila zima, i što si stariji sve je hladnije. Kontaš da moraš smesta nešto da uradiš, u suprotnom, živećeš ispod prosečan život koji će na svom kraju postati jebena cifra u moru statistike.
Niko te neće upamtiti.
Smrznućeš se.

Krenemo na posao, skolu, zaključavajući vrata, ali nesvesno, da bi se na pola puta setili da nismo zakljčali vrata od kuće/stana! Počnemo misliti u sebi, šta ako naiđe lopov, pa sve pokrade iz stana, šta ako se vratimo i ne vidimo ništa!? Zbog tog straha se vraćamo do stana ma koliko kilometara mi bili udaljeni ili bilo gde da kasnimo da bi se samo uverili da smo ih zaključali! A naravno pored toga stoji da nismo možda ugasili ringlu, peglu, itd...

Tresenje stolnjaka kroz prozor je prastari srpski obicaj(mada nije iskljuceno da ga i drugi narodi koriste),koji potice sa seoskih domacinstava.Na selu ljudi imaju dvorista i raznorazne zivuljke koje trce po njima,tako da izbacivanje mrvica od hleba ,ima i svoju prakticnu svrhu.
U gradu ovaj obicaj postaje negativan,pogotovo u solitercinama sa puno spratova.Svakim istresanjem sadrzaja sa vaseg stola,taj sadrzaj prebacujete na komsijsku terasu ispod vas ili na komsijinu glavu,ako je slucajno na terasi.To obicno izaziva revolt i, ljutnju koja nestaje tek kada on to isto uradi komsiji ispod sebe.Posto su mnogi u ovom obicaju videli koliko je praktican,poceli su da izbacuju i kese sa djubretom preko terasa, pritom razvijajuci sportski duh i novu sportsku disciplinu,"Kako pogoditi kontejner sa 13 sprata i pritom nikom od prolaznika ne razbiti glavu teglom od ajvara"

Naravno, misli se na cist prozor.
Mozemo reci za nekoga ko pokusava da izigrava neznanje, nezainteresovanost, neupucenost..a mi ga provalimo na jedan.

Rečenica koju su vam roditelji verovatno rekli za košticu od trešnje, šljive... A neki su je bukvalno shvatili pa sada tresu đubre kroz prozor.