Covek postaje pijan ne onda kada ima odredjeni procenat alkohola u krvi, nego onda kada mu taj alkohol postane problem da se izbori sa odredjenim problemima!

Nakjuce je bila slava. Juce su bile paterice, a uvece rodjendan tetki sa tatine strane. Danas ste dojeli sve sto je u kuci ostalo, a baba pravila neke fine urmasice. Vangla kokica je otisla uz film na RTS-u. Niste hteli da se pretovarite, pa ste za veceru pojeli ciniju kukuruznih pahuljica sa mlekom, malo sladjim nego sto bi trebalo. E, sad... Slava + rodjendan + ostaci + urmasice + kokice + mleko sa pahuljicama + dodatne zajebancije... Ukupno... 42 minuta u klonji.

Sa zadovoljstvom sedate na solju i simfonija pocinje. U pauzi izmedju stavova zapevate malo, cekajuci novi nalet. Nakon nesto vise od dve trecine sata, duvacki orkestar zavrsava svoju deonicu. Umesto aplauza, pustate vodu. Perete ruke i, jos zadovoljnije nego sto ste usli u wc, izlazite iz njega. Gasite svetlo i, cim zatvorite vrata, shvatite da je cetiri clana vase porodice u trpezariji, na drugom kraju hodnika. U stanu vlada muk. Par sekundi provodite stojeci pred klozetom, sa jednom rukom na prekidacu i drugom na kvaki. Udahnete duboko i mirno idete do svog mesta za stolom. Pogledi su prikovani za tanjire. Tiho sedate. Podizete pogled. Porodica izgleda kao da je za predjelo jela zive zabe. Otac se tiho nakaslje. Svi ostali se nasmese i pocinju da se meskolje. Rucak traje koliko traje, uz kloparanje viljuski i kasika.

Sestre moraju da odu u sobe i nastave da uce. Baba mora da se vrati u stolicu i nastavi da se ljulja. Otac mora da ode do komsije i pomogne mu oko ormana. Majka mora u kuhinju, da opere sudje.

Vi? Vi morate da propadnete u zemlju.

Izraz koji se proslavio u filmu "Mrtav ladan", a kasnije je prenesen u svakodnevnu upotrebu u svim socijalnim krugovima.

Načiniti nekog ili nešto Dejanom Cukićem. Svesti bitnost nečega sa nivoa svetog grala na nivo paramecijuma.

Jutro je, ustajem iz kreveta. Obavljam prvi ritual dominantnog mužijaštva, počešem jaja. Odem u kupatilo, iz dva poteza se umijem i šlepim ispod miške. Izlazim iz zgrade. Klatim se ulicom k'o kakav ušinuli pingvin razmišljajuči samo o tome da mi je želudac postao i suviše akustičan. Ne isklatih ni pedeset metara od zgrade kad upadoh u prvu pekaru. Naslanjajući se na bravu otškrinjem vrata, pogrbljen, slep na jedno oko, ulazim k'o zvonar upirući prstom na osminu sa sirom. Prodavačica razbuđena od prizora, bez reči, umotava burek. Tužno spuštam pozadinu na stolicu odmotavajući pitu. Gutam burek s' uživanjem i nevericom u njegovu svežinu i činjenicu da tako rano nema šta da me uznemiri te pokvari apetit. Ipak taj trenutak jedinstva, božanski prožimajućeg na sastavne delove razbija disbalansirajuća molekularno ne povezana životna klica u vidu babe koja se stvori sa druge strane stakla svetoga koje nas deli. U njenom milisekundarnom prolazu poput negativa u glavi mi ostaje otisak izrogačenih očiju koje mi režu načeti burek na šesnestine. U isti sekund izvršavajući ne dokazanu fiziološku potrebu oralnog pražnjenja produkta pljuvačnih žlezdi. U isti mah, pokazujući vremenom savladanu čeljust fosilnih ostataka zubi u tragovima. Momentalno sasekavši mi pojam o apetitu, na meni vizuelno ogledavši se u depresivnom spuštanju viljuške. Odlažućii obrok, sada već ispravljenih pršljenova, izlazim iz pekare. Ipak i dalje klateći se, gledam jutro......magla, studen i svrakre. Tu i tamo po neki cardboardman usnulo prazni sinuse preko svojih kočija. Dobro jutro...

Sexy pokreti jedne ženske svi uklopljeni jedni sa drugim da čine celinu, istovremeno uklopljeni sa trenutkom kada se izvode, svaki za sebe dovoljan da raspali, ali i zadivi mušku maštu, a u celini da ga totalno sludi i zbuni, dovoljno brzi da se zapita da li je to bila fatamorgana, dovoljno moćni da deluju na psihu poput droge, a opet spontani da ne deluju kao nameštanje ili ples, toliko suptilni da čak ni žena nekad nije svesna da ih izvodi.

Najsocijalnija olovka.Krajnje jednostavne izrade, i sa njom se jedva može napisati jedva jedna strana teksta.
Uvek se nekako nađe u ruci posle izlaska iz kladionice, po principu-što je džabe i Bogu je drago.
Tad se obično stavi u torbu, jer nikad se ne zna kad može da zatreba.
A oblasti primene su joj široke:

Potrudi se. Preduzmi akciju. Ne kukaj i ne čekaj skrštenih ruku da ti rajski plodovi padnu sami sa neba. Digni to tvoje ucrvljalo dupe i dokaži sebi da neke stvari vrede truda. Bole te rac, ionako ne možeš mnogo da izgubiš.

Uglavnom brzo, a u nekim slučajevima i jako sporo konzumiranje bilo čega što stvara izliv serotonina u organizam.

