Majke fudbalera naše reprezentacije.
Nikad u životu nisu imale toliko ponuda za sex.
Muško se izgleda zaljubi u nežne finese ženskog tela onog trenutka kada prođe kroz pičku i prvim plačem strese buđ sa zidova srpske bolnice u kojoj mu bejaše sudba da se rodi. Ako se kojim slučajem desi da mu blaženost tog kožom nabrčkanog organa promakne u tim prvim mahovima života, mnogobrojni susreti sa sisom koji slede će mu svakako staviti verige oko duše i osuditi na pečal do kraja života.
Pripadnik kuratog roda generalno u životu prođe kroz tri faze. Prva se svodi na besomučno bacanje majmuna u nesvest, maštanje o ženama. Tada posteljina miriše na svrš, na očajan zadah drkanja gde se celo prisustvo suprotnog roda svodi na njeno obitavanje u čovekovoj glavi. Tužna je to priča. Tužna solo narativa poput priče fenomenalnog solo gitariste iz malene srpske kasabe, koji je celo osnovno školovanje trpeo kokavce frajera zbog nošenja majice Metalike i Mejdena. Taj gitarista je jedinu utehu nalazio upravo u svojoj gitari. I kada je taj gitarista dovoljno navežbao sviranje sve svoje gitare, kada su se pragovi ogulili i kada su žice počele da smrde na gvožđe a prsti na krv, kada su se u ćošku nakupile kutije i kutije bensedina, gitarista je odlučio da osnuje bend. Gitarista je našao još dve budale, bubnjara bez jedne ruke i gluvog basistu. I kada je došlo vreme da gitarista zasija, on je vaistinu zasijao. Izašao je na sklepanu binu sklepanog kafića, oči su mu suzile od dima, držao ih je zatvorene, ali to gitaristi nije smetalo. Jer gitarista je poznavao svaki jebeni ton na svom instrumentu, svaki jebeni solo, svaku jebenu notu. I gitarista je izašao, odsvirao svoj solo i...završio. Jer gitarista je bio jedan, a ova dvojica nisu bila ni za kurac. Gitarista je bio sam i kao takav svakako nije ništa mogao da postigne. Nije bilo ritma, nije bilo linije. Nije se osećao usamljeno, gitara mu je bila tik ispod glave, pored uva. On je slušao i znao je da je apsolutno savršeno i besprekorno odsvirao svaki ton. Ali besomučno lupanje jednorukog bubnjara i blesavo treskanje prstiju po bas gitari ga je nadjačalo na zvučnicima. I kada se pesma završila, kada su ga sačevali nemi i zbunjeni pogledi nekolicine okupljenih ljudi i glupavo tapšanje napaljene balafurdije, gitarista je shvatio da je sam. Tek tada je shvatio da je sve vreme bio sam, kada je bilo previše kasno.
Drugi period mužjakovog života je već golo kupanje u pički. Mužjak se ženi, majka zadovoljno klima, otac plače, svatovi plaču jer misle da otac suze radosnice pušta, a očevo srce tužne note plete. Mužjak kreće da jebe. Ali vrlo brzo saznaje da mu je svaki žulj njegove jataganom ovenčane desnice mnogo puta draži no svako mekano i mirišljavo jastuče njegove voljene drage. Jer brak vam je, deco moja, najgora trgovina na svetu. Brak vam je sađenje drveta punog gorkih plodova. Sadnicu platite skupo, previše skupo, toliko skupo da je otplaćujete do kraja života. Proleće dođe, ptice zacvrkuću, ali pupoljci toga drveta ne mirišu na radost. Ne mirišu na lepo. Mirišu na govna, mirišu na urin, mirišu na povraćku i pun kontejner pelena. I tek kada muškarcu zadah prestane da divno miriše na vinjak već ruke krenu da mu bazde na izmet, tek tada muškarac shvati koliko se zajebao. Tek tada shvati da su mu svake batine zbog neplaćenog mesa iz kafane bile mnogo, previše draže od ovog parčeta mesa zbog koga je platio životom. Reče jedan moj drugar, u onim besanim noćima kada smo pluća punili marihuanom a jetru natapali pivom i gasili žar popušenih pljuga, reče on tada da se svaki strah od seksa i žena prevaziđe onog trenutka kada muškarac uvežba tehniku i nauči kako da jebe. Oh, kako se samo grdno varao. Dragi moji, svaki strah od seksa i žena se prevaziđe onog trenutka kada shvatiš da treba apsolutno da te boli kurac za nju. Kada shvatiš da je seks nalik životu: nemilosrdan, varljiv, ali pre svega sebičan. Za tu pičku ćeš ti svakako već višestruko platiti, i to onako kako ona bude želela. Shvati da ženi nisi potreban, da kurac nikada neće dovesti ženu do ludila. Da značenje "ženska ruka u kući" nema ono značenje koje misliš da ima, jer ženska ruka je jedina sigurnost u ovom neispitanom i nepoznatom svetu, jedino se njoj zna svrha, da dovede ženu do bunila, do mraka u svesti, do kolutanja očima. Žene od tebe traže nešto drugo, a jedino što ti možeš dobiti, i ono na šta će se tvoje celokupno uživanje u životu svesti jeste taj komad mesa koji si, avaj, tako skupo platio. Zato se prepusti, čoveče.
