Dešava se kada se baš komiramo od spavanja, pa imamo utisak kao da smo ustali samo što smo zatvorili oči. Tj. nemamo predstavu da smo spavali uopšte!
-Ustaj sine, treba da učiš!
-Šta ti je kevo, samo što sam zaspao!!!!
-Sine 3 je sata!
-Auuuuu
On ima kola, on ima moć. Zašto bi stao nekom nebitnom pešaku, zgaziće ga.
Pešak da je pametan neće prelaziti ulicu kada on vozi. Šta ima veze što je na pešačkom? Ko ga jebe. To li se gleda? Važi zakon jačega.
Ta individua kada je za volanom stvara sliku o sebi da je Fanđo. Najbolji vozač u Srbiji, a i jebač, ta dva idu zajedno, zar ne. Elem, pešak, šta je to? To nije učesnik u saobraćaju, već podanik koji treba da se sagne na kolena i da se pokloni ovom nekrinusanom imperatoru makadama.
Ideš pešačkim, kulturna osoba ti stane, ti kreneš, zjuuuuuuuu. Na sred pešačkog protutnjava on pored tebe trubeći na sav glas, a simultano ti pokazujući i kurac, tj. srednji prst, i psujući ti sve živo, jer si jelte, prekršio pravilo da nisi na ulici kada i on. Stojiš u čudu, zahvaljuješ se Bogu, ili čemu već što ti mamlaz nenormalni nije odradio satatataru na nožnim prstima.
Kada ekselencija ide peške, stvari se menjaju, pravila igre su prilagodljiva zar ne? Jedan je imperator i neprikosnoveni vladar makadama, stoga, on može preći ulicu gde hoće, kada hoće. Pa i na autoputu. A ti si dužan da mu staneš i logično, prostreš crveni tepih po kome će preći. Ako to ne uradiš, dobićeš salvu psovki i jebanja žive i mrtve familije, po spisku.
Definicija je napisana za Mizantrofy.
Izraz kojim su nas naše babe redovno nervirale dok smo bili u starosnoj dobi od 2-5 godina.Mi smo im, naravno, verovali i stalno smo tražili to nestašno vrapče koje zna sve naše najmračnije tajne.
-Pero, si ti razbio ono dedino staklo što je bilo u dvorištu?
(Pera namešta nevinu, bebeću facu)-Nisam baba.
-Ee, nemoj da me lažeš, znam da si se baš tu igrao loptom danas.
(Pera i dalje pokušava da se izvadi, iako zna da je najeb'o ko baster)-A odakle ti to znaš?
-Hehehe, došlo vrapče pa mi reklo!
Pera je svestan da je izgubio još jednu bitku sa famoznim vrapčetom, ali čvrsto rešava da će kad tad da ga na'vata.
Ubedljivo na najvišem nivou u poređenju sa ostalim svetskim narodima.
Mi smo jedini narod koji je u stanju da decenijama ne promeni one koji ga jebu.
Dobro je poznato da smo svi mi izasli iz rupe i direktno usli u drugu malo vecu rupu da bi smo posle 9 meseci izasli kroz tu istu ... Tokom zivota nam je u glavi bila samo ta zenska rupa po cemu se moze zakljuciti da smo za nju i ziveli celog zivota ... Ali najzanimljivija stvar je to da posle izvesnoih godina takodje idemo u rupu , samo razlika je u tome sto je ova rupa duboka 2 metara i iz koje vise nikad necemo izaci ...
I ceo zivot smo protracili zbog rupe da bih na kraj zavrsili u istoj ?! O.o
Najmoćnija reč u svetu marketinga. Iako niko nema pojma šta kog kurca predstavlja baršun, da li je to neka travuljina, morska sasa ili pak običan korov, mora se priznati da pridev izveden od ove imenice šalje subliminalnu poruku koja se uvuče na mala vrata u naš mozak i odjednom ruska lada 79. godište, koja je prešla 2000 puta relaciju Moskva - Vladivostok izgleda tako dojajno. Jebiga sad, pošto se ovi bogalji od automobila ne reklamiraju na tv-u, ostaje nam da kupujemo peškire, gaće i pazarski teksas, sve zajedno pod kopirajted oznakom "baršunasto".
Trgovački putnik: Dobar dan, želim da vam ponudim analogno digitalni merač krvnog pritiska, časopis "Anoreksični ali srećni" i plastičnu kašičicu za eurokrem. Sve to za samo 17 'iljada.
Mirko Cvetković: Bež' bre u pičku materinu, poč'o sam da šišam bradu, prekide me zvono, mislio sam da je Boris doš'o d'igramo mice.
Tp: Nisam vam rekao ono glavno. Ako kupite ove proizvode, dobijate gratis ove baršunaste patosnice za Renoa 4. Meke k'o duša Havijera Solane.
Mirko Cvetković: Baršunaste veliš? E ako je tako, daj 2 ture svega toga, taman jednu i Borisu da poklonim za godišnjicu predsednikovanja.
Skupina ljudi koja zajedno čini jedan imaginaran, ali krajnje respektabilan i talentovan sportski tim.
