Ovo prvo je fiziološka potreba, ono drugo je emocionalna reakcija, a zajedničko im je to što se nikad neće saznati kod koje od ovih radnji čovek pravi ružniju facu i grimasu.

Mala brvnara pored puta. Ima jednu radnu prostoriju, nekoliko stolica za one koje čekaju, jednu stolicu za šišanje, veliko ogledalo i naravno neki uređaj za puštanje muzike. Nema nikakvu dekoraciju sem cenovnika u donjem desnom uglu ogledala i slika golih žena na levoj strani. Od kozmetike i frizerskog alata mogu se naći flašica sa vodom i onim sprej zatvaračom od ajaksa, brionova kolonjska voda i pasta za brijanje, mašinica za šišanje sa nekoliko nastavaka i jedna britva za brijanje.

Osim kosmatih mušterija, koji se zadržavaju deset do petnaest minuta, ovo šarmantnu jazbinu posećuju i stalne mušterije, koje uz gazdu čine inventar radnje. Obično su to likovi bez posla, ribe i para, a opsednuti kolima i fudbalom. Gazda je sam svoj radnik i mušterijama je poznat samo kao brica. Valjda profesionalizam i ti fazoni.

Posla ima. Nije težak ali nije ni neka para. Obično se radi samo mašinicom i najčešće se cepa kec-trojka. Cena varira od sto do sto pedeset dindži ali poseta ovakvom lokalu vredi mnogo više jer je to mesto gde se svašta može videti.

Ako napipate da je razmak izmedju naslona i sedišta drvene kuhinjske stolice, od prilike, toliki (zavisi od debljine prstiju), u veoma ste nezavidnoj poziciji. Zato, vrlo lagano, i bez panike, ustanite i spojite ih. Ponoviti isti postupak za, najviše, sat vremena. Iskusniji ljudi neće pri spajanju ozlediti dlanove.

 
Momenat boemštine.

(Izmišljene boemštine, razumije se. Ne postoji takvo nešto kao boemština. Kafana je ništa drugo do - pozorište. Svake večeri tu se premijerno izvodi predstava sa ulogama koje nisu unaprijed raspodijeljene. Glumci ulaze, svako u svoj lik, odabran po svom izboru i mogućnostima. To što Zoki daje debeo bakšiš i ne da nikome da se uhvati za novčanik je samo Zokijevo ispunjavanje sna samom sebi. On je napolju možda razvedeni moler što jedva sastavlja kraj sa krajem, ali u svijetu kafane on nalazi stolicu novopridošlici i smješta ga za svoj sto. On podvikuje konobarici da donese piće. Ona zna šta on pije. On domaćinski okreće ture, plaća točena piva i rakije i misli o sebi kao da je sabljom upravo donio slobodu narodu... Sve je to laž, Zoki će sjutra mamuran na moleraj, ali što da mu iko kvari. I ko da mu kvari? I ostali gosti su glumci na bini pred publikom. A publika su oni sami, jedni drugima. Ako raskrinkaju Zokija, i Zoki će njih. Za to nema razloga. I ko da kaže Zokiju da nije boem? Da, definicija besmisla u 100 kvadrata i 5 sati.)

U visećem foto-kalendaru na kojem piše OD "Đuđa i drugovi" ima 12(ili 6 ako se ciganio naručilac istog) listova sa slikama različitih pičaka koje iz nepoznatih razloga grle traktorske gume, cevi od auspuha, uživaju koristeći svoj novi Blekendeker ili jednostavno raširenih nogu, uz nevešto pokrivene sise i pizdu udaraju čežnju. Ali od tih 12 samo jedna, i to u trajanju od mesec dana, završi u pogledu majstor Brke kada praveći i te kako zasluženu pauzu setno podigne svoju umornu glavu. Tada naviru sećanja na samoupravljačko doba, druga Titu i onu Radicu iz Foče rumenih obraza i nabreklih sisa kako ju je prčio na radnoj akciji u Đevđeliji sedamdespete.
Majstor Brka ugasi strug, sedne na masnu plastičnu stolicu i pomisli: "Eh, moja me gadura čeka, u mom iznajmljenom stanu, bolje reći sobi, sa neplaćenim računima od pre Hrista i iskrenim željama za sretan odlazak u majčinu. Jebem te živote!"
Zatim ponovo pogleda u svoju ovomesečnu jebačicu i žmureći je teleportuje u wc gde je dobro isprangija i srećno se vrati za svoju mašinu ne misleći o trivijalnim problemima svakodnevnice.

Sjedanje na WC šolju tokom zimskih dana.

Premještanje proteze s jednog mjesta na drugo.

Pozorisni komad. Ucesnici: voditelj, voditeljaka, 10 nezadovoljnih ljudi, preko 500 000 zadovoljnih korisnika sirom planete, publika i osoba kojoj ce se zivot uskoro promeniti.
Komad pocinje uvodnom recenicom da li ste nezadovoljni (svakodnevna pojava)? Dosta je bilo skupih proizvoda (koji najcesce zauzimaju veliki prostor), onda scena 10 nezadovoljnih ljudi i dolazi do glavnog dela komada. Predstavljamo vam revolucionarni (nesto poput drzaca za ruke u toaletu, deterdzenta, sprave za vezbanje ili prerusene mikrotalasne). Sledi prikazivanje proizvoda gde voditeljka sa ogromnim kolicinama botoksa ubrizganim u sebe pravi 2 face. Jedna je cudjenje na revolucionarnost proizvoda, a druga je izvrsavanje skiperove naredbe u filmu madagaskar just smile and wave. Nakon toga dovodi se osoba kojoj ce se zivot uskoro promeniti i ona isprobava proizvod praveci slicne grimase kao i voditeljka. Onda sledi ponavljanje uvodnog dela. Over and over again. Na kraju se smiluju i prestanu da nas drze u neizvesnosti i daju nam broj gde cemo revolucionarnu stolicu dobiti za samo 20000 rsd.

