Tokom prve polovine devedesetih, kada je hiperinflacija tresla tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (pogođenu ekonomskim sankcijama), Koperfildom sirotinje raje se mogao nazvati samo onaj ko je umeo da iz ničega stvori ne nešto, već bezmalo Diznilend.

Ono, jes' da i nije bilo baš nekog izbora za šopingovanje, pošto su rafovi bili prazni, ali je uvek bilo neke gardorobe, nekog pokućstva, a i dažbine je trebalo platiti. S obzirom da je plata od cirka 800 miliona dinara ujutru, oko pola 9, vredela 20-ak marona, a tamo oko podne ni celih 10, jasno je da se sa kešovinom nije moglo bog zna kol'ko uraditi, te se spas nalazio tako što su se za plaćanje koristili čekovi.

Trebalo je znati kada je dinar najstabilniji (minuti su, bukvalno, presudni), koja prodavnica ima robe i koliki je vremenski period dok se čekovi ne proknjiže. Krucijalno je bilo da to ne bude ni prerano, a ni prekasno, pošto je kurs bio (blago rečeno) haotičan. Ako se sve kockice slože kako treba, za vrednost jednog 'leba, čaše jogurta i dve Žvazbuka žvake se mogla kupiti sasvim fina ugaona garnitura.

Eto je! Konačno! Dočekao si zasluženu penziju i okačio alat o klin. Red je da sad otaljaš ono malo dana što ti je ostalo ispijajući mučenicu u hladu stare lipe ispod koje si odrastao i zajebavajući unuka koji privodi mlade Grand jebačice. Uživaš u svakom novom zalasku sunca opijen lepotom njiva i livada okupanih užarenim zracima usijane lopte koja polako tone na horizontu, rakijom koju si ispekao prošle godine i umilnim zvucima harominke koja prati Radišu Uroševića na radiju. Al' kurac poštovani gledaoci...

Dosadi posle nekog vremena. Jebi ga, dirinčio si godinama, trudio se svim silama da u usranoj zemlji, u usrano vreme obezbediš potomcima koliko-toliko pristojan život. Prešlo ti u naviku da radiš. Deca porasla, ne zavise više od tebe, al' opet te nešto tera, nešto ti ne da mira. Jednostavno moraš da skineš alat sa klina i ponovo radiš.

Posle nekog vremena uhvatiš sebe, izlapelo čičište, kako se bakće sa nekim stvarima za koje je odavno postao isuviše star. Ne vidiš više kao nekad, ne čuješ, ledja bole... Ipak si se zajebao, vreme je za klin.

I to tako u krug ide sve dok završiš u ilovači.

Kljuc koji svi u veslackom klubu cuvamo kao svetinju jer se moze kupiti samo na jednom mestu na celom buvljaku.

Особина девојке најближе савршенству, јер осим блуди можеш с њом и да причаш, а то значи да је:
1) лепа, јер не би је ни стартовао да није
2) паметна, уме да изговори смислену реченицу
3) занимљива, јер те не смара разговор са њом

U dve reči početak i završetak srpskog, u praznik, upriličenog dana.

Iz američkih filmova i serija naučili smo štošta interesantno o američkoj kulturi, da na koledžu navijačice moraju da se zabavljaju sa sportistima, da svaki amerikanac otplaćuje hipoteku, da svi crnci idu u istu crkvu itd. Takođe smo i naučili da u Americi čim neki par dobije dete od prvog dana njegovog rođenja počinje se sa skupljanjem para za njegov/njen koledž i već tad se planira šta će da upiše, u svakom slučaju moto Američkih roditelja je ”Do punoletstva te izdržavam a posle mi beži iz kuće”, te skupljene pare ili se potroše za koledž ili za nešto drugo (npr. kratkotrajna pomoć pri iseljavanju sina/ćerke). Na osnovu njihovih filmova čini se da je velika sramota živeti sa roditeljima (mada čisto sumnjam da je to stvarno tako), pa čak su i posvetili jedan film tome (Failure to launch) gde je Sara Džesika Parker unajmljena kako bi Metjua Mekonahija ubedila da napusti kuću svojih roditelja (ne znam samo gde nju nađoše, ja bih se tek onda zavukao u sobu kako bih se sakrio od nje i njene ”lepote” i ne bih izlazio duže vreme).