Dođe jesen, drvo koje je muškarac tako skupo platio je davno procvetalo, voćke na njemu se već žute. Ali to voće je sada odraslo, više ne smrdi na govna, ali smrdi na pare. I samo traži. I što ga više zalivaš, ono više traži. I što ga više nežno krpom brišeš, to prljavije i prašnjavije postaje. I što ga više mijuleš, što mu više pevaš, što ga više suzama oblivaš jer znaš da si mu ceo život dao, to gorčije postaje i manje privlačno za jelo. I tako završavaš svoj život, jadni i skapani čoveče. To voće koje si gajio, u koje si ceo život uzdao, koje je trebalo da ti podari zdravlje kao i svako drugo voće, uradilo je potpuno suprotno. Isisalo je svo zdravlje iz tebe, otelo ti život, skapalo te, ukralo tvoju mladost i podarilo je sebi. I ti ćeš, čoveče, plakati. Ne zbog toga što ti je voće sve to otelo. Ne zbog toga što ležiš sam, usamljen, što svakim samrtnim hroptajem postaješ sve lakši teret svojoj staračkoj postelji. Ne, čoveče, najveća nesreća nije u tome što tek tada shvatiš gde si bacio svoj život. Što tek tada zamisliš kako je mogao da prođe. Koliko tvojih noći je ostalo prospavano, koliko žena je ostalo neokrnjeno, koliko flaša je ostalo neotvoreno, koliko je kafanskog inventara preživelo da sada služi porodični ručak, nešto za šta kafanski inventar nikad nije bio namenjen. Sva tvoja nesreća će se ogledati u tome što ćeš shvatiti da će ta voćka, kojoj si dozvolio da ti ukrade sve, a opet je neizmerno, bezrazložno i glupavo voliš, imati istu sudbinu kao ti.
Ona: Dobro bre, koga ti misliš da zadovoljiš tom alatkicom?
Ja: Sebe.
Naime, koliko god ne volele taj sport, tačnije, koliko god ga mrzele, žene nisu svesne koliko se mi trudimo da ih približimo `jedno sa drugim`.Dokle god je nas, iz njihove perspektive, taj divan sport će im biti glavni krivac za naša okupljanja, a povodom toga i jedini razlog zašto smo se napili radnim danom.Naravno, kada na tiketu stoji uplata od 100 dinara, za tih 100 dinara si, po njihovoj priči mogao da kupiš 4 helikoptera i hrane za ceo mesec. Međutim, drage naše gospođe i gospođice, istina je sasvim drugačija. Mi vas volimo baš takve kakve ste,i zbog toga vas i pronalazimo u igri koju mi volimo najviše na svetu.Ne verujete? Dozvolite da vam bude objašnjeno....
(Sedi se u kafani, 3 prijatelja savetuju četvrtog da skupi petlju i da priđe devojci)
-Čuj, samo opušteno! Seti se kako je Anjelka iskulirao ceo svet kada je promašio penal, pa Mančester uzeo Ligu Šampiona.Nema šta da se cimaš, nije hendikep na nas, nego na nju.