- Si gled'o fucu?
- Ma jesam, teraj ih u tri lepe. Izgubiše slepci od Estonije. Eeej, od Estonije! Pa mi iz komšiluka da se skupimo, ošurili bismo ih laganezi.---
- Gle, naši izgubili prijateljsku u ragbiju od.. Novog Zelanda? Haha, Novi Zeland...
- Ne lupaj brate, oni su dobri u ragbiju.
- Novi Zeland? Ma daj, kladim se da ne znaš ni gde se nalazi. Čuj, Novi Zeland... Pa mi iz komšiluka da se skup...
- Ko da se skupi? Ti sa 120 kila, Žile Šestar što mu paralisana jedna noga i Aca Hobit sa metar i po visine? Pa u cirkus vas ne bi primili. Aj čitaj te novine i ne seri više.
- Ju što smo danas nešto nervozni...
Tada se dešava paradoks : SHVATAMO ono što se PODRAZUMEVA :
-ko nam je najvažniji...
-ko nam je prijatelj...
-bez čega se može...
-oko kakvih gluposti smo se nervirali...
Ukoliko se desi da svaćeno ponovo podrazumevamo, život će nam opet prirediti "prelomni trenutak"
Ako je pesak u glasu auditivno otelotvorenje seksipila koje svom ponosnom vlasniku potencijalno omogućava okopavanje najmanje jednog - ako ne i više - brda navlažene ženske čeljadi, onda je šljunak u istom sinonim za oblik antipatičnosti prema kojoj ni jedno govno u bazenu ne deluje kao tako odbojna ideja. Logična posledica dugogodišnjeg uživanja duvana marke "Qurac" i konzumiranja alkoholnih derivata koji bi - da nije dekreta iz 1980. godine - mirne duše mogli duđu u sastav čuvenih napalm-bombi. Doduše, ni decenijsko nekontrolisano ždrokanje Koka-kole, Fante, Sprajta, Golf jebenih sokova na razblaživanje i ostalih tečnih otrova neće doneti mnogo drugačiji krajnji ishod, s tom razlikom da će vaše glasne žice verovatno biti MANJE nagrižene u odnosu na one u vlasništvu jednog korisnika brlje.
E sad, sâma odluka jednog ljudskog bića da ovo gorenavedeno trpa u sebe i time direktno ugrozi tj. ugrožava svoj ionako napaćeni život, jedino se dâ objasniti dijagnozom teškog oblika mazohizma sa primesama teškog oblika gluposti što, priznaćete, predstavlja posebno letalnu kombinaciju. Bilo kako bilo, sporazumevanje sa pomenutim/tom pre liči na psovanje traktora koji neće dupali zbog vlažnih svećica nego li na razgovor između dva homo-sapiensa sa moći govora. Jednostavno, to šištanje i krkljanje od prekoputa i vas sâme tera da kašljete i psujete, duboko utripovane da imate rak jebenog grla. Ili, barem, da vam je nešto riknulo u jebenom jednjaku...
- Dobar dan, čika Boško...
- Krrrrr...krrrr...krrrrr...
- Dobro je, reći ću mu da ste ga pozdravili...
- Krrrr...krrrr...---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, što pušiš taj kurac, jebote?! Da l' ti uopšte znaš koji je otrov unutra?
- Što, tebra? Mislim, jeftine su, gore čak i kad su vlažne, a pesak u glasu neću ni da spominjem, xexexe...
- Koji si ti majmun...Pa, ako budeš nastavio s njima, ima šljunak da zapatiš a ne pesak!
Period zivota koji smo svi imali,uzivali u njemu,nadali se da ce brzo proci,jer smo zeleli da nemamo zabrane koje roditelji obicno postavljaju deci,zeleli smo svet bez granica.Zivot bi bio ogranicen samo mastom.
A sada,kad smo "odrasli" i na plecima vucemo razne terete silno zalimo za svojim detinjstvom i ne samo za svojim,vec i za detinjstvom nekih novih generacija koje ga nece imati u istom obliku kao mi.
1999:bombe padaju na sve strane,ja sam mali,sa bracom na selu se provodim kao lud!Igra se zmurke,vije,ledenog cike,masinice,rata(omiljena igra svakog deteta)...Kukam zbog probusene lopte,srece sto nemam cokolade i slicnih sitnica.
2010:Nema bombi,ali zato padaju sranja sa koje kakvih televizija,samo pljuste!Deca,psihicki i fizicki unakazena,ne izlaze nigde,sede ispred kompjutera ili televizora zablenuti u igrice,filmove i razne rijaliti emisije,za zmurku se zaboravilo,rat je zakonom zabranjen,a ostale igre nisu zanimljive kao Mafia wars ili CS.Deca rastu ka paklu(mi smo rasli ka Suncu)!Pogledajte u svoje detinjstvo i uporedite ga sa detinjstvom vaseg deteta danas,ili malim komsijom koji svako vece dolazi kuci prljav premoren.
Da je dobro,nije dobro,ali dosta vise sa idealizovanjem svoje proslosti!