Pohotan pogled uvaljan u jaja, brašno i prezlu. Pogled predsednice Skupštine, negde oko pola 11 uveče, u toku rasplamsavanja rasprave o nacrtu Zakona o očuvanju beloglavih supova. Svojevrsni erekšn kiler, koji stravičnije obara (močugu) od Tajsona pre nego što je stvorio fetiš prema ušnim školjkama svojih protivnika.

Motivacija. U nekom, ne tako davnom vremenu, to je bila pretnja batinama ukoliko ne uradimo ono što se od nas očekuje. Danas, u vremenu prosvećenosti i dečijih prava, to je roditeljsko obećanje da ćemo dobiti neograničene količine alkohola ukoliko uspemo da uradimo nešto.

Reč kojom se daje do znanja da neko preteruje u nečemu i kada jednostavno ne možeš u datom trenutku ništa drugo da kažeš. Naglasak je na slovu "a" uz podignute obrve.

Naočare koje se zamagle istog momenta kad zimi udješ smrznut u toplu prostoriju.

Postoje tri vrste Babe u prevozu (izvinjavam se zbog nepoznavanja latinskih i domaćih naziva):

1. vrsta je najpoznatija. To je baba koja u punom autobusu, tramvaju, ili trolejbusu traži slobodno mesto. Stojiš u krcatom prevozu i ugledaš praznu stolicu. Pomisliš kako bi bilo dobro sada sesti, ali možda je tu neka starija osoba, ili šta ako je tu neka trudnica, haha a mora da ima neka bab... I još se misao nije završila, a mesto je okupriala jedinka gore navedene vrste.

2. vrsta nam je takodje dobro poznata. To je baba koja se sticajem okolnosti našla na vratima i ne da nikome da izadje, ili udje. Ova osobina je karakteristična i za druge putnike, ali oni bar pokušaju da se pomere i kolegijaliniji su (uglavnom).

3. vrsta se javlja u polupraznom prevozu, te je zbog retkosti ovakvog vida prevoza i manje poznata. To je baba koja od početne stanice (recimo Borča III), do krajnje (recimo Blok 45) nije odlučila gde će da sedne, te je šetala, sa jednog na drugo sedište, od jednog do drugog kraja vozila. Napominjem da jedno mesto može biti isprobano dva ili više puta.

Još jedna napomena, a to je da Baba u prevozu može od ulaska u prevoz, do izlaska, da bude pripadnik dve, pa čak i sve tri vrste.

Pored stvari koje Babu u prevozu dele, postoje i one koje su zajedničke za sve njih. Jedna od tih stvari je da su vlast i mladi krivi zato što u prevozu nema mesta, zato što ima mesta ali je gužva, zato što je u prevozu hladno, zato što je vrućina jer su prozori zatvoreni, zato što su prozori otvoreni pa je promaja, ili zato što se plaća karta.

Kažemo nekom ko se uporno trudi da uradi nešto a veze blage nema. Nit' prihvata savet da se mane ćorave rabote nit' odustaje od namere.

Činjenice za koje smo skoro potpuno sigurni da su tačne ali se obavezno zapitamo u neverici da li je to moguće....

Posprdno pitanje upućeno sagovorniku koji spletom okolnosti na licu ima veliku bubuljicu. Veličina i odvratnost iste često mogu biti povod za kreativnu podjebljivost čitavog društva. Za to vreme nesrećniku, vlasniku bubuljice, ostaje samo da žali što je kod kuće nije probušio žaračem za kamin nego mora da je fura do kraja večeri.

Stigao si pred cilj. Fali ti još jedan korak do njegovog ostvarenja. Onaj najteži korak kao iz sna dok bežiš od nečega a postaje sve teži i teži dok te želja za begom guši sve više.

Lava pakla koji si preživeo u minulom periodu pokušava da sagori poslednje atome istrajnosti. Umoran si. Pomešana su ti osećanja. Pitaš se da li to sve više ima smisla. Sve ti češće u glavi odzvanja Neki kažu da je borba samo predigra za propast.....

Pogledaš se u ogledalu i upitaš “Zašto baš ja? Zašto se uvek od mene očekuje da istrajem? Zašto se na mene oslanjaju?”. Ali ne brini, nisi jedini. Oko tebe su primeri smrknutog lica i bledog pogleda u daljinu koji nisu ni pokušali, za koje je vidikova linija ivica koja deli Zemlju od svemira. Zar ćeš da budeš kao oni?

Klupko je umotano onoliko koliko je mačka nespretna. Kada znaš gde je zlatna žica, lako ćeš kopati. Ali nemaš detektor metala, cvrc, šta sada? Ne paniči, saberi se. Prekopao si dosta, ostalo ti je još malo. Ni Rim nije sagrađen za jedan dan. Seti se šta si sebi rekao na početku. I Tim Robins je morao kroz govna da izađe napolje ali je na ista zaboravio kada je ugledao polje.

A onda kažeš sebi .....Imam serum protiv toga, formula je volja! Je l' si tri meseca gulio stolicu da bi se sada dva dana pred ispit olešio od alkohola i sve upropastio? Je l' si dva meseca gulio palčeve pišući sms-ove i izigravao bolesnog majmuna pred njom a da je sada oteraš u pičku materinu jer te je ispalila zbog drugarica? Udahni duboko. Izbroj. Izviči se u jastuk. I zadaj poslednji udarac.

Neuspešno popravljati neki aparat u kući.

Kviz u kome možeš da zgrneš ogromne pare, sve dok odgovaraš sa 'da'.