Majke fudbalera naše reprezentacije.
Nikad u životu nisu imale toliko ponuda za sex.

Muško se izgleda zaljubi u nežne finese ženskog tela onog trenutka kada prođe kroz pičku i prvim plačem strese buđ sa zidova srpske bolnice u kojoj mu bejaše sudba da se rodi. Ako se kojim slučajem desi da mu blaženost tog kožom nabrčkanog organa promakne u tim prvim mahovima života, mnogobrojni susreti sa sisom koji slede će mu svakako staviti verige oko duše i osuditi na pečal do kraja života.
Pripadnik kuratog roda generalno u životu prođe kroz tri faze. Prva se svodi na besomučno bacanje majmuna u nesvest, maštanje o ženama. Tada posteljina miriše na svrš, na očajan zadah drkanja gde se celo prisustvo suprotnog roda svodi na njeno obitavanje u čovekovoj glavi. Tužna je to priča. Tužna solo narativa poput priče fenomenalnog solo gitariste iz malene srpske kasabe, koji je celo osnovno školovanje trpeo kokavce frajera zbog nošenja majice Metalike i Mejdena. Taj gitarista je jedinu utehu nalazio upravo u svojoj gitari. I kada je taj gitarista dovoljno navežbao sviranje sve svoje gitare, kada su se pragovi ogulili i kada su žice počele da smrde na gvožđe a prsti na krv, kada su se u ćošku nakupile kutije i kutije bensedina, gitarista je odlučio da osnuje bend. Gitarista je našao još dve budale, bubnjara bez jedne ruke i gluvog basistu. I kada je došlo vreme da gitarista zasija, on je vaistinu zasijao. Izašao je na sklepanu binu sklepanog kafića, oči su mu suzile od dima, držao ih je zatvorene, ali to gitaristi nije smetalo. Jer gitarista je poznavao svaki jebeni ton na svom instrumentu, svaki jebeni solo, svaku jebenu notu. I gitarista je izašao, odsvirao svoj solo i...završio. Jer gitarista je bio jedan, a ova dvojica nisu bila ni za kurac. Gitarista je bio sam i kao takav svakako nije ništa mogao da postigne. Nije bilo ritma, nije bilo linije. Nije se osećao usamljeno, gitara mu je bila tik ispod glave, pored uva. On je slušao i znao je da je apsolutno savršeno i besprekorno odsvirao svaki ton. Ali besomučno lupanje jednorukog bubnjara i blesavo treskanje prstiju po bas gitari ga je nadjačalo na zvučnicima. I kada se pesma završila, kada su ga sačevali nemi i zbunjeni pogledi nekolicine okupljenih ljudi i glupavo tapšanje napaljene balafurdije, gitarista je shvatio da je sam. Tek tada je shvatio da je sve vreme bio sam, kada je bilo previše kasno.
Drugi period mužjakovog života je već golo kupanje u pički. Mužjak se ženi, majka zadovoljno klima, otac plače, svatovi plaču jer misle da otac suze radosnice pušta, a očevo srce tužne note plete. Mužjak kreće da jebe. Ali vrlo brzo saznaje da mu je svaki žulj njegove jataganom ovenčane desnice mnogo puta draži no svako mekano i mirišljavo jastuče njegove voljene drage. Jer brak vam je, deco moja, najgora trgovina na svetu. Brak vam je sađenje drveta punog gorkih plodova. Sadnicu platite skupo, previše skupo, toliko skupo da je otplaćujete do kraja života. Proleće dođe, ptice zacvrkuću, ali pupoljci toga drveta ne mirišu na radost. Ne mirišu na lepo. Mirišu na govna, mirišu na urin, mirišu na povraćku i pun kontejner pelena. I tek kada muškarcu zadah prestane da divno miriše na vinjak već ruke krenu da mu bazde na izmet, tek tada muškarac shvati koliko se zajebao. Tek tada shvati da su mu svake batine zbog neplaćenog mesa iz kafane bile mnogo, previše draže od ovog parčeta mesa zbog koga je platio životom. Reče jedan moj drugar, u onim besanim noćima kada smo pluća punili marihuanom a jetru natapali pivom i gasili žar popušenih pljuga, reče on tada da se svaki strah od seksa i žena prevaziđe onog trenutka kada muškarac uvežba tehniku i nauči kako da jebe. Oh, kako se samo grdno varao. Dragi moji, svaki strah od seksa i žena se prevaziđe onog trenutka kada shvatiš da treba apsolutno da te boli kurac za nju. Kada shvatiš da je seks nalik životu: nemilosrdan, varljiv, ali pre svega sebičan. Za tu pičku ćeš ti svakako već višestruko platiti, i to onako kako ona bude želela. Shvati da ženi nisi potreban, da kurac nikada neće dovesti ženu do ludila. Da značenje "ženska ruka u kući" nema ono značenje koje misliš da ima, jer ženska ruka je jedina sigurnost u ovom neispitanom i nepoznatom svetu, jedino se njoj zna svrha, da dovede ženu do bunila, do mraka u svesti, do kolutanja očima. Žene od tebe traže nešto drugo, a jedino što ti možeš dobiti, i ono na šta će se tvoje celokupno uživanje u životu svesti jeste taj komad mesa koji si, avaj, tako skupo platio. Zato se prepusti, čoveče.
Dođe jesen, drvo koje je muškarac tako skupo platio je davno procvetalo, voćke na njemu se već žute. Ali to voće je sada odraslo, više ne smrdi na govna, ali smrdi na pare. I samo traži. I što ga više zalivaš, ono više traži. I što ga više nežno krpom brišeš, to prljavije i prašnjavije postaje. I što ga više mijuleš, što mu više pevaš, što ga više suzama oblivaš jer znaš da si mu ceo život dao, to gorčije postaje i manje privlačno za jelo. I tako završavaš svoj život, jadni i skapani čoveče. To voće koje si gajio, u koje si ceo život uzdao, koje je trebalo da ti podari zdravlje kao i svako drugo voće, uradilo je potpuno suprotno. Isisalo je svo zdravlje iz tebe, otelo ti život, skapalo te, ukralo tvoju mladost i podarilo je sebi. I ti ćeš, čoveče, plakati. Ne zbog toga što ti je voće sve to otelo. Ne zbog toga što ležiš sam, usamljen, što svakim samrtnim hroptajem postaješ sve lakši teret svojoj staračkoj postelji. Ne, čoveče, najveća nesreća nije u tome što tek tada shvatiš gde si bacio svoj život. Što tek tada zamisliš kako je mogao da prođe. Koliko tvojih noći je ostalo prospavano, koliko žena je ostalo neokrnjeno, koliko flaša je ostalo neotvoreno, koliko je kafanskog inventara preživelo da sada služi porodični ručak, nešto za šta kafanski inventar nikad nije bio namenjen. Sva tvoja nesreća će se ogledati u tome što ćeš shvatiti da će ta voćka, kojoj si dozvolio da ti ukrade sve, a opet je neizmerno, bezrazložno i glupavo voliš, imati istu sudbinu kao ti.

