Težnja u ispoljavanju seksualnog posedovanja određene ženske osobe koja se ogleda kroz polni odnos koji dekadu i po nakon samog čina ne bi zaboravila ni dronfulja što koristi pakistanski mak i propada kroz barsku stolicu, a kamoli čeljade koje još uvek misli da Deda Mraz zaista postoji. I ne samo da postoji, nego i silazi niz odžak, ostavlja dela Vaska Pope u paketiće ispod jelke i vraća se istim putem u stilu Makota Nagana.

Čim sunce krene da se povlači, svaka bakuta iz huda izjuruje iz kuće i dojuruje do klupe na kojoj ona i ostali članovi ekipe sede svako veče, ne bi li stigla pre ostalih baba i obezbedila sebi mesto. Kad su svi na okupu (neke sede, neke stoje, a neke se dosetile pa donele stolicu), priča može da počne. Pretresaju se sve teme od Adama do Sadama, a muški članovi porodica (dede) najčešće nisu dobrodošli, pa oni neretko imaju zasebnu klupu na neodređenoj distanci. Ovakve organizacije prepoznatljive su po dobro uvežbanoj i vremenski proračunatoj tišini koja nastaje kada prolazite pored iste i bivate propraćeni kritičkim pogledima njenih članova, a javljaju se najčešće u manjim mestima uskih ulica i staza, tako da mogu što bolje da zakrče prolaz. Ako se slučajno nađu u situaciji da moraju malo da se pomere u stranu, uradiće to krajnje mrzovoljno i sa izrazom lica koji će vas naterati da do kraja večeri imate grižu savest što ste uopšte izašli iz kuće.

Kec, kečina, jedinica.
Drugi naziv za jedinicu kao ocenu u dnevniku. Neverovatan uticaj ima na roditelje jer kad god roditelju profesori kažu da njegovo dete ima čopa on menja boje i skače mu pritisak dok u glavi smišlja scenario u kome glavnu ulogu glumi kaiš (ili gajtan od usisivača) a sporednu njegovo dete.

I ako se koristi kao nemoguće u izrekama, ipak je moguće i to kada je najpotrebnije. Na primer kada se oseti potreba za velikom nuždom, a fini smo i ne znamo da čučnemo jer u blizini nema WC sa šoljom već samo čučavci, lepo uzmemo dve stolice pa jednom polovinom tura sednemo na jednu a drugom polovinom tura na drugu stolicu tako da u sredini ostane prazan prostor i rešen problem. Moguće i praktično.

Čuveni dežmekasti nasmejani klavijaturista iz muzičkih emisija devedesetih. Niko ne zna kako se preziva niti da li mu je puno ime Duško ili Dušan, niko ga nije čuo kako priča, ali je on uvek tu bio prisutan, svi pevači su ga voleli jer je stalno bio veseo i pozitivan. U jednoj emisiji koja je išla uživo, Dule je slomio stolicu na kojoj je sedeo i prevrnuo se.
Od tada ga niko nije video...

Nova, evoluirana verzija cugopola. Osoba, na koju je red da igra, baca kockice i time sebi određuje koju pesmu Ere Ojdanića će izvoditi i koliko dugo, dok se ostali okupe oko nje i ubacuju joj stiropor u usta. Pobednik je onaj koji se najmanje zacrveni dok šutira stolice i psuje sve što nije narodno.

Totalni anti - talenat za sport,koji u zivotu,cak,nije odigrao jedno poluvreme na terencetu ispred zgrade,a ne daj Boze i postigao neki gol.Najveci napor u zivotu,osim kad ima tvrdu stolicu(citaj:ne moze da se iskenja),mu je odlazak do prodavnice udaljene 5 metara od kuce.Ispunjava ga celodnevno igranje igrica na kompu i pomisao da su deca,koja ispred njegove kuce igraju fudbal,jadna sto moraju da ,,jure za loptom''.

Na prvi pogled inovativna i genijalna ali u praksi krajnje nestabilna i neupotrebljiiva za čoveka koji je navikao na normalnu stolicu. Jedan pogrešan potez i naći ćete se na podu (travi ili betonu). Često je predmet izbegavanja i samih vlasnika. Da li je u pitanju usteda materijala, neslana šala ili nešto treće ne zna se, ali stolica već decenijama obara ljude koji se za trenutak opuste misleći da su na pravoj stolici.

Najneudobnija stolica ikad napravljena. Iako je osmišljena da odgovara ljudskom telu, nikad ne može biti prijatno sedeti u njoj.
Okružena je najrazličitijim spravama za mučenje i stomatologom sa prepredenim podsmehom u očima, polu-sakrivenim iza maske.
Mnogim ljudima prodju trnci niz kičmu pri samoj pomisli na nju, a čim sednu mišići po celom telu, a naročto oni zaduženi za otvaranje usta, se grče i obliva ih hladan znoj.
"Vruća stolica" u Milioneru dodje kao ležaljka na plaži u odnosu na zubarsku stolicu.

Kada dobiješ ono malo plate i odeš da uplatiš poslednju ratu kredita. Dodješ kući i izuješ tesne cipele, popiješ pivo i odgledaš utakmicu. I dok listaš kanale naidješ na Snežanu Savić i prisetiš se dana kada si svršavao misleći na nju. U naletu hormona zovneš onu najbolju koju si tršio a i njoj se potrefi da je baš raspoložena, pa je pamrčiš do ujutru da komšije čitavu noć gledaju u plafon. I ustaneš ujutru, sjedneš na terasu, zapališ cigaru, popiješ kafu, staviš noge na drugu stolicu i sastavljaš tiket.

