Mišljenje većine ljudi gde bi moglo da bude nešto što smo zagubili u kući.

Izraz koji koristimo kada se pravdamo i tešimo u isto vreme

Jedan stih iz pesme Galije Na Drini ćuprija koji najbliže objašnjava fenomen izumiranja dinosaurusa u borbi protiv golorukog srpskog naroda

Posle svih ratova i kriza vise nas je na nebu nego na zemlji.

Najdebilnija, ali jedina izjava koju možeš da smisliš u trenutku silnog očaja, nastalom usled poraza tvog tima u derbiju i podjebavanja od suparničkih navijača.

Fraza koja dokazuje da ni najteži poraz ne dolazi bez nečeg pozitivnog, ako je sudeći po srpskim šefovima struke™.

Metoda odjebavanja muškarca za koga znate da, zbog lošeg pristupa, nikad neće dobiti pičku.
Koristi se kad osetite potrebu da objasnite čoveku, u ime celog ženskog roda, da ne pokušava više ni da flertuje. Nikad. Ni sa jednom.

Može da posluži i kao vid kolektivnog izvinjenja mučeniku kad vam odcvili da su ga žene ceo život mučile, iskorištavale i gazile.

Mini-otvor između prstiju kroz koji smo, kad smo bili klinci, gledali horor filmove.

Izraz koji upotrebljavamo kad smo i više nego zadovoljni onim što smo uradili.

Zgodan fazon za brza letnja upoznavanja, ako se odigra pravilno i precizno, tj.ne mnogo napadno.
Grupa riba nema šta da radi i maltretira mladiće koji mirno šetaju duž obale u predvečerje dok ne fiksiraju pravi plen. Umesto da puste odabranu grupu mladića da uživaju u zalasku Sunca, drske devojke se kao u prolazu javljaju i dobacuju: Zdravo!!!
Mladići, kao malo zbunjeni jedva odgovaraju i nastavljaju da tumaraju i uživaju u najlepšem delu dana. Devojke, praiskonski lovci, puštaju divljač da se opusti još malo u čarima prirode.
Pri sledećem susretu opet kažu „zdravo“, sad uz otvorenu primedbu:
-Zar se vi nas ne sećate????????!!!!!!!!!!!
-Pa ne,...mi..ovaj...
-Eee, mi smo one koje su vam se javile pre pet minuta....
....i frka počinje........
(Odlomak iz knjige Sex & Sea)

Termin koji koristimo za neku osobu za koju nam je naša baba rekla da nam je navodno rod.

Pitanje upućeno konobaru pred fajront u kafani.

Nesvesno priznanje da ti je veče bilo toliko besciljno da nisi imao izbora nego da sa N/N ortakom/ortacima muku prekratiš nalivanjem velikim količinama alkohola.
Nije problem u samom konzumiranju alkohola, to je već toliko usađeno u našu kulturu da roditelji gledaju sa ponosom dete koje se prvi put vrati kući ucirkano, već u činjenici da nemaš alternativu alkoholu, nemaš konverzaciju koju bi začinio pićem.

Kulturan način da požurite dosadne goste da napuste vaš dom.

Što bi naši stari rekli: "Sišli s konja na magarca." Dan, koji je u očima ljudi izgledao kao 4. maj 1980. još jedna ikona dobrog primera je tada pala u vodu i ostavila nas je da sami tumaramo kroz život. Moj otac i dan danas napravi lapsus pa za sto eura kaže sto maraka.
Marka, jedinica za nešto dobro, super i odlično. Da je kojim slučajem Filip Višnjić živ, sigurno bi u nekoj pesmi opisao napaćenog ratnika kako pozajmljuje sto maraka od ratnog profitera.
Kada smo računali, računali smo kroz marke, dinar nas nije toliko zanimao, pa i on da je propao lakše bi nam bilo. Švabe nismo voleli, ni danas se situacija nije promenila ali marka, to je nešto drugo. Ušla je k'o školska simpatija u naše živote i postala deo folkora. Sto maraka sa likom Klare Šuman, kompozitorke i pijanistkinje, za koju mnogi nisu ni znali u Srbiji ali su je svi voleli. Njeno pojavljivanje je usko vezana za našu golgotu devedesetih, prvi put ištampana 1. oktobra 1990. Kao da je napravljena da nam u nemaštini i totalnom rasulu donese malo toplote i nežnosti. Imati sto maraka u džepu, znači biti gospodin čovek. Nije postojalo to što nije moglo da se kupi sa sto maraka, Fića, Stojadin, Jugo, otići na more ili u banju... novčanicu koju kao da je sam Bog napravio.
A onda su došli oni.
Putem medijske torture počeli da nas uveravaju kako je evro totalno okej. U to niko nije mogao da poveruje, čak ni penzioner koji je gutao sve što mu se servira sa javnog servisa RTS, skontao je da nešto tu smrdi. Odreći se nemačkog standarda, lepote plave novčanice bilo je ravno samoubistvu, za nas je to isto k'o da smo se odrekli Kosova. Da se našao neko da povede ljude u rat za marku, sigurno bi dobrovoljaca bilo širom zemlje.
I došao je evro.
Rmbačiš od jutra do sutra za dvesta eura sa kojima ništa ne možeš da uradiš, dok platiš sve obaveze tebi ni cvonjak da ostane. Nema više mora, ludih provoda po kafanama, nema više gospodina u tebi, osramotili su te, tog dana kada su marku zamenili za evro kao da su ti život zamenili, sve je nekako krenulo da ide nizbrdo a ti još ne možeš da se navikneš. Majku im jebem kapitalističku!

Šaljiv komentar na nečije tobože detinjaste pretpostavke.

Pitanje koje ćete dobiti nakon, po vama neobaveznog seksa sa sasvim ili delimično nepoznatom devojkom.

Fraza koja se upotrebljava pre početka nekog velikog "belaja".

Oblik kurcenja pred coporom u vezi sa nekom tamo "devojcicom" koja je upravo prosetala svoje obline pred vasim nosevima.

Ako ovo čujete od druga kao odgovor na pitanje:"jesi je poje*o?", znajte da mu je riba frigidna, a on pizda.