--Da, tebi je lako, vas trojicu je usralo još pre dve godine, niste ni bili svesni da imate devojke kao Grčka kada je uzela evropsko.Šta ako me iskulira kao Ešli Kol Arsenal ? Zamisli da se izblamiram kao Salgado kada je čuvao Ronaldinja?
-Brate, opusti se, pa i ona je od krvi i mesa i njoj prijaju komplimenti.Nije to Real Madrid pa da te šalje na klupu posle prvog treninga.Reci neku lepu reč tipa...Kao Ferguson što je hvalio Zvezdu kada su igrali protiv njih...Tako nešto, samo smireno
--Mislite, a ? Mislite da imam prođu? Mislite da može da me usere kao Senegal protiv Francuza ?
-Pa naravno druže, nisi ti Javor, pa da sad nemaš baš nikakve šanse.
--Dobro...Samo da uzmem još jednu rakijicu i krećem.Moram malo da se stimulišem, i Berbatov igra najbolje kad je pijan.
--E..a da vas pitam...Šta ako je neki namćor ? Da se batalim ili da budem uporan kao Everton?
- Ma skautiraćeš ti odmah da li je talenat ili ne...
(Sasvim običan muški razgovor)
-Jao ljudi, upoznao sam njene...
-- I ? Šta kažu , jel te potpisuju ili ideš na pozajmicu ?
-Ne znam, jako je zajebano...Kao Milvolu na gostovanje da sam otišao.
--Pa dobro, jel su ti rekli nešto konkretno?
-Ma sve nešto zategnuto, na ivici crvenog kartona. Sve nešto okolo naokolo kao italijanska liga. Jaka odbrana, bez puno šansi.
--Znači čuvaju svoju malu kao malo vode na dlanu, a? Hehehe...Ginu za nju kao 3 boda za opstanak,a ? Ništa, opusti se, nije to strašno. Samo igraj od noge do noge, bez puno faulova i ima bre da im pomrsiš račune.
Dlakava leđa, pivski stomak, ćelavo teme, ženski kukovi, roze košulja... nisu ni prineti ovim ispadima koji će svakog muškarca sigurno šutnuti iz kruga šmekera i otvoriti mu račun u Ne-Je-Be banci:
1. Nadimci poput: Micko, Cile, Guza, Janja (zvuči kao njanja), Packe, Zeka, Peka...
2. Umilni nemutirani glas i mlitavi stisak ruke prilikom upoznavanja;
3. Glumatanje iskusnog modnog kritičara po pitanju ženske večernje toalete;
4. Keva koja, i posle poprilično godina iskustva sa izlascima u grad, zove u 3h ujutru sa pitanjima: „Sine, kako je u gradu, kad ćeš kući?“
5. Priča o bivšoj devojci, naročito ukoliko se vršnjak još uvek nije oporavio od njenog emotivno-seksualnog zlostavljanja;
6. Iskrenost u pogledu fizičke snage i lenjosti: „'Ajde ovoga puta ti budeš gore, mene mrzi, a i bole me ruke u misionarskoj pozi.“
7. Okretanje za suknjicama, nogicama i dekolteima kao da ga napada deset (m/n)indži istovremeno, na ulici ili u klubu dok je u pratnji nežnije mu polovine;
8. Glasna maštanja, u njenom prisustvu, o željenom obeščašćavanju njemu inspirativnih glumica (naročito onih porno);
9. Varanje devojke – jebač na dva fronta, koji puca na Kazanovin tron, može na kraju samo da ostane sa dragom mu desankom;
10. Pokušaji da svoj pivski stomak steše dijetama iz „Lepote i Zdravlja“ ili „Men's Health-a“, umesto da prione na neku fizičku aktivnost (a da to ipak nije aerobik);
11. Ispadi ljubomore sa sumnjivim izjavama: „Ti mi nisi rekla da je baš sladak taj tvoj najbolji drug.“
Nikada ne vide ono što činimo za njih, već samo ono što ne činimo.
Bića koja mogu da se imaju seks kad god požele.
Muškarac: Kako bi bilo kul kad bi sad naišla žena koja bi htela da se pojebe sa mnom.
Žena: Kako će sad da naleti lik koji će hteti da me pojebe.
