Poglavlje prvo:

Došao si u velegrad iz svoje vukojebine. Smještaš se u stan/sobu/podrum. Pošto si tele koje još uvijek misli da je fakultet srednja škola, ne propuštaš predavanja, ideš na sve vježbe, visiš na fakultetu cijeli dan, a uveče se smaraš uz televiziju jer, jelte, ne poznaješ ni grad ni ljude, pa ne možeš da izlaziš. U konstantnoj si erekciji dok gledaš poluobnažene koleginice kako se šetkaju faksom, blejiš otvorenih usta u zgrade i narod oko tebe dok se prevozom voziš do kuće, jer je najviša zgrada koju si do sada vidio jebena sedmospratnica u centru provincije iz koje si došao, a zadnji put si u gomili bio na šetalištu u Herceg Novom, dok si se pijan probijao do Pandore da muvaš nafurane buržujke.

Poglavlje drugo:

Polako se privikavaš na fakultet, ne ideš na sva predavanja, i dalje ideš na vježbe. Našao si neku ekipu skrpljenu s koca i konopca pa sa njima blejiš po faksu, a ponekad odete do grada. Knjigu i dalje ne gledaš, a svaku noć si pijan k'o stoka jer nema ko da te kontroliše i da te smara kad u 5 ujutru baneš u kuću i zaspiš go u hodniku. Počinje nomadski život, svako veče drugi stan. Upoznaješ koleginice, svakoj uzimaš broj, a telefon ti se puni raznim imenima, za koje poslije 2 mjeseca veze nećeš imati ko su, ali eto, nek' se nađu.

Poglavlje treće:

Na predavanja ne ideš, na vježbe ponekad skokneš, čisto da dobiješ potpis, a počinje da te hvata nervoza jer se približava ispitni rok, a ti si debil koji nema pojma ni gdje su mu knjige. Polako popušta euforija velikog grada, brišeš polovinu brojeva koleginica koje su te ispalile za tako uvjerljivo obećanu kafu, a polako se uhodava i neka stalna ekipa sa kojom izlaziš. Učenje. Jebena stvar, uzevši u obzir da si knjigu zadnji put dohvatio kad si polagao prijemni. Koncentracija kao u mušice, spavanje nad knjigom i litri guarane koje besomučno unosiš u sebe, ne bi li ostao budan. Ispiti. Padaš ispite. Daješ ispit, lešiš se od alkohola, kući te dižu u nebesa, ne znajući da si i njega dao tako što je profesor došao raspoložen i dijelio ocjene. Ali jebiga, ide u indeks. Prolazi ispitni rok. Piješ.

Poglavlje četvrto:

Približava se novi ispitni rok. Ponovo nervoza. Smaraš koleginice, poneka i poklekne. Jebeš. Jebeš kratko jer nisi jebao dugo. Ali ipak jebeš. I dalje piješ. Učenje ide malo lakše, ali i dalje slabo. Usralo te sa ispitivačima, daješ 4 ispita u jednom roku, hvataš uslov. Starci u delirijumu, ti u nevjerici. Častiš sve redom, dok ne potrošiš i zadnju banku. Piješ. I još piješ. Vraćaš se u svoju vukojebinu početkom jula. Smaraš se mjesec dana. Pališ nazad. Spremaš ispite za septembar, ne bi li upao na budžet. Kurac. Padaš. Kućni budžet. Stari ti jebe milu majku, ali jebiga, bar si dao uslov. Tebe boli kurac, još jedna godina u velikom gradu. Kraj.

Dika i ponos naše autoindustrije.

Period koji odlikuju:
-odluka da ustajete svakog jutra u 8,
-čvrsta odluka da se tokom celog raspusta dovedete u fizički red redovnim trčanjem po kraju pre doručka,
-obećanje samom/samoj sebi da ćete se za narednu školsku godinu/septembarski ispitni rok dobro pripremiti,
-odlazak na more da se odmorite,
-sređivanje svih stvari u vašoj sobi,
-generalno, dovođenje života u red, pred nove izazove.

Fraza koja opisuje proces uzimanja i otplaćivanja većih kredita od strane primaoca prosečne srpske plate*.

*one prave, ne onoga što lupaju po novinama.

'ladovina od coveka, totalno operisan od emocija, boli ga uvo za sve, zivece 200 godina, jer su mu zivci ko u konja i za njega stres ne postoji, ni kriza mu nista ne moze

Kao što je već pokušano sa objašnjavanjem kako bi se nastavila jedna kultna serija, trebalo bi videti i šta bi bilo sa jednom drugim, na našim prostorima ništa manje popularnim ostvarenjem.

