Rečenica koja, kada je izgovori baka, ukazuje na stepen optimizma i želje za životom kod iste!

Deco, vreme je da idete na spavanje. Sutra se rano ustaje za školu.

Cena za Partizanovu pobedu u Tel Avivu.

Najviši stepen ružnoće jedne osobe.

Otporan na sve promene.

Oko njega se menja sve: globalno (klima, državna uređenja i moda) i lokalno (ako ništa, makar se asfaltiraju ulice).

On za sebe drži pravac koji je uhvatio: zimi vijetnamka i ispod šetland džemper uz dobre stare leviske; leti bež pantalone i polo majica. Svako jutro pije kafu i bistri novine. Pljugicu obavi pre posla jer ga je zakon primorao da izbaci pikslu iz kancelarije i to je jedini danak decenijama koje su neprimetno protekle.

Drugi su menjali poslove, brakove, automobile i švalerke - on ništa od toga. Drži se svoje Stanke jer je za nju i njega vreme stalo. Oni se i danas drže za ruke dok šetaju po Kališu.

Nije ni primetio da se po novu garderobu više ne odlazi u Trst. Poslednji put je tamo pazario kao apsolvent i uz malo truda, sve ga to i danas služi. On ne odustaje od spenserica, starki i kanađanki jer ima kuma u Čikagu koji ga redovno snabdeva.

On malo zarađuje ali i malo troši. Koliko god da je plata mizerna, on uspeva da je rastegne i tvrdi da je skromnost način života.

Nosi iste amove od svog prvog glasanja i povremeno kevće na vlast ali više reda radi.

Jednom je viđen da duva u pištaljku. Kasnije je tvrdio da su ga zamenili sa komšijom jer je njemu svaki režim dobar. Tvrdi da je tajna u bezuslovnom prilagođavanju, a ne u konstantnim promenama.

Dokaz za to je davnašnje besmisleno lupanje u šerpe i duvanje u pištaljke jer, kako tvrdi, "vidi šta nam je to odnelo".

Bili smo glupi i sada smo još gluplji.

sizifov posao
kao kad probate da pomerite kucu s kurcem

Najbolji odgovor na arogantno pitanje: ''Gde si bio do sad koji kurac?''.

Реченица којом убеђујемо себе да се за Нову Годину нећемо толико напити.

Много година је прошло док нисам сконтао о чему се ради, али ко сто година размишља и он дуго живи, а до тад сам јео супу.

Каже се за некога ко је много пута био у затвору, макар на 'вече', а и на дуже време.

Trideset godina straha od promaje.

Из перспективе мушкараца, почетак разговора и необавезног ћаскања преко телефона са пријатељем кога јако дуго нисмо ни чули ни видели.

Из перспективе жене и супруге то је почетак разговора са пријатељем кога је ''и бог заборавио'' који њеног мужа зове после сто година јер му сигурно треба нека услуга !

Клињо, мораш ти још пасуља да поједеш а за то време се забављај чешљањем барбика па се јави.

Пријатељски савет ортаку да нема апсолутно никакве потребе за манијачком вожњом.

Реченица коју често упућујем возачу аутобуса који жури да стигне што пре до следеће станице.

Сасвим јасно, не живи сваки дан као да му је последњи. Далеко од тога. Он се развлачи, он се отеже. Он се кани. Он је у једном дану, или у једном месецу, у стању да не уради ништа, или бар скоро ништа. Он је данас устао из кревета, није се умио, али је зато пишао! Он се одмара, уморан је. Или није уморан, па се не одмара, можда само тако изгледа. Нормалан човек би се на његовом месту одавно убио, али он уопште не разуме зашто би се ико нормалан убио да је на његовом месту. Он је прошле године имао план како да преуреди своју собу: требало је да премести фотељу поред прозора. Али, он не мари што га није остварио. Сутра ће, или неки други дан, можда. Његове године тек долазе, и он их има на претек! Он сигурно вуче корене са Галапагоса, за податке статистичког завода о просечном животном веку у Србији он не даје ни пишљива боба.

Omiljeni alat sitnih šanera sedamdesetih, i početkom osamdesetih godina.

Jedan od najjačih halucinogena. Sintetisao ga je Albert Hofman 1938. god.
Ali tek 5 godina kasnije, počeo ga je ozbiljno proučavati. Testirao ga je na sebi, i upisivao zapažanja u dnevnik. Jednog dana je zapisao:

Pitanje koje obično postavljate zajednickom prijatelju vas i vašeg dužnika koji od kako je pozajmio pare kao da je u zemlju propao.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)