Tri titule vezane za tri vrste brade:
1- brada znanja
2- brada zvanja
3- brada sranja

Svaka od te tri brade određuje, označava i opisuje osobe koje ih nose. One ostavljaju beleg za dug period nositelja iste, bilo da su one sasvim po meri (da vlasniku iste stoje taman kako treba) ili da su promašaj nad promašajima (što znači da vlasniku iste stoje kao piletu silikonske sise).

Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!

Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!

Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.

Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!

Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....

Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.

Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!

Interesantna i specifična pojava u našem interesantnom i specifičnom narodu. Namerni proizvod levičarske politike koji je upropastio živote svojih zamoraca i otrovao resto koji je sve to posmatrao. Ostatak jedne tužne ali poučne istorije naših dedova.

Elem, kako je geografska lokacija koju su isti naseljavali vekovima bila – da ne kažem, VAZDA – opterećena kojekavim ratovima i sukobima, kako onim svetskih tako i lokalno-građanskih razmera, prirodna činjenica je da je u pomenutim borbama poginuo ogroman broj ljudi a od njih nezanemarljiv procenat onih koji su, po svemu sudeći, to učinili HEROJSKOM SMRĆU. Zastanimo tu na trenutak.

Naime, spisak narodnih heroja koje su iznedrila plemena sa ovih prostora a u čiju sam se veličinu lično uverio na stranicama Wikipedie, pre liči na kakav birački spisak u jednom omanjem kineskom gradu ( pa, se vi zapitajte koliko je to ljudi ) nego li na nešto srazmerno skromnoj brojčanosti gorepomenutih plemena. Bez i najmanje namere da nekog ili nešto uvredim, ali ispostavlja se da ima više heroja nego što je ukupno ljudi jebeno učestvovalo u ratovima! U to se, uostalom, možete svakodnevno uveriti šetajući svojim rodnim gradom/selom ulicama Arsena Vivode, Đine Vrbice i Milenka Verkića, odvodeći svoje dete u vrtić «Radovan Kovačević Maksim» tj. dočekivati ga iz škole «Majda Vrhovnik» ili jednostavno ako ste išli u jebeni «Končar». Eto, Englezi imaju Nelsona, Škoti sirotog Volasa, Francuzi se diče Garosom, Amerikanci se ponose Dejvi Kroketom ali zato mi za svako slovo azbuke imamo mali milion takvih. Drugim rečima - JEBEMO. Ili ne?

Legende koje su nam servirali u školama o raznoraznim hajducima naoružanim isključivo zarđalim noževima za pisma kojima su hrabro posecali stotine i stotine turskijeh glava i epopeje o neustrašivim partizanima koji su se bacali na čitave tenkovske divizije u rukama držeći jednu jedinu kašikaru – razume se, sa pozitivnim skorom – dovele su do specifičnog oblika indoktriniranosti međ' srpskim narodom te se tako do skora niko živ nije ni pitao zašto u, na primer, Irigu postoji ulica Dragana Pavlovića Šilje?! I taj Stevan Filipović…Nije stig'o ni da pljune Nemca a kamoli nešto ozbiljnije a već ga u'apsili i obesili!

Elem, ne umanjujući doprinos pomenutog u narodnooslobodilačkoj borbi i nimalo se ne ismevajući paklenim ostatcima komunizma koji su «ostanuli na dar» aktuelnim generacijama ( jer to i nije za smejanje ), dolazimo do spoznaje da novi i bolji život neće nastupiti dok se ne otarasimo pušaka, bombi i diverzantskih akcija iz davnina i prihvatimo da heroj može da bude svako od nas i to bez molotovljevog koktela. Nisam završio. :khm, khm: Ustvari, jesam.

Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...

Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...

Najčešće opravdanje za izbjegavanje smaračkih aktivnosti. Kao i opravdanje za sopstvenu lijenost pri odbijanju posla ili sličnih rabota. Jedan od najprovidnijih ali i najdjelotvornijih fazona, jer se u privatnost ipak ne dira.

Дупла Пирова побједа.

Remek-delo Antoan de Sent Egziperija. Jedan od najpoznatijih i, pre svega, najprodavanijih romana XX veka. No, pored svih njegovih velikih literarnih kvaliteta, prosto je simptomatično da je to velikom broju ljudi omiljeni roman i, ono što se kaže, za koplje iznad svih koje su pročitali. A budimo realni, da čitamo - čitamo!

Najava jamba sa stilom.

Prorok Isaija je istegao prste i sprema se da počne. A, pogađa - au što pogađa!

Osoba koja izađe na prvi sastanak (a nerijetko i na drugi, treći) zajedno sa dečkom i djevojkom koji su se tek upoznali. Najčešće je riječ o "manje atraktivnoj" djevojčinoj drugarici čija je osnovna svrha da bude okosnica taktike "moram ići, drugarica dobila mecu" ukoliko se dečko ne pokaže vrijednim materijalom za vezu/dalja viđanja. Takođe, na ovaj način je nemoguće da dečko pokuša manevar "jednokratka konzumacija sa naknadnim ignore-om". Dakle, ovdje imamo primjer nepogrešive i uvijek uspješne ženske strategije kojom se vrlo lako mogu filtrirati poželjne prilike od "napasnika" koji jedino žele seks.

U slučaju obrnute varijante, tj. muškog satelita koji "orbitira" oko veoma atraktivne djevojke, stalno je u njenom društvu, izlazi na mjesta na koja nikad ne bi išao sa drugarima, ali pošto je ona u pitanju, išao bi i u svinjac na "Pomije cocktail party" - u pitanju je dečko koji potajno obožava svoju drugaricu, zaljubljen je u nju od trenutka kada su se prvi put vidjeli, mašta da će ona jednog dana uvidjeti da je on "onaj pravi" za nju i da će na kraju živjeti "srećno do kraja svog života." Naravno, nema petlje da joj to kaže, a i da se odluči na takav sudbonosni postupak - nema nikakve šanse da izađe iz "frend" zone.

