-Kako se ti prezivas!?
-Savić
-Odakle si?
-Ja sam iz Tunguzije,a moji vuku korjene iz Crne Gore
-Pa kolika je ta Crna Gora bila kad svi vuku korjene iz nje!?

: dva druga ulaze u kuću :
D: Alo brate, puštaj brzo Eurosport, ima dobar tenis!
R: : pažljivo vadi daljinac obložen celofanima iz fioke : -Izvoli!
D: Jebote, šta ti je ovo? Jel ovo onaj Beko što si kupio pre šes' godina?
R: Da, da. Radi k'o nov!
R: Dobro bre, pa šta će ti ovol'ki celofani po daljincu? I šta će ti stiropor oko televizora?

- Sta bi sinoć?
- Zamisli, krenuo da me drpa, i ja mu pukla danglu, ne može to tako.
- Ti si beše treća godina faksa?
- Aha.
- A sa njim si tri meseca?
- Aha.
- E saharo moja...

Pre par godina je to bio onaj šorc sa cvetićima, sada je uveliko prisutan, jer Kinezi su počeli da ga prave čim su videli da je Zajeban šorc.

A koji je sad??

-Upoznala sam juče jednog momka, hihihi!

Da sam ga ubila pre 10 godina,uz dobro vladanje,izašla bih iz zatvora posle 7.

15:00 - Blago nama za tebe!Koliko to puniš godina, 17 jel'?
Milan: Ne, deda, punim 13.

19:20 - A koliko beše puniš godina?
Milan: Deda, goni se u pičku materinu!13, rekoh!

Kako dečica "napreduju" svakim danom, šta će tek sadašnje masne fote biti za cirka 15 godina.

pa de si bre ti covek, kako si? nisam te video 100 godina...
jel imas nalog na facebook-u?

Prodavačica: "Hoćete kusur ili žvaku?"

Mušterija do 6 godina: "Žvaku, žvaku, žvaku!"
Mušterija 6-16 godina: "Ma, svejedno..."
Mušterija 16+: "KUSUR BRE!!!"

(sa 10 godina)
Mama: Ajde dušice, lepo nam se provedi na rekreativnoj, nemoj da se odvajaš od učiteljice, budi dobar sa drugarima, pazi se tamo i pazi šta jedeš.

(sa 17 godina)
Mama: Ajde pozdravi babu i dedu, i čuvaj se tamo na selu i pazi šta jedeš, ajde ćao!

(sa 29 godina)
Mama: E sine, lepo se provedite ti i Milica, pošaljite razglednicu, i čuvajte se tamo, ipak idete u stranu zemlju... i pazite šta jedete tamo.

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

(Nedelja ujutru)
Miki: O Gile,jesi l' to u crkvu kren'o?
Gile: Ma nešto rano ust'o,pa reko' da svratim,valja se
Miki: Neka neka fino je to,e 'ajde kad si već kren'o evo ti cenera stavi na Svetog Paula protiv Bajerna,pa da me Bog vidi,dobra kvota,a igraju kod kuće

Izgledaš kao da imaš 20 godina
Lep pokušaj, ali sve što možeš dobiti je ironičan osmeh na ovakvu neozbiljnost i menjanje teme od strane dame. Važna napomena: ne izostavljati "izgledaš kao da", kako se odgovor ne bi smatrao sprdnjom i uvredljivim na ovo isuviše ozbiljno pitanje sa kojim se ne treba sprdati. Crveno svetlo.

Imaš 29 godina
Alo, ona je ponosna na svoje godine, a nekada šokantni ulazak u tridesete danas smatra važnim pečatom svom ekspu. Nemoj joj to oduzimati. U prvom momentu joj je prijalo, ali... Crveno svetlo.

Imaš 30/Nešto malo preko 30
To je to što želi da čuje. Na dobrom si putu. Možda te pita i "kako si pogodio", iako očigledno nisi. Zeleno svetlo.

Imaš 38 godina
Neće te pitati kako si pogodio. Zeleno svetlo.

Imate 38 godina
Neće te pitati kako si pogodio. Crveno svetlo (osim ako je učiteljica u osnovnoj školi).

Imaš 40 godina
Ovde jedino mogu da slede potpitanja. Veštim odgovorima se priča može navesti na to da ti izgleda mnogo mlađe, a čim te pita to čuveno pitanje, pokušao si logikom da pretpostaviš da je starija nego što izgleda. Shvatiće da si pokušao da pogodiš godine i imaće razumevanja što nisi govorio ono što želi da čuje. Zeleno svetlo.

Imaš 50+ godina
Neozbiljan si. Ako pored crvenog svetla ne želiš i crveni obraz, probaj da munjevito izgovoriš "svakako si znatno mlađa od moje keve". Crveno svetlo.

Dao bih ti 17, samo toliko imam
Nemaš ni toliko. Proveriće. Zeleno svetlo.

Dao bih ti 22, samo toliko imam
Nemaš toliko. Neće proveriti. Crveno svetlo.

NAPOMENA: Ne primenjivati kod medicinskih sestara i šalteruša, za njih važi sasvim drugačiji "pattern".