Rečenica koja, kada je izgovori baka, ukazuje na stepen optimizma i želje za životom kod iste!
Deco, vreme je da idete na spavanje. Sutra se rano ustaje za školu.
- Ali tata, na raspustu smo!
- Sa mnom se raspravljate? Marš na spavanje!
Cena za Partizanovu pobedu u Tel Avivu.
Najviši stepen ružnoće jedne osobe.
- Je l' Toza Splačina sinoć konačno navatao nešto?
- Ćuti brate, dogovorio se preko fejsa da se nađe sa jednom, kada je videla na šta liči, samo se stropoštala na pod! Kiza joj pet minuta vadio jezik, zatim smo je vozili u hitnu, a jutros smo saznali da joj je šećer skočio na osamnaest!
Otporan na sve promene.
Oko njega se menja sve: globalno (klima, državna uređenja i moda) i lokalno (ako ništa, makar se asfaltiraju ulice).
On za sebe drži pravac koji je uhvatio: zimi vijetnamka i ispod šetland džemper uz dobre stare leviske; leti bež pantalone i polo majica. Svako jutro pije kafu i bistri novine. Pljugicu obavi pre posla jer ga je zakon primorao da izbaci pikslu iz kancelarije i to je jedini danak decenijama koje su neprimetno protekle.
Drugi su menjali poslove, brakove, automobile i švalerke - on ništa od toga. Drži se svoje Stanke jer je za nju i njega vreme stalo. Oni se i danas drže za ruke dok šetaju po Kališu.
Nije ni primetio da se po novu garderobu više ne odlazi u Trst. Poslednji put je tamo pazario kao apsolvent i uz malo truda, sve ga to i danas služi. On ne odustaje od spenserica, starki i kanađanki jer ima kuma u Čikagu koji ga redovno snabdeva.
On malo zarađuje ali i malo troši. Koliko god da je plata mizerna, on uspeva da je rastegne i tvrdi da je skromnost način života.
Nosi iste amove od svog prvog glasanja i povremeno kevće na vlast ali više reda radi.
Jednom je viđen da duva u pištaljku. Kasnije je tvrdio da su ga zamenili sa komšijom jer je njemu svaki režim dobar. Tvrdi da je tajna u bezuslovnom prilagođavanju, a ne u konstantnim promenama.
Dokaz za to je davnašnje besmisleno lupanje u šerpe i duvanje u pištaljke jer, kako tvrdi, "vidi šta nam je to odnelo".
Bili smo glupi i sada smo još gluplji.
sizifov posao
kao kad probate da pomerite kucu s kurcem
Profesor:Evo zamislite da ste u Autobusu....
Starac 1:Jel mora onaj Japanski,brzi,moze onaj nas.
Profesor:Moze,moze, i zamislite da se krecete 40km/h kad...
Baba 1:Au to mnogo brzo moze manje
Profesor:Dobro ajde 20km/h i odjednom-
Deda 2:A jel ima muzika u autobus ko sto pusta vozac
Profesor:( ma jebo te vozac) da i odjednom vidite drugi autobus koji-
Baba 2:A nije to drugi autobus iz rata sto su se prevozili zarobljeni nemci?
Profesor(vidno iznerviran)-nije nego normalan a on se krece normalnom
brzinom dok-
Deda 1:Jel Crven
Profesor(na ivici zivaca): SLusajte! Ovako cemo! Postoje dve varijante ovog problema: u jednoj se autobus ne zaustavlja vec prolijece kroz garazu (pretpostavljajuci da garaza ima ulazna i izlazna vrata); u drugoj se autobus sudara sa straznjim zidom garaze, pri cemu se
deformiraju autobus i/ili garaza.U prvom slucaju paradoks je razrijesen jednostavnijim racunom - posrijedi je tek drugacija de nicija istovremenosti u sustavima mirovanja garaze, odnosno autobusa . . .
U drugom slucaju je potrebno napraviti odredene pretpostavke u vezi s
cvrstocom materijala od kojih su gradeni autobus i garaza. U svrhu pojednostavljenja razmatranja ovi detalji ce biti prikriveni pod pretpostavkom da gledamo \najgori" moguci slucaj. Radi lakseg snalazenja uvodimo tri tocke: A
(straznji kraj autobusa koji posljednji ulazi u garazu), B (ulaz garaze) i C
(tocka prvog kontakta autobusa i garaze; prednji kraj autobusa i straznji
zid garaze).
Tisina 5 minuta
Deda 1:sta je to garaza?
Baba 1 :jesmo li stigli?
Baba 2:Sta je to straznji?
Deda 2:Kako to najgori?Pouka:Ne budite profesor fizike!!!!!
Najbolji odgovor na arogantno pitanje: ''Gde si bio do sad koji kurac?''.
Rečenica kojom ubeđujemo sebe da se za Novu Godinu nećemo toliko napiti.
Mnogo godina je prošlo dok nisam skontao o čemu se radi, ali ko sto godina razmišlja i on dugo živi, a do tad sam jeo supu.
Kaže se za nekoga ko je mnogo puta bio u zatvoru, makar na 'veče', a i na duže vreme.