1. Podrstrekači samoubistva -"Jebem ti život"
Ova kategorija je postojala i u SFRJ, ali ni podizanje standarda i kvaliteta života nije bilo dovoljno našim rediteljima da nas poštede svratišta za kamiondžije, kaznenih ustanova, birtija kakvih teško da pamti neka nacionalna kinematografija. Još kad se na to doda ratno stanje, bude još "veselije" (Tango argentino, Tamna je noć, Kaži zašto me ostavi, Vukovar-jedna priča)
2. Podstrekači nasilja i zločina - "Naću ću vas i jebaću vam kevu!"
Često reklamirani kao urnebesna komedija, i u većini možemo videti Batu Životinju. Posle onoliko legendarnih filmova, Bata je u 90-tim stao pred svaku uključenu kameru u Srbiji, i bio deo nekih užasnih projekata koji mu nisu dostojni. Podžanr su i filmovi koje su neke pevaljke snimale o sebi. (Slatko od snova, Hajde da se volimo, Svemirci su krivi za sve, Dama koja ubija, Velika frka,Tajna porodičnog blaga)
3. Urbani - "Duva se gandža"
Eeee... pa nije sve u Srbiji selo. Prvi film je bio Crni bombarder, koji je utabao put svim ostalima koji zrače urbanošću. Šteta je samo što u svim filmovima ovog žanra ne igra Sergej Trifunović koji je oličenje urbanosti. Dalje, stičemo utisak da je Beograd pun omladine evropskije od evropske. Na mladima svet ostaje. (Dorćol menheten, Munje, Ringeraja, Tri palme...)
4. Tranzicioni
Ovi filmovi su namenjeni da na nekom festivalu pokažu kako je sada kod nas. Obično se radi o nekom tipu koji se muči i želi da ode preko, jer se ne pronalazi ovde. Nema se para za leba, ali pije se samo strano pivo. Nekada je film realan (Bure baruta, Ni na nebu ni na zemlji), nekad je samo plud bujne mašte autora (Točkovi,
Mehanizam, Lavirint)

1.Filmovi sa Kojom i Bjelom
90% snimljenih filmova kod nas u zadnjih, bogami, ne 15, vec 20 godina.Zanr filma-nije bitan, bitno je da su njih dvojica tu,obojica ilui jedan.Bilo da je to komedija iz ruzicastog talasa(Mi nismo andjeli, kako je propao rokenrol, ), teska depresivna drama(Nebeska udica, Natasa, Ledina), politicki triler/krimic(Mehanizam, Rane, Cetvrti covek, Balkanska pravila),ili mozda jedini perfektan film koji su snimili, Lepa sela lepo gore, kao i jedna od najboljih serija ikada, Zaboravljeni.
Filmovi o ratovima na prostoru bivse Juge
Filmovi cija se radnja obicno odvija u Bosni, Srbi su losi momci, Muslimani i Hrvati su dobri momci, jedan Srbin u tom filmu ubije vise muslimana i Hrvata nego sto je stradalo u ratu.Glavni junak tih filmova je obicno, naravno, ko drugi nego Nikola Kojo.Naslo se tu i par sjajnih filmova(Lepa sela, Spasitelj) ali i trulezi( bosanski Nicija zemlja, koji doduse dobi Oskara, Vukovar jedna prica, Cetvrti covek) itd.
3.Tras-komedije
Tras-komedije
Tras komedije su najgori filmovi ikada snimljeni na ovim prostorima.To vecinom i nisu filmovi, vec video radovi snimani u ono vreme sankcija, uglavnom ih je rezirao Zoran Calic(Dama koja ubija, Zikina zenidba, Slatko od snova, Hajde da se volimo, Dovidjenja u Cikagu).Filmovi u kojima su se obrukali Bata Zivotinja, Bora Stjepanovic, Gula, Burdus, Gidra, Nikola Simic itd.
Krimici/trileri:
To su filmovi u kojima se glavni likovi pocnu da se bave kriminalom pre puberteta, konzumiraju sve moguce vrste droga,nadjebu i matore ucitelje, da bi ih na kraju sjebao neko slabiji od njih.Bilo je tu dosta ocajnih filmova(Do koske, Mehanizam),ali jedan film se izdvojio i postao kultni, ali nazalost, pogresno shvacen-Rane.
Ljubavne drame
Takodje ocajni filmovi. U pitanju su filmovi kakvi ne zasluzuju pomena, samo cu reci-Bulevar revolucije.
Dobro napisani, lose izrezirani
To su filmovi koje je najzalosnije gledati, jer se u njima vide sve prednosti i mane filmova, koji su mogli da budu klasici domace kinematografije.Lose rezirani, dobro napisani su filmovi Hadersfild i Profesionalac, od kojih su autori samo preslikali predstavu, iako se drama Profesionalac dosta razlikuje od istoimenog scenarija.