Seksualni zivot neke osobe van braka odnosno veze.
(jel imas nesto sa strane?)

Imati ljubavnu vezu sa drugom osobom(uglavnom suprotnog pola).

Изузетно ружна особа. Физички ружна. У глави неретко и има нешто, али ''екстеријер'' је ни за непријатељу пожелети. Особа која је често, рошава, препуна акни, бубуљица и сличних пиздарија а као шлаг на торту долази ''пушка'' нос, икс ноге и протеза коју ће да скине у 28-ој години због зуба кривих као Дрина. Управо због таквог изгледа одбија све око себе, чини да људи држе дистанцу. Можда је та особа добра у души, али ретки ће пожелети да упознају ту, евентуално, лепшу страну. Постоје и други називи за такву особу као што су: Акреп, габор, лопата...

Slika koja ce obradovati svako dete. Vidite nasmejanu majku kako vam mase sa nekoliko crvenih novcanica pred ocima. Odmah vam na pamet pada odlazak u centar grada, kupovina odece, obuce, igracaka ako ste mali, video igara ako se gejmer. Cak se ponadate da cete svratiti do McDonalds-a na sladoled. I taman kada zamislite sebe kako se zadovoljni vozite kolima kuci, sledi razocarenje. Crvene novcanice nisu namenjene vama, nikada nisu ni bile. Saznajete da treba ici do poste i platiti racune, ili odneti novac ujka Peri, jer se cale ponovo zaduzio proslog meseca da bi platio auspuh na Zastavi, koji je deseti put puko na istom mestu.

Vrlo često viđeno hladno polurobotizovano žensko stvorenje na kasi hipermarketa, koje iz svojih skamenjenih usana ispušta par prostih reči tipa "vaš račun je", "hoćete kesu" ili "plaćate kešom ili karticom". Ne reaguje na okolinu niti na bilo kakve promerne u istoj. Sa kase se pomera tek kad joj istekne radno vreme. Nije ispitano kako bi se ponašala u slučaju požara ili nuklearne katastrofe, ali se smatra da ne bi menjala izraz lica i napuštala radno mesto...

Brutalan prvi kontakt sa prebivalištem u povratku sa letovanja.
Dovoljno da se opušten čovek otrezni od normalne države, nasmejanih i ljubaznih ljudi i pripremi za nenormalne okolnosti u kojima živi.

Ćovek koji baš nema sreće. Maler.

Iako su veoma male šanse da se pri padu sa jednog metra desi bilo šta tragično dalje od slomljenog nokta, kod ovih osoba je moguće da padnu sa te visine onako najgore moguće, da padnu baš na neku tačku koja ubija na mestu.

Šanse za smrt pri padu sa jednog metra visine su jednako ravne mogućnosti da te napadne aligator u sred Kragujevca ili da te pozovu iz Zavoda za zapošljavanje i ponude ti dobar posao.

Dobro, moguće je, ali pod uslovom da se poklope sve zvezde, poređaju sve planete u jednu ravan i da postanemo poljoprivrena velesila nakon što Dinkić pobedi na izborima.
Mogućnosti postoje, a takav baksuz je sposoban da ih prizove.

Pokušaj ohrabrenja čoveka koji se sjebao. To mu neće pomoći da ispravi svoju grešku, ali će se za trenutak osetiti da nije jedini kriv za to, tj. da podeli odgovornost sa nekim drugim.

Неизоставни ритуал пред то чувено вече после кога наводно постајеш одрастао човек. Иначе, цело то празнично расположење које се да уочити на сликама је заостатак из времена кад је заиста вредело прославити завршавање средње школе, кад си после средње школе могао да будеш нешто мало више од голог курца.

Кад прелиставамо нечији фотографски албум са сликама с матурског, обично почиње тим сликама из куће. У центру пажње је, наравно, матурант. Ако је женско, онда су је удесили до непрепознатљивости. Најчешће од најружније рибе направе јебозовну рибу (карао би је да си за четири године схватио како добре ноге има, сад је касно), а од најбоље рибе направе страшило да га не погледаш. Ако је мушко, најчешће је увучен у одело које му није баш по мери, висе му рукави као руке младом павијану, или се пак обукао као најгори шабан, као да је кренуо на гранд параду, јер је одлучио да купи одећу коју ће да користи и кад изађе неки пут у свој град/село. Металци се не рачунају у овај опис, они су посебна прича.