- Brate, Mareta opet na'vatali za čukanje trafika.
- A braćelinko, on je više puta padao u tvorza nego nova godina na 31.
Iz perspektive muškaraca, početak razgovora i neobaveznog ćaskanja preko telefona sa prijateljem koga jako dugo nismo ni čuli ni videli.
Iz perspektive žene i supruge to je početak razgovora sa prijateljem koga je ''i bog zaboravio'' koji njenog muža zove posle sto godina jer mu sigurno treba neka usluga !
- Au, čoveče, pa s kim si pričao sat vremena na telefonu, aman zaman !?
- Ma zvao me Žika.
- Koji sad Žika ?
- Ma Žika, moj dobri prijatelj, drug još iz osnovne, zamisli ! I još je živ.
- I što tebe sad zove !? Sto posto mu treba nešto preko veze, neki zajam, neka pomoć ?
- Ma šta ti je bre ženo, čovek zvao onako da se čujemo...Budi bog s nama !
- Aha, videćemo mi to još...
Klinjo, moraš ti još pasulja da pojedeš a za to vreme se zabavljaj češljanjem barbika pa se javi.
-Pero, ne pravi se tako špricer, na maloj maturi ja pravio i svi se oduševili!
-Mali veseljače, da mi je uspeo prvi seks imao bih dete tvojih godina, idi broj cigle.
Prijateljski savet ortaku da nema apsolutno nikakve potrebe za manijačkom vožnjom.
Rečenica koju često upućujem vozaču autobusa koji žuri da stigne što pre do sledeće stanice.
Pun autobus, 120 kmh: Majstore, bolje da stignemo 5 minuta kasnije nego nekoliko godina ranije, uspori to malo..
Sasvim jasno, ne živi svaki dan kao da mu je poslednji. Daleko od toga. On se razvlači, on se oteže. On se kani. On je u jednom danu, ili u jednom mesecu, u stanju da ne uradi ništa, ili bar skoro ništa. On je danas ustao iz kreveta, nije se umio, ali je zato pišao! On se odmara, umoran je. Ili nije umoran, pa se ne odmara, možda samo tako izgleda. Normalan čovek bi se na njegovom mestu odavno ubio, ali on uopšte ne razume zašto bi se iko normalan ubio da je na njegovom mestu. On je prošle godine imao plan kako da preuredi svoju sobu: trebalo je da premesti fotelju pored prozora. Ali, on ne mari što ga nije ostvario. Sutra će, ili neki drugi dan, možda. Njegove godine tek dolaze, i on ih ima na pretek! On sigurno vuče korene sa Galapagosa, za podatke statističkog zavoda o prosečnom životnom veku u Srbiji on ne daje ni pišljiva boba.
- Rale, šta bi sa onom idejom da upišeš faks ove godine?
- A? (:izgleda kao da češe jaja, ali ih ne češe, sutra će možda:)
- Faks. Rekao si prošle godine da ćeš upisati nešto.
- Mislio sam nešto, da. Moram prvo da usisam ovu kuću, vidi na šta liči ovo.
- Da, trebao bi...
Omiljeni alat sitnih šanera sedamdesetih, i početkom osamdesetih godina.
Tih godina iole "vredne" krpice, kupovale su se najčešće u Trstu . U gradu su se tek stidljivo pojavljivali prvi komisioni u kojima ste mogli nabaviti neki džins, ili kvalitetnu maju, pa su sitni lopovi bivali prinuđeni da kradu komade garderobe sa štrika. E, tu nastupa mačka. Naime, bitno je bilo samo pronaći štrik sa lepim primercima, tek oprane garderobe, koji nije viši od ,recimo trećeg sprata, nanišaniš majicu koja ti se sviđa, i gađaš je mačkom. Ista se grčevito kandžama drži za majicu(boreći se da ne padne), skidajući na taj način štipaljke, i lepo ti padne pravo u ruke, zajedno sa odabranim ciljem. Vremenom su tako usavršili tu tehniku, da su tačno mogli da pogode veličinu mačke potrebnu za obavljanje navedenih radnji, u zavisnosti od tipa odeće koju su želeli skinuti( deblje mačke su korištene za farmerke, kao i na nižim spratovima, a lakše za finiji tekstil, ili pamuk, kao i na višim spratovima), da su jednim bacanjem, nepogrešivo dolazili do željenog rezultata.
Jedan od najjačih halucinogena. Sintetisao ga je Albert Hofman 1938. god.
Ali tek 5 godina kasnije, počeo ga je ozbiljno proučavati. Testirao ga je na sebi, i upisivao zapažanja u dnevnik. Jednog dana je zapisao:
"Boli me dupe za Drugi Svetski rat, ja sam slon"
Pitanje koje obično postavljate zajednickom prijatelju vas i vašeg dužnika koji od kako je pozajmio pare kao da je u zemlju propao.
U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)
Mama: Milo moje čedo , kako je bilo?
Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda...
Mama: Divno ...Nakon 9 godina...
Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli?
Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde?
Mama:Pa na ekskurziji Petre..
Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana...
Mama: . . .