Su djevojke kojima je istekla garancija...
Bića zbog kojih se veš deli na donji i gornji.
MIZANTROFI2
A Veče sa Malim Kepecom izgledalo je kao dno u čaši kreativnosti "Prve". Daklem, prva životna lekcija koju ova kvazi-emisija pruža: od svakog dna može dublje. Ponešto ipak zadržasmo: mlade marionete koje na povlačenje konca pljeskaju ko da im je poslednje, preselo im dabogda baš. Začuje se i poneko „u-uau-u-uau“. Šta ste zapele, aman, polako s tim rukama. Svrbeće posle, malo malo pa kreneš da biješ ko mutav, da bar znaš zašto, ali tako je napis'o čika iz režije, svetli tabla, pa udri do zore ako treba. Plaća čovek, nije da ne plaća. Pitaj tog čiku eventualno da staviš neku kesu na glavu da te familija i poznanici ne prepoznaju. Sramota je.
Elem, Mali Kepec dobija zamenu. Petostruku. Ni najgrđi gen tako ne mutira.
Svaka emisija počinje na isti način. Kratka uvodna špica. Članice petorke u muškim odelima glume neko ludilo. U studiju marionete već mlataraju rukama i arlauču, a muški glas kreće sa dvominutnom torturom „Dobro došli u šou žene, a žene su...“
Fala na obaveštenju, od srca. Nismo mi Ameri da ne znamo šta gledamo, peremo živuljke u veš mašinama i slični ispadi. A ko zna, možda su i oni tako počeli. Ako čovek mož' da zaglupi, dobro nam ide. Trudimo se, vala, isplatiće se.
Najava uvek istim redom, glasom gospodina za koga bih lično angažovala Đovaka da vežba smeč sa njim. Na njegovoj njušci.
Žene izlaze "na scenu" jedna po jedna, u transu mašu marionetama. Izveštačeno do bola, ko samo smisli ta sranja, dabogda mu deca učestvovala u istim. A to ne bi, a?
Maaaja Vooolk
Fizički hibrid Vučitelja i Eve Ras - mešanac. Vučica, dakle, matora, rek'o bi neko pogrdno, ona pak tvrdi da život počinje posle pedesete. Verujmo joj. Književnica valjda, jebem li ga. Rek'o d'izguglam koju reč. U prvom planu par razvoda, ispunila cilj - kaže žena - trošili je petorica odjednom... Dosta, fala lepo. Samo me zanima je l' odatle potekla inspiracija za broj voditeljki. Aj' dalje.
Iriiina Raaadović
Prototip plavuše iz viceva. Omekšaš kad je vidiš, bude ti žao. I ona je neka vona-bi-književnica, kako to Ameri kažu. Propali brak u prvom planu, daklem sve je tu... Može dalje.
Naatašaa Riistić
Đembela ženica, šatro slučajno završila pred kamerama. Na šta bi tek ličilo da je namerno, pu, pu, da ne ureknem.
Maariija Kilibaaarda
Bingo dvometrašica, prijatnog izgleda. Tu se sva njena prijatnost završava.
Ivaaana Zaaarić
Da standard opada ova gospoja je pravi primer. Svaka emisija koju vodi grđa je od prethodne, u svakom smislu. Ali dno nikad nije kraj, ko što rekosmo već.
I to je naš peterac, u punome sjaju. Vozdiže kursadžijski humor na pijedastal presmešnosti. Da, da, toliko je loše.
E, sad, ima tu i neki gost, maksimum dvoje. Ironija je što se gosti i pored pet gospoja-alapača najave sami. Stanu pred onu kameru i omlate ko su, šta su. Ako ih ima dvoje između sledi dramska pauza. Režija, jebo ga otac, piši onim mamlazima da tapšu, pocrvene čovek.
Taj minut pričanja je verovatno i najduže ispričana priča u kontinuitetu, u društvu ovih pirana.
Tema emisije su "važna životna pitanja". Porodica, seks, fobije, bla bla, truć truć, uz pokoju spontanu pošalicu, kojoj se ne smeje čak ni ostatak petorke. Daklem, druga životna lekcija: objektivnost.