Iskreno zelim svakom detetu da spozna prave vrednosti.Ja sam odrastao devedesetih,pa sta mi fali?!
Svako se mora prilagodjavati vremenu u kom zivi...
Duševno-srčana bolest, paradoks po sebi. Sa njom je bolje nego na drogOJ, bez nje je gore nego u krizi, dok je ne zakačimo - imuni smo, kad je preležimo - ne pomaže ni reanimacija. Dok je imamo - najživlji smo, kad je izgubimo - k'o da smo došli sa sopstvene sahrane...
- Čoveče, gde si bre, nema te k'o da te ljubav snašla!
Potpuno prenebregavanje od strane prijatelja, devojke, bivse devojke za stvari koje ste rekli u pijanom stanju. Bilo da je rec o pijanim pozivima, pijanim sms-ovima.
---Bivsa devojka: Zasto si me zvao u 4 ujutru da ti mesam u krilu, kad smo raskinuli pre 2 dana?
---Ja: Pozivam se na alkoholicarski imunitet.
Omiljene uspomene, a i najcesca tema pri sakupljanju starog srednjoskolskog drustva.
Sve podseca na ono vreme, kad smo jos bili mladi i nenormalniji, i kad smo posle svake pijanke govorili: "Mesec dana ne pijem posle ovoga.", a danas posle pijanke, odma' za drugu flasu...
Secas li se kad smo pili onu suplju votku i jurili se po park?
Kude ne! A kazi kad pisamo u fontanu...
Idila. Besprijekornost. Apsolut i konkluzija.
Krajnji stadijum razumijevanja između dvije osobe. Jednostavna esencija pobjede kojom podržavamo sagovornika i sve njegove argumente. Nešto što smo istinski tražili. Ono što smo silovito željeli, čemu smo se potajno nadali.
- Ne vad' ga sad živ bio. Ne vad' ga, makar mi zadnje bilo.
- Da ga ne vadim! Jes' sigurna?
- Ne vad'. Naspi u me' ko u nerotkinju. Ako treba sama ć' ran't.
- To je ta priča! Direktor svemira, op, op, opaaaaa!
Orijentir starijih gospođa.
Z: Milunka, gde je taj, što si rekla da prodaje ruski melem?
M: Vidi Zorka, ideš jedinicom, pa izađeš tamo kod apoteke Luka i sinovi, onda skreneš desno, do one apoteke Salvija, gde smo kupovale one za pritisak, pa onda produžiš jos dvesta metara i tu je on, pored one državne...
To je onaj komad platna koji izvadimo iz džepa jakne koju smo prestali da nosimo krajem jeseni i početkom zime kad smo prešli na kaput, a početkom proleća ponovo počeli da nosimo. Jaknu smo ostavili jer smo se prehladili i počeli da šmrcamo, a taj komad platna zaboravili u džepu. Armirano platno.
Privremeno mentalno stanje momka koji prolazi kroz tešku fazu nakon raskida. Ona faza kada ne razmišlja ni jednom, a ni drugom glavom, već srcem. Tada se dešava da ožalošćeni ni ne primeti tako očigledne signale suprotnog pola.
Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.
Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...
Kada vam devojka, ili drugarica posalje poruku na skype, i zajedno sa debilskom porukom od 3 reci, od kojih su 2 napisane zajedno, posalje jos 3 hiljade miliona kezecih smileova, koji se pale na svake 3 secunde, kezeci se histericno.
Kažemo za minimalno dvoje ljudi, al u obzir može da dođe i grupacija, koje konstantno viđamo zajedno, i realno ne možemo zamisliti, da vidimo jedno bez drugog, nebitno da li su u pitanju drugari ili par koji je u vezi.. Ako jedno slučajno dođe samo drugo je tu u roku od odma.
-Gdje je Goran?
-Ma sa Tijanom brate, nije izašo sa nama da popije pivo, ne pamtim, ko da su pupčanom vrpcom vezani!-Vidi ovu trojicu, koji kurac, poslednja 2-3 mjeseca ih konstantno viđam zajedno, ko da su pupčanom vrpcom vezani!
-Ma brate, pajdomani, idu da se urokaju zajedno, što kažu, našla krpa zakrpu.
Ili ono što smo svi morali probati kad smo bili mali.
Probati ukus sopstvenog slinca;
Probati nezrelo voće;
Probati pričati nakon udisanja helijuma;
Probati staviti prst u struju;
Probati nepečeno testo;
Probati preći Super Marija;
Probati ukrasti slatkiš iz prodavnice;
Probati jahati kuče;
Probati vruć pekmez iz lonca, dok ga mama kuva;
Probati odglumiti bolest, zbog kontrolnog;
Probati voziti bicikli bez ruku;
Probati uci u dvoriste deda-Gargamela po loptu;
Probati cigaru/pivo;
Probati prikriti tragove učinjene štete (npr. razbijena vaza);
Probati svaliti svu krivicu na mlađeg brata/sestru;
Probati leteti sa kišobranom...
(dodaj svoje ideje)