Наиме, колико год не волеле тај спорт, тачније, колико год га мрзеле, жене нису свесне колико се ми трудимо да их приближимо `једно са другим`.Докле год је нас, из њихове перспективе, тај диван спорт ће им бити главни кривац за наша окупљања, а поводом тога и једини разлог зашто смо се напили радним даном.Наравно, када на тикету стоји уплата од 100 динара, за тих 100 динара си, по њиховој причи могао да купиш 4 хеликоптера и хране за цео месец. Међутим, драге наше госпође и госпођице, истина је сасвим другачија. Ми вас волимо баш такве какве сте,и због тога вас и проналазимо у игри коју ми волимо највише на свету.Не верујете? Дозволите да вам буде објашњено....

Dlakava leđa, pivski stomak, ćelavo teme, ženski kukovi, roze košulja... nisu ni prineti ovim ispadima koji će svakog muškarca sigurno šutnuti iz kruga šmekera i otvoriti mu račun u Ne-Je-Be banci:

Никада не виде оно што чинимо за њих, већ само оно што не чинимо.

Бића која могу да се имају секс кад год пожеле.

Su djevojke kojima je istekla garancija...

Bića zbog kojih se veš deli na donji i gornji.

МИЗАНТРОФИ2
А Вече са Малим Кепецом изгледало je као дно у чаши креативности "Прве". Даклем, прва животна лекција коју ова квази-емисија пружа: од сваког дна може дубље. Понешто ипак задржасмо: младе марионете које на повлачење конца пљескају ко да им је последње, пресело им дабогда баш. Зачује се и понеко „у-уау-у-уау“. Шта сте запеле, аман, полако с тим рукама. Сврбеће после, мало мало па кренеш да бијеш ко мутав, да бар знаш зашто, али тако је напис'о чика из режије, светли табла, па удри до зоре ако треба. Плаћа човек, није да не плаћа. Питај тог чику евентуално да ставиш неку кесу на главу да те фамилија и познаници не препознају. Срамота је.
Елем, Мали Кепец добија замену. Петоструку. Ни најгрђи ген тако не мутира.