Ironija. Sve deluje tako lepo te večeri, kolege i koleginice oko tebe srećni i veseli jer se završava jedan lep, ali istovremeno i težak period života, svi jedva čekaju taj zasluženi odmor posle još jedne veoma iscrpljujuće godine, kako bi mogli da uživaju u letnjim čarolijama, a ti...ne znaš da li da se prepustiš slavlju i zbariš neku koleginicu koju nisi mogao za četiri godine, jer, je li, tad je sve dozvoljeno, nema pravila, možeš svakoj da prodaš priču kako možda više nećete da se vidite, kako je to posebno veče u kojem ne treba da razmišlja o tome šta će biti sutra, jer kao što srcelomac Vlado Georgijev kaže: ''Živim sad''... ili ćeš možda da razmišljaš o sutrašnjem ispitu iz predmeta Nuklearna fizika 1, koji su svi položili još pre tri godine...svi osim tebe.
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima, tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok! Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra šta će biti,
ko zna..

Užasno skaradna pa čak i bolesna manifestacija koja se održava u Americi.

Pošto nisu u mogućnosti da sebe više ulepšavaju, sredovečne žene osrednjeg izgleda, poremećenih shvatanja i operisanih lica i tela, svoje frustracije zadovoljavaju na krajnje poremećen način. Prijavljuju svoje ni krive, ni dužne ćerke na ovakve izbore, naravno, bez njihove saglasnosti (šta zna dete od 4 godine gde je ova kurvetina gura).

Povrh svega već im od malena usađuju ovakav nenormalan način razmišljanja.

Opaska drugaru koji ceo dan provodi za svojim lap topom ušuškan u krevet iz koga nema nameru da izađe ceo dan osim kad ide da piša i da jede. Vegetira, prazitira na leđima ćaleta i keve iako ima dvadeset i kusur u guzici. Kad ga pitaš što ne radi, kaže nema posla. Kada mu kažeš da ima samo ako hoće da radi on ti kaže da neće da se saginje privatniku za petnes hiljada mesečno iako ne bi imao ni za klikere da ga matori izbaci iz stana. Školu je zajebao i ako je mogo, nije hteo da uči jer ga smarali profesori mnogo. Persona non grata. Ne bi smuvao ni Rušku Jakić a kamoli žensko. Dan mu se svodi na ležanje kuckanje i ležanje.

Mada se dovodi u vezu sa savremenim dobom, piraterija je uvek postojala: 1960ih godina, Sovjeti su na plastiku za rendgenske filmove krišom narezivali muziku "Bitlsa" i "Stonsa". Snimak ne bi bio kao na zapadnom vinilu, ali bi pružao kakav-takav ugođaj. Nešto kasnije, sa razvojom porno industrije, počeli su da se razvijaju odgovarajući metodi za širenje ovog kontroverznog materijala po zemljama istočnog bloka (+ u Jugoslaviji, koja se nije svrstala, ali je cenzorskom politikom naginjala istoku). Kao i obično, problem je predstavljalo što bi drug kome dajete ovaj materijal imao drugačiji format za gledanje.

Dan kada ljudi tradicionalno zapisuju na papir sve ono što neće ostvariti tokom sledeće godine.

Нова врста бројања година.Можда је компликованије, али је психолошки много лакше...

Ako ste za novu godinu kući, čitate ovu definiciju, a vaši matori gledaju u drugoj sobi Grand Paradu, koja se čuje i iz stana komšije iznad - vi ste nolifer i trebaju vam pod hitno Nektar Life Premijum sokovi.

To je ona devojka sa kojem se zabavljate jedno sedam do osam godina, upoznate joj užu i širu rodbinu, zatim ceo komšiluk, znate sve podatke tipa: kada joj je baba izgubila nevinost i šta joj je deda u horoskopu.

Najuniverzalnija bajka na ovim prostorima. Uz malo mašte i stavljanjem odredjenog slova umesto _ (crtice) dobijamo bajku za odgovarajući uzrast!
Dodavanjem slova "č" dobijamo divnu dečiju bajku za one do 12 godina.
Dodavanjem slova "m" dobijamo perverznu bajku za tinejdžere, ali i matore bolesnike okupirane seksom.
Dodavanjem slova "k" dobijamo bajku za one koji bi želeli da napuste ovu zemlju jer ne vide budućnost u njoj.
Dodavanjem slova "s" dobijamo praktičnu bajku za one koji ipak ostanu ovde(svakako ce bar 1 u životu pokrenuti parnicu i suditi)
Dodavanjem slova "L" dobijamo bajku za one koji pripadaju starijoj izlapeloj generaciji,kao i pojedinom delu populacije koja nije bas sama sa sobom...

To je nešto što svi vrlo često radimo, ali se malo ko od nas detaljno seća kako su ti "istorijaski mečevi" izgledali. Prosto ih imamo u glavi u grubim crtama.

Logična reakcija iskrene osobe, oslobodjene svake oholosti na -Trebalo bi da...- i -A sad ovako...-

Rečenica kojom te roditelju momentalno ućutkaju.