Francuski izraz (e, baš da ga ne pišem u originalu, na njin jezik, majke im ga romulanske!) koji označava neku vrstu avansne oprosnice. Naime, neki vlastodržac bi ovlastio neku osobu da može učiniti ama baš sve što hoće kako bi zaštitio nacionalne interese ili, još češće, guzicu onoga koji ovo potpisuje. Dakle, šta je nosioc ovoga dokumenta uradio, uradio je jer je morao i u interesu viših ciljeva, ima totalnu amnestiju za sve u tom periodu, unapred. To, a i kad vidiš dokument koji je potpisala vlast lično, dovoljno je.

Najpoznatiji rezervni plaćeni ubica, tu je uvek da zameni preskupog Marlija i da uskoči kada Bond i Kent nisu u mogućnosti da ubijaju plućne alveole.

Izraz koji originalno označava posebnu vrstu šamara, nedovoljno jaku da ti pretumba sadržaj lobanje, ali dovoljno jaku da te podseti gde ti je mesto. U prenesenom značenju misli se na verbalnu poklapaču koja stavlja tačku na svaku debatu i na svaki smarački monolog. Kratka, oštra, visprena, lakonski koncizna, hladan tuš koji te zapljusne nenadano i ostavi te da zevaš k'o som na mlad kukuruz. Posle toga svaki dalji razgovor je suvišan. Ende.

Tacnije misli se na onu vrstu u kojoj treba od zadatih slova sastaviti sto duzu rec, okrenuti neki 041xxxxxx i uz malo truda uzeti neciju polugodisnju platu. Opste prisutni na vecini TV stanica, iako se nigde to ne navodi, oni predstavljaju test sposobnosti stanovnistva. Zanimljivo je to sto necete naci nigde zvanicno kriterijume po kojima se vrsi ocanjivanje, ali se experimentalno moze zakljuciti otprilike nesto ovako:

Vreme za koje ste resili test

0.01s-0.1s--------------------Genije
0.1s-1s------------------------Iznad proseka
1s-3s--------------------------Brzo cita
3s-6s--------------------------Prosecna osoba
>6s----------------------------Problemi sa vidom
Pozvao broj------------------Totalni retard

Alternativni naziv za deponiju. Ali ne za bilo koju deponiju, već jednu retku, specifičnu, štaviše endemičnu vrstu deponija koje opstaju isključivo po selima i zaseocima Raškog Okruga. One imaju svog gazdu, seljaka, koji ima poveliko imanje (vrednost u hektarima) i koji je odabrao svoj najgori, najzabačeniji i najmanje plodan deo zemljišta za bunjište, tj. deponiju.
Tu se može naći sve od igle do lokomotive počevši od starih, ali nažalost, originalinih ploča domaćih i stranih izvođača, vlasništvo gazdine dece, bombe, pištolji i drugo oružje iz perioda Drugog Svetskog rata (a možda i ranije!), kao i klasičan otpad koji možemo naći na svakom koraku.

E nazdravlje! Jeste da je kijanje prirodna refleksna reakcija tela na širok spektar negativnih kako spoljnih, tako i unutrašnjih uticaja, ali pobogu, može se bar malo iskontrolisati i reagovati na kulturan način, koristeći adekvaktne rekvizite (maramice) ili slobodnom improvizacijom koristeći rukav, lakat ili kapu, odnosno bilo koju vrstu ''filtera'' samo da ogavni sadržaj iz nozdrva ne dospe direktno u etar. Grip, varičele, Ebola, jebemliga šta se sve vrzma po vazduhu posle kijanja.
STOP kijanju na javnim mestima! STOP Kijanju po pekarama i prodavnicama! STOP kijanju u GSP-u!
STOP kijanju bez presedana!

Imaginarna lokacija ka kojoj teži svaki rab božji od trenutka kada napusti majčinu utrobu i ugleda svetlost dana. Ne mora nužno da bude vezana za sunce i suncem obasjana mesta, za šta su nam najbolji dokaz oni koji su sreću našli u skandinavskim fjordovima, ali pod obavezno se odnosi na neku vrstu blagostanja. E sad to blagostanje se razlikuje od čoveka do čoveka. Na primer, ljudima kojima je porodica najveće bogatstvo mesto pod suncem će biti tamo gde će sviti porodično gnezdo i podići svoju decu, dok ga oni koji vole da žive život punim plućima zamišljaju na nekom karipskom ostrvu uz dve pičke i čašu nekog skupog pića.