Свака емисија почиње на исти начин. Кратка уводна шпица. Чланице петорке у мушким оделима глуме неко лудило. У студију марионете већ млатарају рукама и арлаучу, а мушки глас креће са двоминутном тортуром „Добро дошли у шоу жене, а жене су...“
Фала на обавештењу, од срца. Нисмо ми Амери да не знамо шта гледамо, перемо живуљке у веш машинама и слични испади. А ко зна, можда су и они тако почели. Ако човек мож' да заглупи, добро нам иде. Трудимо се, вала, исплатиће се.
Најава увек истим редом, гласом господина за кога бих лично ангажовала Ђовака да вежба смеч са њим. На његовој њушци.
Жене излазе "на сцену" једна по једна, у трансу машу марионетама. Извештачено до бола, ко само смисли та срања, дабогда му деца учествовала у истим. А то не би, а?

Маааја Вооолк
Физички хибрид Вучитеља и Еве Рас - мешанац. Вучица, дакле, матора, рек'о би неко погрдно, она пак тврди да живот почиње после педесете. Верујмо јој. Књижевница ваљда, јебем ли га. Рек'о д'изгуглам коју реч. У првом плану пар развода, испунила циљ - каже жена - трошили је петорица одједном... Доста, фала лепо. Само ме занима је л' одатле потекла инспирација за број водитељки. Ај' даље.
Ирииина Рааадовић
Прототип плавуше из вицева. Омекшаш кад је видиш, буде ти жао. И она је нека вона-би-књижевница, како то Амери кажу. Пропали брак у првом плану, даклем све је ту... Може даље.
Нааташаа Риистић
Ђембела женица, шатро случајно завршила пред камерама. На шта би тек личило да је намерно, пу, пу, да не урекнем.
Маaриија Килибаaaрда
Бинго двометрашица, пријатног изгледа. Ту се сва њена пријатност завршава.
Ивааана Зааарић
Да стандард опада ова госпоја је прави пример. Свака емисија коју води грђа је од претходне, у сваком смислу. Али дно никад није крај, ко што рекосмо већ.

И то је наш петерац, у пуноме сјају. Воздиже курсаџијски хумор на пиједастал пресмешности. Да, да, толико је лоше.

Е, сад, има ту и неки гост, максимум двоје. Иронија је што се гости и поред пет госпоја-алапача најаве сами. Стану пред ону камеру и омлате ко су, шта су. Ако их има двоје између следи драмска пауза. Режија, јебо га отац, пиши оним мамлазима да тапшу, поцрвене човек.
Тај минут причања је вероватно и најдуже испричана прича у континуитету, у друштву ових пирана.

Тема емисије су "важна животна питања". Породица, секс, фобије, бла бла, трућ трућ, уз покоју спонтану пошалицу, којој се не смеје чак ни остатак петорке. Даклем, друга животна лекција: објективност.
Мање битан део емисије - гост - седи окружен овим пиранама. Какав црни центар пажње, ништа није случајно. Дао би се у бег, гарант, само да ове нису са свих страна, а и Ђембела кад зарежи дупе одмах залепи за фотељу. Па сиротом несрећнику остаје да трансферује. Оптимистично, у првих петн'ест минута покушава да дође до речи. Изборити се са напастима некако, временом конта да је то немогуће и углавном немо гледа женскадију како паметује. Даклем, коначно, трећа животна лекција: кад не мож' да победиш, не губи снагу џабе. Чекај, пошаст ће проћи. Евентуално.

kad nemaju problema izmisle ga da bi se zbog necega nervirale

Kada ih uhvatš za dupe, neke ti pokažu zube, a neke ostalo!

Dobra i lepša strana jednog naroda. I kada prema pripadnicima neke etničke zajednice, nacije ili naroda ne gajiš simpatije, protiv žena nemaš ništa - šta više. Ako neko može da utiče na odnose izmedju dve zemlje, to su svakako one:

Не показуј никада жени стање на рачуну. Ако је мало, оставиће те. Ако је много, направиће да буде мало.

Обучене - недодирљиве, земљу не пипају колико су пуне себе.
Свучене - рањиве, миле, потпуна супротност горе наведеној варијанти.

Odlicno odradjen posao, imajuci u vidu da su nastale od jednog rebra...

Највећа религија камионџија. За камионџије представља већу светињу од крсне славе. Док верник у свом дому држи икону, камионџија у свом камиону (односно његовом дому) држи постер голе жене.

Бића која живе у заблуди да је порађање нешто најтеже. Очигледно нису играле ПЕС са поквареним џојстиком.

Газе понос дижући ноге.

osobe sa cijim ste majkama (barem u razgovoru) cesce imali seksualnih odnosa nego sa samim njima

"Ne gnjavi me, picka ti materina"

Не знају шта хоће, а то нешто хоће без обзира на све.