Ali to nije sve. Ako pozovete odma, dobicete i papirne maramice, ali to i dalje nije sve dobicete 2 pakovanja papirnih maramica i nerdzajuci otvarac za konzerve.

Vrhunac svega je sinhronizacija, potrebno je uneti se u zahtevnu ulogu.

Rečenica koja opisuje život i priču ljudi u malim gradovima iz razloga što se malo šta dešava pa se traži nešto da zabavi silnu masu.

Onoliko ljudi koliko prosečan kafanski sto može primiti.

Izraz roditelja za dete koje je umetnička duša. Uz muziku će postati prljav, gej, neprivljačan, narkoman, u zavisnosti od situacije. Kosa deteta im liči na gnezdo ili slamu, stil oblačenja - uličarski. U bendu dele drogu, u školi spavaju po klupama. U parkovima samo divljaci i njihovo dete koje je nesrećna duša koja je upala u loše društvo i treba mu petica iz fizike da ga izvuče iz propalog uličarskog života.

Način opisivanja jedne nemoguće radnje, koju ipak često izvodimo.

Podrugljivi, ali zato gospodski komentar koji se odnosi na izrazito visoku devojku, koja bi sa svojim santimetrima lagano mogla da parira Krsticu u reketu.

Kažemo osobi koja nikada ne ispunjava svoja obećenja. Takva osoba zaista ima najbolje namere ali iz nekog razloga, kao što svinja zbog svoje koprofagske prirode ne može da ne jede fekalije, ne ostaje dosledna datoj reči.

Mistični sistem odjebavanja stresnih situacija koji fascinira nurologe, psihologe, psihijatre i sve one koji se tako osećaju.
Ultimativni, poslednji stadijum odbrane organizma od kurca koji ti nudi život.
Tako visoko na evolutivnoj lestvici da je njegova kompleksnost nejasna isto koliko i sam mozak. Dva povezana neurona uz desetine hiljada interneurona oko njih rade zajedno samo da bi tebi omogućili da možeš da se zavališ u stolicu i da te boli kurac. Nastupa nakon pomoći psihijatara, prijatelja, guru vodiča, Blic žena i na kraju njihovog veličanstva bensendina i drugih, kod nas manje popularnih anksiolitika.
Koja je poenta ove neverovatne mogućnosti mozga? Kažu da se onaj ko postigne ovu nirvanu neurologije i psihijatrije lakše nosi sa životom i manja je šansa da se kobejnuje, ali da li je stvarno tako?
I stafilokoke se same kobejnuju iako im je sasvim lepo na hranjivoj podlozi, jer nisu inficirale neko ljudsko biće i izazvale haos, što bi rekli, jeste, imam sve, ali nije to to.

Izgleda da je poenta bola u kurcu je da omogući osobi da gleda u život i da mu se ruga. I da možda izgleda jebački dok to radi.

Postaviti nedostižan rezultat svima koji se s tobom na neki način upoređuju ili takmiče.

Prostački humor. Kursadžije na stepen kubni.

Najbolji deo svakog sporta.

Poređenje za bol jako velikog intenziteta koji je posledica jednosekundne povrede usled trapavosti ili tako-se-namestilo situacije. Intenzitet bola se menja u funkciji od vremena:
- u 1.sekundi - ništa ne osećate usled trenutne obamrlosti, koju prepoznajete po struji koja je pošla od mesta udarca pa vas spičila negde u predelu glave (teme, oko, mali mozak)
- od 2. do 4. sekunde intenzitet raste
- u 5. sekundi dostiže maksimum i plato koji perzistira još nekoliko sekundi tokom kojih vičete „joj, joj, joooj, jooooj,aaaaaaa…“, a onda sledi silazna faza kada bol popušta.

Guvno je trece dvoriste u svakoj pravoj, dobro opremljenoj seoskoj kuci.
Prvo ide glavno dvoriste, sto bi se po turski reklo avlija, i tu se nalazi kuca, po mogucstvu bunar, ako nije selo u ravnom sremu ili backoj, oveca jabuka ili tresnja, koju deda vec duze planira da odsece jer ide na zice za struju, ali mu zao, i naravno neizbezni ker, uglavnom Zuca, Dzeki,ili jednostavno samo Ker.
Posle avlije ide drugo dvoriste...za njega nema neki specijalan naziv, ali ono je za seosku kucu i seoski budzet a i stomak najbitnije. tu se nalazi dobro opremljen svinjac, stala, stari pezejac ili fijat tristac, na 4 panja umesto guma, nekolicina sitne zivine, uglavnom u nekom zapecku bara od kise do kise, i naravno rakovica traktor, ili u najbolju ruku ferguson.
Guvno... specificno po svemu...trece dvoriste, tik iza stale, a sluzi za samo jednu stvar. Svi zitelji i mestani stale moraju redovno da se unerede....da se kulturno izrazim, imaju stolicu...(jebem li ga sto se zove stolica) a njihova stolica nije ko nasa, vec, ako se tako moze reci, vise lici na klupu. a ta stolica mora negde i da se iznese iz te stale... E, a to mesto je guvno. Guvno sluzi za prijem govedjih klupa i stolica i neizmernim kolicinama. Zato je i trece dvoriste, da aroma ne dolazi do prvog.