Izraz koji svoj vrhunac doseže za vreme Božićnih i Novogodišnjih praznika (kada se ujedno i jedino može čuti).
Premda velika većina nije sigurna u značenje ove reči, ista je postala neizostavni deo masovnih Božićnih čestitki. Može se definisati kao i jedini arhaizam koji se vraća u svakodnevnu upotrebu - za vreme Božića.
Svima želim da Božić provedu uz svoju porodicu, kao i uz mnogo zdravlja, ljubavi i bogatu trpezu. Takođe svima želim uspešnu i berićetnu godinu.
Punoletstvo u Srbiji.
Vreme kada nakon završenog fakulteta i dve godine traženja posla konačno nadješ posao, doduše ne u struci, ali dovoljno da se makar delimično skineš sa roditeljske sise.
- Joj Miro Zoki nam se zaposlio!
- O hvala Bogu! Jel kao lekar u bolnici?
- Nije, potpisao je ugovor na tri meseca sa nekom osiguravajućom kućom, plata dvadeset hiljada, makar nam više ne traži za cigare i pivo.
Dokaz da sve loše počinje prvog septembra.
Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Bitno se razlikuje od fudbalera!!!
Najveca moguca laz za novopecene firme koje pokusavaju da budu kvalitetne i pouzdane i onda odvale da firma postoji od 1834. god iako je tek otvorena 2011
Ovako studenti objašnjavaju potrošnju vremena u ispitnim rokovima.
Za devojke:
prilika da se vidi koja se koliko ugojila posle srednje škole, ko gde je gde stigao, ko se čime bavi, koje koliko ostario.
Za muškarce:
Prilika da vide šta se desilo sa glavnim ribama iz srednje škole i popiju neko pivo.
Komentar na pojavu defilea geruzije na ulicama grada, markesovska izreka uperena na vozić urbanih veterana koji su hrabro zakoračili na makadam, napustivši svoje promajom ugrožene stanove.
-I, joj brate, gledaj onu cupi, kakva ja, auuuuuu, a šta je ono jebote, penzionerska ekskurzija, mršte metuzalemi, kvarite mi pogled!
-Gle, stvarno, jebem li ti, sto godina mature.
Nalazi se levo od godine umiranja na nadgrobnoj ploči.
Cesto pitanje koje je izaziva neprijatnost ako je postavljeno zeni.U tom slucaju ostajes bez odgovora i jedino mozes da se potrudis da ili sam prebrosjis ili da kazes neki broj izmedju 18 i 29.
Kad sredovečni muškarac počne da nosi minđušu.
Kad žena počne da nosi po dva push up grudnjaka i počne da sluša Block Out, jer hoće da bude kul mama.
Kada ti baba i deda naprave Facebook i zahtevaju od tebe da im pošalješ čipove u pokeru.
- Sine, hajde, vidim ja ovde po ovome da ti imaš dosta tih čipova, hajde ti to lepo pošalji baki, da se ne mučim više sa ovo malo što imam...
- Baba, ne razumem šta će tebi Facebook uopšte.
- Pa, znaš kako, došla su nova vremena, modernizacija sine, mora i baka da se uklopi...
Ako si mali, onda voliš novu godinu kad jedva čekaš da ti deda mraz donese paketić.
Ali, ako si veliki, onda je mrziš jer je svaki put isto. Moraš da odlučiš gde ćeš je dočekati, pa da skupiš velike pare i rezervišeš mesto, a zbog velike konkurencije uvek se zabodeš u najveću rupu u gradu i na kraju ispadne da si dao tolike pare za ništa. Ako nemaš para, onda uvek možeš da je dočekaš negde u gradu, ako si stvarno lud da se smrzavaš.
Jedino vece za vreme zime kada se ribe oblace kao da je leto.
Narkoman u tranziciji sa lakše droge na težu. Kad nagomilano iskustvo u psihu šalje jasan signal da je sa primjetnim tripom na staroj supstanci gotovo i da treba uzeti nešto novo što će goditi.
- Uu dobar ovaj albanac. Što ti tebra ne uzmeš, šta si se stiso?
- Ma jebeš to. Prodao mi Đomla neke sličice i to mi je nova godina. Bokte kako će ova sad da me ošine.
- Opa znači sad si level ap. Daj i men’ jednu.
Očajnički pokušaj studenta da se opravda za svoju lenjost.
- Vladane sine, gasi to čudo i sedi da učiš .. ispit ti se bliži !
- Daj kevo ne smaraj, februar ima dvaes' devet dana .. pusti me da uživam još malo !
Suviše mlad da bi popio otkaz, suviše mator da te neko zaposli posle dobijanja istog.
Dan kao i svaki drugi,sem što se tada sve plaća deset puta više nego inače.
Za one koji su imali pristup Vujiću, jedan od prozora raja. Ratno stanje je bilo već uveliko počelo, a samim tim i prilika lokalne televizije Valjeva da prenosi Lige petice u udarnom terminu. Čak je i poznata "Arena", ujutru od pola osam trajala mnogo duže od uobičajenih 15 minuta. Kada se radi o ratu, malo koga interesuje da li će neka televizija da krade signale (strimove) stranih televizija, naročito onih koji su se zalagali za bombardovanje naše zemlje. Po sistemu, udri mali do zore, Vujić je nesmetano prenosio najjače utakmice Evrope - besplatno. Sa nekadašnjim prosekom od svega 50-ak gledalaca dnevno, brojač im se usijao do neverovanih brojeva za tv stanicu iz unutrašnjosti. Meni, iako sam bio klinac za vreme rata, pa i sada delimično, predstavljalo je jedan retkih od užitaka koji sam imao preko dana, budući da dalje od podruma izlazio nisam. A i ne žalim se. Dok nije prestao rat, kada je prozor raja zatvoren. Vujić se vratio na starih 50-ak gledalaca, kao i pre rata, Arena ne traje duže od 10 minuta, ako se voditelj uopšte otrezni do početka iste. Neretko se s nostalgijom setim svih tih dana koje sam proveo uz Vujić, naravno, ne zbog rata, već zbog osećaja da smo i mi zeznuli Engleze, Francuze, Nemce, kao što su i oni nas tokom rata.
Otprilike sve isti kurac k'o i sad, bez obzira što mi zamišljamo leteće automobile i robote na sve strane.
1980-te, viđenje 2000-te: automobili koji idu na smeće, vojnici zavijeni u onu srebrnu foliju (jebem li ga zašto...?), robot marke "Gorenje" čuva djecu dok ste vi na izletu na Marsu.