Manje bitan deo emisije - gost - sedi okružen ovim piranama. Kakav crni centar pažnje, ništa nije slučajno. Dao bi se u beg, garant, samo da ove nisu sa svih strana, a i Đembela kad zareži dupe odmah zalepi za fotelju. Pa sirotom nesrećniku ostaje da transferuje. Optimistično, u prvih petn'est minuta pokušava da dođe do reči. Izboriti se sa napastima nekako, vremenom konta da je to nemoguće i uglavnom nemo gleda ženskadiju kako pametuje. Daklem, konačno, treća životna lekcija: kad ne mož' da pobediš, ne gubi snagu džabe. Čekaj, pošast će proći. Eventualno.
Iza scene...
M.K.: Nervozna sam, ujedam, pokvarila mi se šminka, ono sranje za aplauz svetli non stop, idioti tapšu već pola sata bez prestanka...
Đembela: Jao kad si kod ujedanja, 'ladi mi se iz pekare ovo, biće ružno posle, da ja to pojedem ipak, a?
Vučica: Nemoj, umazaćeš se, našminkana si. Mada, ko da je bitno, život ionako počinje posle pedesete eheheheheh.
:bled pogled sviju prisutnih:
I.R.: Jao, 'oće li prestati da aplaudiraju, puca mi glava. O čemu uopšte danas pričamo?
I.Z.: O Daunovom sindromu i životu retarda.
Vučica: Mentalno zaostalih, Ivana, pobogu!
I.Z. E, to, aj' sad počinjemo, najavljuje ovaj već.
Neko iz režije: Devojke, mala promena, ugasili smo tablu za aplauz, danas publika aplaudira sama, ako baš zabodu, klimajte glavom kao znak da treba da se smeju. OK?
...nakon najave...
I.Z.: Danas pričamo o Daunovom sindromu...
Publika: AHAHAHAHAHAH.
kad nemaju problema izmisle ga da bi se zbog necega nervirale
Kada ih uhvatš za dupe, neke ti pokažu zube, a neke ostalo!
Dobra i lepša strana jednog naroda. I kada prema pripadnicima neke etničke zajednice, nacije ili naroda ne gajiš simpatije, protiv žena nemaš ništa - šta više. Ako neko može da utiče na odnose izmedju dve zemlje, to su svakako one:
- Ne podnosim Nemce, oduvek su mi nekako grubi, ružni i odvratni.
- A Nemice?
- Auu Nemice..Pa volim nemice, ima i onih ružnjikavih, ali nekako su mi jebozovne sa onim akcentom..Uh!.......
- Mrzim smrdljive Žabare. Rekao bih da su Cigani, ali neću da vredjam Cigane.
- A Italijanke?
- E njima ništa ne zameram! Čekaj, je l Monika Beluči ono beše Žabarka, jeste? Pa daa, super su Italijanke........
- Jebem ti Bugare, u svakom ratu su nas naguzili. Govna smrdljiva, gori su od Šiptara.
- Mrziš i Bugasrke?
- Pa zapravo mislim da nam one nisu ništa skrivile..
Ne pokazuj nikada ženi stanje na računu. Ako je malo, ostaviće te. Ako je mnogo, napraviće da bude malo.
Obučene - nedodirljive, zemlju ne pipaju koliko su pune sebe.
Svučene - ranjive, mile, potpuna suprotnost gore navedenoj varijanti.
Odlicno odradjen posao, imajuci u vidu da su nastale od jednog rebra...
Dobra investicija Adame... To je bila mala cena za savrsenstvo...
Najveća religija kamiondžija. Za kamiondžije predstavlja veću svetinju od krsne slave. Dok vernik u svom domu drži ikonu, kamiondžija u svom kamionu (odnosno njegovom domu) drži poster gole žene.
- Ti si lud! Ti ćeš da putuješ sedam dana do Moskve po najvećoj poledici i najgoroj zimi u prethodnih 86 godina!?
- Ma sedam dana odmora od žene i dece. A ne brinem se ja za put. Pamela čuva mene.
Gaze ponos dižući noge.
osobe sa cijim ste majkama (barem u razgovoru) cesce imali seksualnih odnosa nego sa samim njima
"Ne gnjavi me, picka ti materina"
Ne znaju šta hoće, a to nešto hoće bez obzira na sve.