Пулен чувене и надасве поштоване фамилије Рац, перспективни син Шипуа, а унук Гокуа.
Након годину дана проведених у фабрици плочастих материјала у Куала Лумпуру, где је догурао до радног места координатора за иверично-шперплочни мастеринг, враћа се у родни Сишикару на Осаки. На свој десети рођендан, проналази у запећку породичне куће прашњави албум са фотографијама из ког сазнаје да му је отац био врхунски фудбалер и одлучује да се опроба у истоме спорту.

Одлази на имање свога дједа, Гокуа, тренутно високо продуктивног неофеудалног властелина и уживаоца халуценог пиринћа, где га овај подучава наредне две године. Као финални испит, Млатику пред сабором Уједињених Чокериста изводи дипломски шут - такозвани Шурикето-Маваши-Капа-Ламбда лоб и добија уместо дипломе хромирани кантар и мапу Београда са уцртаном Кванташком Пијацом, Миријевском и Каленић пијацом и Зелењаком уз поруку да тамо вага паприку бабуру и бостан док не сакупи довољно пара за модрозелене Диадора копачке - древни списи Мастер Китојахо Геданбараи-ја говоре да су оне предуслов за интернационалну славу.

Шест година требало му је за тај подухват, те креће на пробне тренинге у свим цењеним европским клубовима, попут Омладинског фудбалског клуба Фап, Интера и сличних, наравно, уз таличне копачке. Ипак, судбина га шаље у Дански ''Млитјоланд'' где се заљубљује у израелску емигранткињу којој је направио и четверо деце, будућу радну снагу породичног фаст-фуда. Преко дана, успешан је на утакмицама, чак доводи свој клуб у Лику Шампиона где поентира двапут по утакмици и потписује уговор за слику насловницу ПЕС-a.

Три године касније, пар господина упада му у стан опремљен у слободном грчко-римском стилу, краде му таличне копачке, обвезнице старе девизне штедње и нешто тозле. Млатику пада у депресију, батаљује спорт, жени цепа папире, а деце се одриче путем телетекста. Постаје неспособан за све у животу и не успева да заради иједан нови динар. Време проводи на утакмицама петлића, где набеђује очеве да им деца везе немају.

Retka ali veoma čudesna pojava kada ti se roditelji toliko obraduju pa izgovore isto.

Bosanski Jin i Jang koji se dopunjuju. Jedno bez drugog ne može i moraju biti u korelaciji da bi se održao univerzalni princip kosmičke ravnoteže. Kod pojedinca ne moraju biti nužno u ravnoteži ali što više neko doživi meraka neko drugi mora se češće puta osevapiti.

Za neupućene: Merak-ono što drugi čine da bi nama bilo lepo.
Sevap- kad bez obzira na cenu učinimo nešto da bi drugom bilo lepše.

Old skul sleng za situaciju kad ti gospođa uhvati zečka.

Evo jedne presudne godine za veliku berbu ušiju. Te godine bunio se narod na celoj planeti. Amerikanci su se bunili protiv rata i sankcija i mobilizacije, Evropljani proti cepanja atmočiča, a domaća studentarija videla da se konji podkivaju i podigla nogu. A SLOBODNA STUDENTSKA MISAO!
Te demonstracije su kulminirale kad je milicija studente koji su krenuli sa NBG saterala ispod podvoznjaka i tu ih ugazila. To je bilo prvo pendrečenje naroda od drugog svetskog rata. Završene su tako što je Tito rekao da su studenti u pravu. Na taj način izvegnute su veće pobune koje su bile jako popularne u celom svetu.
Godina se pominje u asocijaciji na matorog hipika i veterane 68.

Osoba koju ne priznajete kao majstora, jer u vašoj kući(ako ste muško) to ste vi, pa makar to što popravljate i ne bude funkcionisalo baš najbolje.

(engl. Thai mouth)

Vreme za predah i opuštanje u Tajlandu sa bangkoškim kurvama, koje pružaju isključivo oralne usluge i to veoma povoljno.

Pateticna recenica koja cesto valjano opisuje neka dusmanska zbivanja oko nas koja osecamo kao cist fasizam i pozelimo da dusmanu u najmanju ruku gaziramo juhu sa strogim ali pravednim prdezom koji ispod cebeta ubija coveka na mestu.

Ni sva nasa ljubav, cini se, nece biti dovoljna da prouzrokuje neku promenu na tom polju u blizoj buducnosti.

Kada zbog ličnih principa ili neprijatniih iskustava konzumiraš strogo određen spektar pića.

Mlade cure, od njive videle hleb, a od rada, utakmicu Zvezde na Marakani pre neki dan. Napirlitane i sjajne kao ciganjski vašar. Količina šminke na njima je srazmerna kapacitetu ovećeg silosa. Dane provode razgovarajući o gorućim temama, kafi i kupki. Kada se delio mozak, nisu bile pozvane na prijem.

Glavni cilj, dobro se udati. Dobro=bogato. Da budžovan bude visok kada stane na novčanik. Nema veze ako mu je piša veličine smežurale ribizle. Ili to što je impotentan ostao u Titovo vreme. Guči torbica je ipak mnogo bolja od pijačnog cegera. I da mu oko stoji mesto pupka, nema veze, pare su pare. Bica je sada verovatno završila treći razred, a i da nije, obrazovanija je od ovih oživelih lutaka na naduvavanje.

Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.