Sprava koja se nalazi na skoro svakom gradskom trgu ili glavnoj ulici u Srbiji. Vlasnici vaga ih iznajmljuju. Bar bi trebalo da ih iznajmljuju, pošto retko ko poznaje osobu koja je videla nekoga da stoji na toj mašini, a kamoli nekoga ko je merio svoju kilažu na tome. Dokaz tome je da svaki vlasnik ima stolicu pored na kojoj obično spava. A i ko će, falabogu, da daje 50 dinara da bi se izmerio..

Veoma alava osoba. Gde god da dođe, prvo pogleda šta ima da se zamezi i popije, pa na osnovu toga donosi odluku, vredi li ostati ili potražiti bolje hranilište. Ako proceni da je sadržaj povoljan, uzma stolicu i seda na sred stola (da mu je sve na dohvat ruke), sa tog mesta ga više ne možeš poterati ni puškomitraljezom Nikoletine Bursaća. Mesto napušta tek po dobro očišćenom stolu ili po saznanju da negde drugde postoji mnogo bolja gozba.

Legao si ranije nego obično kako bi se odmorio za ispit. Iovako si ispizdeo što ceo vikend moraš da blejiš sam u stanu i čekaš nedelju, ali šta ćeš, ko ti kriv što nisi hteo da lopataš. Uvek isključiš ton pre spavanja, ali Marfi te je večeras zajebao. Tri sata, zvoni telefon. Šta sad ovaj ’oće, koj moj? Da li da se javim? Subota je, i verovatno ću pre naći hokejaša sa sopstvenom vilicom i imati tvrdu stolicu posle prvog maja nego što me zovu zbog nečeg bitnog. A možda su me se uželeli, ajd javiću se pa šta bude..

Misao koja se javlja, kada odlazite u goste za vreme svečara , a pritom ste na dijeti koje vas je žena naterala da se pridrzavate ,a ugledate na stolu sve djakonije iz pesme Balaševića - Al' se nekad dobro jelo ( baš ) ,dok privlačite stolicu i stavljate 'od svega po malo' u tanjir, i shvatate da vam dijeta i onako nije išla baš dobro i da vam verovatno ni ne bi stajale pločice , a i stomak uvek može da posluži kao odličan stalak za pivo prilikom gledanja utakmice.

Neke žene imaju zaista veliku sreću da imaju partnera koji se može nazvati majstorom. To ih spašava od besomučnog čekanja i moljakanja komšija, prijatelja i kvalifikovanih majstora da dođu i poprave neku sitnicu.

Kompleks nize vrednosti. U ovom slucaju akcenat je na reci NIZE! Neko ko nije imao srecu da dostigne tipicne standarde ljudskih dimenzija pa mora da se penje na stolicu da bi poljubio izabranicu svog srca. Obicno ljudi koji imaju ovaj komplex i nisu niski vec se trude da pronadju neki nedostatak na sebi jer nemaju dovoljno samopouzdanja. Isto ovaj komplex se pripisuje ljudima koji imaju naviku da saku naslanjaju tik ispod bradavice i drze je u istom polozaju veoma dugo.

Jedna od najčešćih i najvećih đačkih laži. Đaci je najčešće koriste kada dobiju dobru ocenu, a sramota ih je da ortacima priznaju da su zagrejali stolicu(jer, učiti je danas sramota). Takođe služi i za proseravačko-govnarska izdrkavanja i dokazivanje "superiornog" intelekta, po sistemu "vidi tebra ništa nisam učio a četvorka ha!". Šansa da je ova izjava tačna jednaka je šansi da Fernando Tores sledeće sezone zaigra u FK Ceriću iz Miokusa. Znači mnogo mala. Naravno, postoje izuzeci kad se nekom bolidu stvarno posreći pa ubode neku dobru ocenu ili prepiše, ali to je znatno ređe. Praktikuje je većina ziljave osnovnoškolske i srednjoškolske omladine.

Dečija igra u kojoj učestvuju letnji, preprženi asfalt, komšija, razgaćen, bosonog, zavaljen u stolicu za ljuljane, dva bezobrazna klinca i trešnja pomenutog komšije. Klinci se neopaženo prišunjaju trešnji i počnu da kradu plodove ponosnog komšije. Interesantno postaje kada ih bosonogi matorac primeti i naglo potrči za njima, smetnuvši s uma činjenicu da je asfalt vreo. E, tada polako kreće nazad, dižući kolena do visine bradavica na grudima i uz isprekidane psovke zaliči na Indijanca. Njegove ‚‚plesne" pokrete, deca naravno prate čuvenim indijanskim pokličem, koji se proizvodi pomoću šake desne ruke i slova ‚‚A".

Potrošni kancelarijski materijal, koji se koristi za ručno ili mašinsko pravljenje kopija. Prva strana teksta kucana na mašini ili pisana ručno bila je orginal, a druga , treća , ili četvrta bile su kopije stvorene ulaganjem indigo papira između listova.

Isto tako indigo papir može poslužiti i za tzv.pasjaluke ili neslane šale. Kao recimo staviti indigo na stolicu neposredno pre nego će na nju sesti neko u beloj ili nekoj svetlijoj garderobi.

Nekada su žene umesto kreona, ili već kako se zovu te olovke, koristile crni indigo papir za naglašavanje obrva.

Kaže se za lika koga školovanje i knjiga uopšte neinteresuju. Lelemudu koji misli da keš pada sa neba i raste na drveću, da će za deset godina moći da živi kao sad, dok ga roditelji othranjuju. Nije gudra i bleja sve.
Koristi se u situaciji kada dotični uvidi da nema 'leba bez motike, tj. da će morati već jednom da zagreje stolicu. Kod gorepomenutog, izraz izaziva kratkotrajnu reakciju u kojoj dotični shvata greške.
Takođe, tim izrazom mu dajete do znanja da je baš zabrazdio, nema nazad nema napred.Ćorsokak.