Kažemo osobi koja sapun nije videla od dočeka pretprošle Nove Godine.

Brutalno jutarnje otrežnjenje post-koitalne večeri, generisane u prethodnom olešavanju od alkoholnog derivata po slobodnom izboru i konsekutivnog spuštanja sopstvenog praga estetske tolerancije prema ljudskim bićima u lokalizovanom okruženju. Bajka sa nesrećnim krajem...i jednom žabom viška.

Ovu kletvu možemo čuti u selima, izgovara je osoba koja ne može da uradi nešto kako treba, a prijatelj, komšija koji to posmatra se zbog toga smeje.

Neko/nešto što je skroz obično kad ide samo sa sobom. Uopšte nije reprezentativno kad je u singlu. Međutim kada dobije parnjaka postaje dobitna kombinacija, nešto što bi svi momentalno poželeli.

Izraz koji se odnosi na ljude kod kojih je sve isplanirano i isprogramirano, to se ne mora odnositi samo na modu i oblačenje, već generalno. Ovaj izraz koristimo uglavnom za ljude koji nam idu na kurac jer su bolji od nas, pa onda njihov uspijeh nastojimo umanjiti time što ih optužujemo za perfekcionizam i isprogramiranost.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Omiljena preporuka svih onih ljudi koji su se potpuno ostvarili kao ličnosti i koji žele da vam otvore oči kako biste shvatili da zaista nije u redu da se ponašate onako kako to ne priliči mladim, a opet zrelim ljudima.

To je jednostavno odlična rečenica, koja vam je od krucijalne pomoći za jednu od najbitnijih odluka: sa kim što više smanjiti bilo kakvu vrstu kontakta".

Neverovatno je kako iluminatorskog kurira glume osobe koje se mogu podičiti samo maksimalnom doslednošću svojoj nedoslednosti. Sve sami uspešni ljudi koji su do juče bili mladi revolucionari, spremni da dignu bunu za zabranu izlaska u grad, da se bore protiv malograđanštine a u cilju urbanizacije i otvaranja očiju žitelja blatnjave kasabe.

Kako je tragikomično kada smernice za vođenje uspešnog života daju ljudi koji su sami sebi skočili u stomak i postali sve što su govorili da neće biti i na šta su pljuvali sa prkosom i samopravedoljubljem. Svi oni koji su obukli odelca koja ih pretvaraju u deo mase koji ne sme da se ne uklapa, sa mišljenjem i stavom koji je nastao kao posledica grupnog seksa moderne tradicije, mudroserija Keri Brendšo i liberalno-radikalne emancipacije.

Da se ponašate u skladu sa svojim godinama vam govore ljudi koji su sve uradili onda kada su drugi odlučili da je za njih to dobro. Sve svoje odluke su doneli sami zahvaljujući tome što je neko to za njih smislio. Rade ono što rade jer je neko rekao da tako treba da se radi. Oni samo nastavljaju da ponavljaju to, bez imalo sumnje u svoje reči. Oni znaju jer su naučili, jer su sazreli kao jedinke, kao humanoidni papagaji, kao zombiji.

Spletom okolnosti ste se našli u raspravi sa osobom koja se ne slaže sa vama, ima suprotan stav, navija za drugi tim, tumači pogrešno vaše reči, ili šta god, ali ne ume da diskutuje argumentovano već vređa, lupetara, jednom rečju svađa se. 'Ćutanje sa kamenom je konstruktivnije od priče sa tobom' je jedan od načina da ga prekinete bez eksplicitnog vređanja.

Rečenica koju muškarci izgovaraju samo kada skidaju nalepnicu sa znojavog piva. Jer nekako je merak kad onako lepo sklizne, često se i praktikuje lepljenje iste na sto. Tu rečenicu izgovaraju i pederi i žene takođe. Žene kada skidaju majicu bačjeu koji je tek došao iz teretane. Pederi je izgovaraju takođe kada skidaju nalepnicu ali sa Jelen freshova, Lav liminova, nekih tvistova i tako tih zajebavancija.

Izraz koji označava da je osoba potpuno odustala od nečega jer smatra šta god da uradi ne može da izbegne propast. Često se koristi kod đaka kada smatraju da im je popravni neizbežan.

Razlog prebrzog povratka kući iz zapadnoevropskih zemalja jednog srpskog giliptera.

Uraditi nešto po prvi put, steći iskustvo. Skinuti mrak.

Odprdio svoje.
Popularizovano u pjesmi 'Zenica bluz' sarajevskog benda 'Zabranjeno pušenje'.
Inače, Bare - najpoznatije sarajevsko groblje.

Situacija u kojoj se u pratnji svoje lepše polovine gorko kaješ što si je poveo sa sobom, jer toliko je ženskog sveta oko tebe, da prosto tvoja poligamna krv u tvome telu proključa.

To je tip koji stoji naslonjen na zid i palcem katapultira novčić od 10 dinara u vazduh i dočekuje ga otvorenom šakom. To je sav novac koji ima pa sa njim može samo da se igra.

Lik koji živi u veoma malom stanu, u garsonjerici nekoj gde im jedva krevet da stavi. I gde god da se okrene udari u nešto, bilo zid bilo ormar.

Narodna pouka iza sinoćnjeg kresa sa teškom lopatom, u odsudnom trenutku percepiranom pod varljivim uticajem ogromnih količina alkohola.

Jutro će, nesumnjivo, promeniti sve.

Mnogo jaka fora da odjebete nekog.

Najlepše i najoriginalnije upakovan izgovor, koji servirate profesoru zbog bežanja sa časa.

Cuvena recenica iz filma lajanje na zvezde ,posle koje smo ''skoro'' svi naucili formulu etil alkohola ...Sa druge strane nam kaze da kafana nije bas za svakoga,da se za nju treba psihicki i fizicki pripremiti,da gradivo treba dobro nauciti (sta sme a sta ne sme da se mesa),jer se u suprotnom padamo (ispod stola) ispit ...