Život bez rizika...i bez smisla!
Najupornije ga propagiraju oni koji su do juče pušili ko Turci, pili ko smukovi i prežderavali se ko krmci ali više ne smeju jer ih je nešto strefilo...

Ti si novajlija u svijetu navijanja. Mlad, lud… Život je pred tobom a ovo oko tebe je tvoja tribina.

Tvoja stara je vođa navijanja. Da, dobro si čuo, to nije tvoj matori; o njemu će biti riječi nešto kasnije.
Naime, ona je zadužena da predvodi navijanje i da te, čak i onda kad ti muda toliko orunjate da će se jarčevina čuti i zimi ako obučeš uske bokserice, opominje da na pjevaš dovoljno glasno ili da pak ne pjevaš sinhrono sa ostatkom grupe. Uvijek nešto popuje ali jebi ga, zaslužila je poštovanje time što ti je omogućila da budeš tu đe jesi.

E sad stari… Stari je ili najomraženiji ili najgotivniji lik na tribini. Zavisi od toga kako koristi svoj položaj vođe huligana. On je tu da se prodere kad matoru niko ne sluša odnosno da zvekne par šamara ako se prodere a niko ni njega ne sluša. Često šteka utoku na gajbi i iznosi je u vanrednim situacijama.
U suštini on je dežurni policajac (koja ironija) koji vodi računa da te niko ne dira ali isto tako traži od tebe da ni ti ne diraš druge. Pošten dil ako mene pitaš.
Međutim to njegovo iživljavanje nad ostatkom tribine može biti prisutno čak i kada za to nema povoda pa se onda tribina nerijetko podijeli na dva tabora i ti si prinuđen da biraš stranu. Jebi ga.

Elem, kako živimo u doba nekakvih eldžibitijeva, ne treba čuditi i ako se i stara ponaša kao vođa huligana. Štaviše njihove uloge katkad mogu biti i zamijenjene. Ponekad čak neko od njih i nedostaje… Ponekad i oboje ali onda to više nije prava tribina (bar ne dok ti ne napraviš svoju ali o tom - potom.)

Baba, tetke, ujaci… to su oni likovi koji su tu već duže vrijeme. Iskusniji su od tebe ali na njih ne obraćaš previše pažnje osim ako nijesu baš gotivni. Ti se ugledaš na vođu navijača i pritom se paziš od vođe huligana a oni su tu za tebe kao neki stariji klinci za koje ti se čini da te gotive samo jer ste u istoj grupi a inače bi im pucalo za tebe, međutim to je obično daleko od istine.

Braća i sestre su oni likovi koji su tu negdje tvoja generacija. Neki od njih su tebe doveli na tribinu, a neke od njih si doveo ti. To je ona ekipa sa kojom ćeš da purnjaš ispod strehi orunulih autoboskih stanica pazeći da vas kakav golub ne posere, da poslije dobijenog derbija stojiš u redu i skačeš skandirajući ime tvog kluba i strijelca pobjedonosnog gola ali isto tako i da tuguješ kad vam neki vunderkid iz Popovih Drača šukne gol u zaustavnom vremenu.

Najbolji drug… Dolazimo i do njega. On je onaj lik sa kojim si se odmah skapirao na tribini. On je prvi strejndžer koji ti je rekao “Zdravo” kada si kročio na nju. Kao da je tu došao samo zbog tebe.
Sjedićete jedan do drugog kad busom idete na gostovanja, pićete pivo na stanicama i jedan drugom paliti baklje (prim. aut: nijesam tako mislio)
Kad se usereš od protivničkih navijača ili milicije nećeš potrčati to da kažeš nikome osim njemu a on te neće zajebavati jer je i sam vjerovatno u istoj situaciji.

I tako, padaće batine, pendreci, ćuskije i ostali oblici materije koji ti mogu trajno izmjeniti fizionomiju lica i poglavine ali ono što je bitno jeste da ćeš jednog dana steći dovoljno iskustva da zamijeniš vođu navijanja, odnosno huligana, da nastaviš tradiciju kada oni odu i kažeš da si sada TI glavni na tribini.

A onda? Onda treba da dovedeš neke nove klince koji će sjutra stajati na tvom mjestu.

Ciganska verzija izraza "Život počinje posle tridesete".

Isto što i vršenje velike nužde izjutra.
Prvo kreneš smelo, onda doživiš šok od hladne WC daske. Posle toga se privikneš, u nekim momentima i nije tako loše. Onda postepeno olakšanje. Malo muke oko čišćenja. I na kraju ti odlaziš, a za tobom ostaje tvoje sranje.