Ovako očajni roditelji kažnjavaju i/ili smiruju svoju decu. Naime, princip ovih muka sastoji se u tome da su nam roditelji tek skoro objasnili šta je smrt i da je se mi veoma plašimo, a uz to mnogo volimo bele mede jer su slatki i deluju plišano. Zato, kad postanemo agresivni, kad lomimo stvari po kući, opsujemo (po mogućnosti da nam je prvenac), kad bacamo hranu, medved stupa na scenu i izaziva plač kod dece koja su mala i ne mogu da podneu ovakvu vrstu bola. Tužno, ali istinito...

To vam je kad gledatu onu inspirativnu vrstu filmova poput Titanika (za zaljubljene) ili Ramba/Rokija (za siledžije) pa se poistovetite sa glumcima i njihov uspeh/neuspeh prihvatate kao svoj (u psihologiji se ta vrsta odbrambrenog mehanizma naziva identifikacija), a njihove emocije prihvatate kao svoje. U trenutku gledanja ste zaneseni likom i delom vašeg junaka/junakinje, želite da postanete baš kao on/ona, jer vas je film jednostavno dirnuo do srži. Taj zanos nestaje 15 minuta nakon završetka filma, kada se vratite u realnost i nastavite da živite koliko god nezadovoljni bili sami sobom.

Bolesna spodoba koja ima simptome gojenja i prerastanja u svinju. Obicno nepismena, nekulturna i nevaspitana seljacina zadrigla od podbrtka i narodnjaka. Lako se prepoznaje: celave je glave, nosi naocare, vozi crni bmw, audi..... Zakrzljali mekusac koji podseca na ljudsku vrstu. Vidja se po srpskim palestinskim kafanama u prigradskim naseljima, a cesto dodje i do samog centra grada. Ima zlatnu kajlu, prljave gace i smrdljive noge. Voli da pije, ali samo dok je pevaljka na stolu i pre tuche. Obozava Mileta Kitica i Mitra Mirica. Mesto stanista je zemlja Srbija, a ima ga raseljenog u inostranstvu. Izumreti nece nikada!

Radnik sa najmanjom dnevnicom,a najviše zaduženja.Svršeni srdnjoškolac ili student građevine,bez rođaka na položaju,idealan kelner na gradilištu.Ima viška snage i vremena,a manjka para.
Nadimak kelner je dobio jer služi majstore ciglom i malterom, a u pauzi ide u diskont po pivo.Ma koliko se trudio nikada neće biti majstor,bar ne na tom gradilištu,gde sad radi.Gazda i majstori će ga uvek tretiraju kao nižu vrstu,iako je školovaniji od njih.Uvek će naći nove načine da ga ponižavaju na gradilištu,komentarima tipa treba si za popa učiti i slično.

Decija igra koja je najvise zastupljena u ruralnim predelima.Najcesce se igra po sumama i gorama jer tamo postoji povoljan teren za ovakvu vrstu zabave.U zadnje vreme belezi ekspanziju i u gradskim sredinama.Od opreme koristi se kamen i panj a ucesnici su obicno dve osobe sa zdravim prstima ruke a ako se igra oduzi potrebne su i noge.U gradu kamen se obicno menja ciglom,flasom,pikslom a panj stolom.Neverovatna je slicnost sa "crvenim rukavicama" ali kako ucesnici sami kazu samo "slomljeni prsti" mogu doneti pravu dozu adrenalina potrebnu u drustvenim igrama.

   Debeli, ćutljivi lik koji sedi u strateški odabranom uglu restorana. Uglu savršenom za video nadzor jer se iz njega vidi svaka tačka restorana, ali on nema takvu vrstu tehnološkog sokoćala jer u njegov restoran dolazi probrana klijentela koja ne voli slikanje. Nije to ni sasvim običan restoran, to je mešavina obične kafane sa pravim restoranom. Mesto gde se može pojesti kordon blu, karađorđeva, smuđ orli, ali i čorba od teleće glave ili jagnjećih crevca. Sve ima, samo traži.
   On sedi u svom uglu i diše teško kao Dart Vejder jer mu pluća pritišće teret škembića koji su juče ostali u kazanu, a kod njega se jelo ne podgreva. Nadgleda goste u restoranu i rad konobara i kuhinje i samo povremeno mahne rukom u neodređenom pravcu da signalizira osoblju propušteno delovanje.