Ту су мама и тата, први пут загрљени после братовљевог испраћаја у војску од пре пет година. Смеју се од среће као да су добили на лотоу и поносни су што им је дете успешно завршило ту велику школу, а још су срећнији што је ове године било толико успешно у школи, па чак ни на поправни не иде.

Ту су наравно и све могуће тетке, ујне, ујке, неке бркате бабе које матурант први пут види и које га љубе око уста кад га виде, падне ту и неки динар, да се има за пићенце вечерас. Сви се они утркују да се сликају с матурантом, својим поносом и диком, а не прошуштају прилику ни међусобно мало да се загрле, па онда и групно.

Али највећи џек, онај који даје шмек целој манифестацији, онај без кога цела церемонија не би имала смисла, онај без кога то не би било ТО, то је деда из села који је за ту прилику обукао своје најбоље одело, накачио орден из рата на ревер и накривио шајкачу, да може после онако јебачки да ошмека унукове другарице, да му каже ''Ону тамо девојчицу да жениш!'' и тутне му двеста евра у руке, пошто је претходно одлучио да се испрси и продао теле. Слике са њим су највећи квлт.

И тако сви срећни и задовољни крену до места где се одржава матурско вече да се придруже осталој срећној и веселој клици.

Obično kada neko ne zna u školi nastavnici mu se rugaju ovom rečenicom. To koriste i deca kada se izgube njihovi prijatelji tj. kada vas kuliraju ili mislite da vas zajebavaju. Jesi li ti pao sa grane je ublažena rečenica u odnosu na jel si ti pao sa marsa.

Gotovo svako, ko je makar jednom u životu tražio stan, je naišao na niz nelogičnosti. Prilikom razgovora sa stanodavcem, saznajemo da je to stan vrhunskog kvaliteta, sa svim potrebnim uređajima za normalno životno funkcionisanje, dok prilikom susreta "oči u oči" sa stanom, kapiramo da bi to bio sjajan prostor...za štalu. Zajeb se sastoji u sledećem: stanodavci NE LAŽU u vezi sa svojim stanovima, oni samo imaju poseban žargon, koji ostali ljudi pogrešno tumače.

-i ntervju koji sportski novinari (uglavnom) vode jedno 23 sekunde nakon (uglavnom) izgubljenog meca, sa jednim od najistaknutijih u nasem nesretnom timu.
- dok novinar postavlja unapred smisljena izuzetno glupa pitanja i pridrzava bubicu na uvetu, zadihani i znojavi igrac uglavnom netremice gleda u tartan stazu ili travu i (pro)trljajuci nos pravi se da slusa pitanje.
- kada se retoricko pitanje konacno okonca, znojavi fudbaler podize glavu ka tribinama naginjuci se ka mikrofonu rts-a koji mu pruza novinar, i gledajuci u publiku, kola hitne pomoci, zivicu ispod tribina marakane odgovara glupom pitanju jos glupljim odgovorom, i obavezno ALI OBAVEZNO recenicu pocinje sa "pa dobro, sigurno da..." time naglasavajuci svoju elokventost, i novinara spustajuci u zemlju, predstavlja gledaocima, da je to tacno sto je novinar pitao i konstatovao, ali je to samo deo sustine i ima tu mnogo konkretnijih i vaznijih stvari da se kazu..

Kroz čitavu istoriju ljudskog postojanja, kroz kakva god turbulentna vremena čovečanstvo i civilizacija da su prolazili, sistem vrednosti na relaciji muškarac - žena - supruga je ostajao isti. Ne može se sa sigurnošću utvrditi kako je došlo do opšteg nepisanog zakonika po kom se na promiskuitetne i nevine ili seksualno - slabo iskusne žene ne gleda sa istim rezonovanjem, no i dan danas, "poštene i moralne" žene su poželjnije za vezu i brak, dok se na raspuštenice uglavnom gleda kao na lake seksualne objekte koji služe za obest, zabavu i povremeno korišćenje. Kao i mnogo puta do sada, čovečanstvo je u debeloj zabludi, a evo i zbog čega:

Nesto kao "Smoki", samo sto smrdi na noge. Ali ako prevazidjete odbojan miris i gricnete Clipsy sa sirom, uvidecete da i nije tako los. Isti je slucaj i sa Chipsy-jem sa grckom salatom.