Ironija je sto se upravo u skoro svakom filmu(seriji) i izgovara. Al' lako je njima, znaju da će na kraju sve biti dobro.

Život koji praktikuju džukele bogatih gospodara.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Koliko god bilo esencijalno za svakog čoveka, kad mu to poželiš, u stvari, šamar si mu udario. Elem, razni društveni kodeksi nalažu da se prilikom čestitanja u novom vremenskom ciklusu sagovorniku poželi nešto specijalno skrojeno za njega, jer je generalna čestitka nešto što devalvira čoveka kao društvenu jedinku. Dobrom studentu se poželi nastavak studija, švaleru da se skrasi, a najvećem idiotu ono što preostane - dobar život i zdravlje.

Redovno pitanje onih koji su izvalili da je kondukter u autobusu kada su već ušli unutra i onda ih je blam što su hteli da se švercuju, pa se vade na to da su ušli u pogrešan autobus.

Rečenica koju koriste svi živi muzičari. Posebno posle izdavanja albuma i ako se dobro prodao i ako je bio totalno sranje. Ako je bio dobar da se jos malo veličaju, a ako je bio sranje da se bar malo izvade.Mada uglavnom ne daje rezultate.

Prva misao žene koja posle skoro deset godina rada u firmi konačno dobije rešenje da je primljena za stalno.

Nekada je potrebno izgubiti da bi ste znali šta ste imali i da se iz pepela rodi nešto novo prilagodjeno novom vremenu i ljudima sa novim iskustvima...

Svako neduhovito sranje koje je tebi smiješno a ostalima nije (jer je sranje).

Čini ga nedeljno pedikiranje i manikiranje kandži, odsedanje u posebnim hotelima za pse sa pet zvezdica, pravilna i pažljiva ishrana sa toliko mesa da je jedan obrok dovoljan za zemlju trećeg sveta, više slobode nego kod pubertetlija, nikako ugrožavanje prava pasa jer on je zaštićen više zakonom nego običan čovek, zdravstvena zaštita koja je bolja nego u osrednjoj evropskoj zemlji, itd...

Bio je lijep i sunčan dan.

Prošlo je dve i po decenije uzornog života. Jedine slobodne trenutke između škole, tenisa, časova baleta, klavira i francuskog, koristila je za čitanje Dostojevskog. Tako su mama i tata hteli, a i njoj je bilo lepo da živi u svom aristokratskom životu sa roze satenskim baletankicama i šljokičastim klizaljkama. Sve po planu, programu i ambiciji oca vojnog lica i majke Svetlane Bojković. Uljuljkana u svet roze leptirića, njeno je bilo samo da uči i bude slatka mala uzorna pametnica, a zauzvrat bi sve dobijala na tacni.

Završila je farmaciju i muzičku akademiju. Njen život obećava i brojne mogućnosti su pred njom. Ipak, uvidela je da joj nedostaje "to nešto". Ona nikada nije upoznala tog zlog čiku koji ti na žurci sipa drogu u piće, nikada nije iskočila noću kroz prozor da se cmače sa Pajom Lopovom, nije bežala sa časova, nije krila cigare u oluku... nije, nije i mnogo toga nije! Osetila je tu prazninu. Rešila je da je popuni iako su njeni vršnjaci već sve to prerasli, davno, davno. Mora i ona da preleži te dečije bolesti. Jeste da je krajnje glupo propušiti u tim godinama, valjati se u separeu u rođenoj povraćki, đipati u kavezu sa deset godina mlađim devojčicama... Uzalud, tečna četiri jezika koje govori i tri instrumenta koja svira ne mogu da nadoknade njen žal za adolescentskim uzbuđenjima koje nije proživela.

...iliti situacija koja rezultira -.- pogledom

Ne, nije reč o istoimenoj pesmi Tap 011 iz 90-tih. Reč je o ribama koje sretneš samo jednom ili dva puta u životu a koje ti ostanu u sećanju zauvek, delom zbog svoje jebozovnosti a delom zbog zlostavljanja svog dugoročnog pamćenja u vidu "druženja" sa dotičnom za vreme dugih usamljenih noći. A opasna je po život upravo jer ti zbog nje, prvi put kad je spaziš, sva krv šikne iz srca u treću nogu pa stucaš i trokiraš ko gold 2-ka dizel na Bjelašnici.

Izraz za pevaljku na kojoj je sve veštačko.Silikonske sise,dupe,usne,veštačke trepavice,nokti i zubi.

Život prosečnog građanina u Srbiji gledano sa aspekta života na visokoj nozi.