Za njega vam ne trebaju milioni.
To su relativno jeftine stvari koje običnom čovjeku omogućuju da osjeti kao da se luksuzira.

Za ovu vrstu opijanja krivi su samo, i apsolutno samo, dobri drugovi koji ne mogu da podnesu da vi jedini ne pijete u gradu,ili na nekom slavlju. Uglavnom uz gomilu pogrdnih prideva nateraju vas da popijete jedno, od čega u vama ili prelomi da pijete, ili tek nakon par opiranja ipak prestanete da terate inat. U najboljem slučaju ovo će se pretvoriti u ubistvo iz nehata, ali svakako da to neće biti Ubistvo s predumišlajem.

Kolike mogućnosti pruža televizija , kao sredstvo opštenja prvi su shvatili oni čiji su bližnji na odsluženju kazni u Centralnom zatvoru , Zabeli , KPZ Sremska Mitrovica pa su snagom svoje volje na eminentnim Tv kanalima od komentara stvorili MARDELJ CHAT. Ovu vrstu chata možete videti svaki dan na FARMI , Velikom Bratu i drugim realitiima ...U njemu se obično supruge sms-om obraćaju svojim muževima koji u zatvorima ispaštaju svoje grehe. Cena poruke je samo 30 dinara + porezi , što je višestruko jeftinije nego da platite čuvara da se pravi da ne vidi mobilni telefon u zatvorskoj ćeliji.

Dve su funkcije navedene upitne rečenice - pošto je šta. Prva može služiti za zbunjivanje i ometanje prodavca/čice/aca postavljanjem jednostavnog ali nadasve sveobuhvatnog pitanja - pošto je šta. Mogući scenario je postupno odgovaranje na ovo jednostavno ali nadasve sveobuhvatno pitanje dok je drugi scenario vrlo nepredvidiv (pokušajte kod lokalnog prodavca)pa samim tim i relativan. Drugo značenje ovo pitanje dobija ako ga upotrebite, opet u funkciji zbinjivanja i ometajna prodavca/čice/aca, kada naletite na ne tako retku vrstu ljudi - bukvaliste. POŠTO je ŠTA ?

Zajednicki naziv za sve online RPG igrice. Bolje je ne pocinjati, jer ovaj tip igrica unistava mlade ljude, zatvara ih u kuce, izoluje od ljudi, druzenja, sporta, prouzrokuje atrofiju misica i izaziva premestanje zivota u virtualni svet. Ove igrice deluju kao droga, i kada jednom probate, treba vam jos i jos, a jako je tesko skinuti se. Ovu vrstu narkomana mozete prepoznati po bledom licu, podocnjacima o koje se saplicu, izgubljenom pogledu i besmislenoj prici o quest-ovima, item-ima, spell-ovima, staff-ovima. elf-ovima i ostalim elementima epske fantastike. Postoje cak i klinike za odvikavanje.

Realiti show (a.k.a. Preživite u Srbiji!) . Gledamo ga svaki dan i njegovi prizori u nama izazivaju kako gađenje i odbojnost, tako i neku vrstu strahopoštovanja. Sastoji se od niza igara kao što su:

- gađanje kontejnera sa desetospratnica
- svađanje sa komšijama
- tortura policije sa veštinom podmićivanja
- gradski prevoz
- gladovanje o lebu i vodi
- ekstremno prežderavanje i napijanje
- spajanje kraja s krajem
- prostakluk i diskriminacija
- tolerancija

A postoje takođe i posebne misije, koje otvaraju mogućnost napredovanja u više nivoe:

- školski sistem i studiranje
- nezaposlenost
- brak sa elementima psihofizičkog nasilja
- raspuštenički i kafanski život
- penzija

Preživeti sve ove levele sa samo jednim životom je skoro nemoguće, ali samo oni najizdržljiviji će stići do kraja i napustiti to ukleto ostrvo "Survival Srbija"

Pesma na koju puževi seku vene.