Dolazi sa najkama u operu. Sa sekirom na stadion. Sa heklerom u kafanu. Sa magarcem u Beograd. Pali plastične kontejnere, ali ne zato da bi poslao dimnu poruku. Nego zato što je Indijanac!

Efekat pokreće gola žena sva u kockama (Pikaso) ili devet printova Če Gevare sa ljubičastom, rezedom i plavom bradom (Vorhol) i, uopšte, svi kubizmi, nadrealizmi, surealizmi, pop artovi... Naime, svaka slika koja prikazuje nešto zajebanije od jabuke na stolu ili portreta neke babe, odmah deli potencijalnu publiku u dva tabora:
1. One koji sliku ne kapiraju - pa joj se zato podsmevaju do besmisla
2. One koji sliku ne kapiraju - pa joj se zato dive do imbecilnosti
Zbog ovih prvih, umetnici su globalno poznati, a zbog ovih drugih - trulo bogati. U kvazi kulturnijim i prosvećenijim društvima procenat drugih raste na uštrb procenta prvih, i obratno.

To jest nudimo sve što ima pristojna domaćinska kuća, zato mojne mi tu izvoljevaš.

Veoma uravnotežena ličnost.
Možda sporo misli, ali zato brzo donosi zaključke.

Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.

Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".

Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?

Proces u kome namazana osoba na neki način sprovodi nekakvu prevaru.

Konkluzija. Krajnji argument. Apsolut.

Svijetlo oružje za diskusiju Izabranih koje garantuje suverenu dominaciju nezavisno od oblasti o kojoj se raspravlja. Glasna, ali neočekivana esencija pobede koja izranja iz ovog uzvika deluje jednosmnerno, jednom i za svagda pokopavajući sagovornika zajedno sa svim njegovim argumentima.

Zasluženo kao mit prepričavan od davnina, ovaj Retkima dostupan maherski potez drevnih besednika još nije dobio validan protivargument u modernoj retorici.

Provalija između tvog nekadašnjeg sveta i sveta u kojem ćeš živeti dok vas smrt ne rastavi.

Dva peškira umesto jednog. Zato što se skupljaju gljivice. Zato što je lice osetljivo. Zato što tako treba. Zato što nismo svinje. Zato što više nisi jebeni samac.

Toga si i previše svestan.

Nameštaš krevet posle spavanja iako ćeš se u isti sručiti kada kapci postanu teži od tvoje volje da bleneš u računar. Čarape tuguju uredno složene umesto da razigrano stoje pored kreveta. Ne piješ mleko iz tetrapaka jer tako rade seljaci. Koristiš kremu za ruke jer su ispucale. U DVD klubu uzimaš nešto sa Džulijom Roberts jer one divljake koji se kolju mačevima gledaju samo neandertalci.

Osoba na koju smo ljubomorni (uglavnom) zato sto je poznata, ili zato sto ima dosta para

Čarobne reči koje rešavaju problem koji nastaje usled napada na vas, od strane trećeg lica, zato što niste kulturni ili razgovarate neosnovano, bez argumenata. Uglavnom, problem koji nastaje usled konstatovanja da ste idioti. Često se može videti i u raspravama na poznatim socijalnim internet mrežama.

To su vicevi koji su toliko glupi da se polovina ljudi smeje zato sto su vicevi glupi, a druga polovina zato sto misli da su smesni(?!).

Vredi 1000 reči, ali zato zauzima 3000 puta više prostora na hard-disku.

Zemlja u kojoj na hiljadu zašto uvek imaš odgovor: zato što je ovo Srbija.

Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla.
Kod ljudi izaziva hronično podizanje obrve jer ne razumeju o čemu pričaš, ali makar im deluješ pametno jer si koristio mnogo "dugačkih reči". (To je zato što oni, kao i ti, nemaju predstavu šta zapravo konstituiše inteligenciju.)

Izraz koji opisuje mladost i ljubavni život naših baba i deda čiji smo i mi proizvod. Nijedan deda ti neće otkriti kako se upoznao i zabavljao sa babom. To je tajna. Taj vakuum između begendisanja i svadbe se jednostavno šifrovano zove: "Igrali u kolu jedno do drugog".

Unuk:"Deda kako si se ti zabavljao sa babom?"
Deda začuđeno: "Kako, kako!? Prvo se gledali a posle igrala u kolu do mene!"
Tišina...
Saznanje da je on iz jednog odigranog kola našao ženu svog života poražava. Danas, šezdeset godina kasnije, njegov potomak mora da dubi na glavi sa ružom u ustima u zakupljenom separeu ne bi li ovlaš prešao preko nečijih sisa. A on...On iz jednog običnog fingeringa babine ruke dok je skakao u kolu dobio ženu koja mu pere noge bez pogovora i rađa po petoro dece.
E zato njima nije jasno: čemu današnja narkomanija, čemu kasni izlasci, čemu ladan beton. Zato njega i zovu Matori a nas običnom omladinom.

Ime najpoznatijeg vulkana na Islandu, koje je istovremeno i najnoviji alko-test. Zato sto je Popokatepel prevazidjen, svi ga znaju.

Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.

Sa upisivanjem srednje škole, nastaje čitav niz novih izazova i problema od kojih nam je uvek najbitniji bio prihvatanje i uklapanje u novu sredinu. Prvi mehanizam ostvarivanja tog cilja je laganje. Bez sumnje je da svi srednjoškolci lažu, al zato se, isto tako, uvek nadje "onaj jedan" koji nema meru. On uvek ima odgovore na pitanja, smešniji komentar, bolju priču, tačniji podatak, uvid u situaciju, al nikada ništa konkretno. Tek kad od mutavih klinaca počnemo da postajemo momci stičemo uvid u to šta je pisac ustvari govorio...

Ocena koju dobijate u školi koju profesor ne može da opravda. Daje se zbog nediscipline na času, zato što pada kiša, zato što se niste lepo obukli, zato što je partizan izgubio, zato što je dinar pao, zato što je evro skočio, zato što profesorova tašta dolazi da prenoći, zato što štrajkuju komunalci u Belgiji, zbog pada jena ili prosto jer mu se može.

Zato što često ime i prezime, nadimak ili titula nisu dovoljni. Zato što će možda neko pomisliti da niste razgovarali sa tim i tim već sa njegovim duhom, avatarom ili jebenim hologramom. Zato što je intimnije i jerbo zvuči važnije. Zato što su lične zamenice za pičke. Zato što ima auru oficijelnosti, zvaničnu notu, svečanu crtu. Zato što ne znam šta dalje da napišem. Srdačan.