je kad ti muzika odjednom postane sranje...))

Ovaj izraz će vam obično uputiti osobe kao znak utjehe nakon što ste napravili neko opasno sranje npr. saobraćajku u kojoj nikome ništa nije bilo,ali ste zato havarisali i svoje i tuđe auto....i još naduvali na alkotestu.....znači u totalnim ste govnima i ovo vam zvuči toliko ironično u tom trenutku.....

Izreka koja pokazuje da kad je nešto za dž onda to treba maksimalno iskoristiti.

Ultimativno oružije roditelja, kec iz rukava. Taman kad misliš da si ih pobedio, da si napokon uspeo da ih nadmudriš, ispale ono najjače na tebe. Posledica je osećanje koliko krivice, toliko i besa. Nad tobom se nadvija najgora kletva od svih, anatema dostojna svih šamana, veštica, vudu i ostalih zajebanih sveštenika. Marfijev zakon postaje jedini bitan zakon i ne prestaješ da razmišljaš da će da te zadesi neko jebeno sranje. Na kraju posustaješ... Kao i uvek, oni izlaze kao pobednici.

Predstavlja period u kome se muškarac, ustvari, privikava na bračni život.... Radi ono što mu kažu, ono što on govori niko ne čuje, a baš kao i u braku, najviše na svetu mu nedostaju 3 stvari:
- dobre ribe
- spavanje
- i mamina kuhinja....

Ono što me nikad nije mazilo.

Fora, pretežno zastupljena kod klinaca, mada dobra, priznaćete.

Шта би било кад би било. Да баба има курац била би деда. Теоретска поставка о којој би они најмаштовитији могли да разглабају данима, и да, како дискусија напредује, српским мачем и штитом освоје сваки педаљ кугле земаљске. А када бисмо уз те две алатке имали још и топове? Јаоооо!
Угаре бисмо ломили натенане, с ужитком. Венецији бисмо избијали потпорне стубове, један по један, док размишљају о предложеном савезништву. Византија? У Цариграду не би остао камен на камену. Турци? Какви Турци, какви бакрачи. Напунили бисмо им речнике србизмима. Свет би био наш.

Kaže se za mesta ''na kraju sveta'', gde ''ni trava više ne raste'', na kojima je život praktično ugašen.

Blistavi trenutak samospoznaje najvažnije lekcije u životu, njegovog veličanstva -rada na sebi-. Seo si na dvosed, nabacio kolenom na voleja neumiveni ugloočni krmelj otkačen usled vibracija uzrokovanih saginjanjem da protrljaš nožne prste kroz puknutu sportovu čarapu dok si treptao jer ti dim od cigarete, one najslađe prve jutarnje, šiba u oči, i posterisao ga na neokrečeni zid iznajmljene sobe predgrađa Malog Mokrog Luga.

Sediš tako, češeš zamašćenu bradu i dok pronalaziš komad slanine od sinoć i polako ga mljackas i cediš njegove sokove, prolazi ti kroz glavu... Jebt, možda nije kriva država što nemam posao, moji me terali na faks ja nisam hteo, komšija sa kojim sam odrastao me zvao da vozim kamion u švabiji, samo da naučim jezik al ko će učiti švapski rekoh sebi, ćale me zvao u kombinat pre 10 godina da krenem sa njim da učim za varioca, do sad bih bio ekspert, ali razmišljam ko će se cimati da ustaje svako jutro u 6h jebt.

Čekaj malo, ako ćemo tako nije mi niko kriv ni što me riba ostavila, trebalo je češće da se kupam, da perem zube, dobro sad nemam sta više da perem, ko će se cimati realno za ovih 7-8 komada što je ostalo, ali tad... tad je bila prilika...

Možda ni trener nije loše mislio kad mi je rekao da ne dolazim pijan na treninge, da ne dodajem unazad loptu kad sam na tuđoj polovini, možda... možda su svi oni meni želeli dobro a ja nisam hteo da se cimam...

I onda ti bljesne... Kao stravičan udarac Ronaldove desnice u mošni deo, poput Đurićevog shvatanja da ipak nije vreme za aplauz, lupi te spoznaja u čelo. Srce pumpa kao ludo a krv kao pod pritiskom vode iz vatrogasnog creva naglo poslata do poslednjih pora tvog tela natera te da skočiš na noge i skoro pa nemo prozboriš: Jebote život, pa možda je do mene...

u vreme ispitnog roka:
-ucim, jedem, ucim, jedem, ucim, jedem, ucim, spavam.
van ispitnog roka:
-jedem, pijem, jedem, pijem, jedem, pijem, spavam

RTS-ov eksperiment u cilju pronalaženja neplatiša koji zajedno sa računom za električnu energiju ne plaćaju RTS pretplatu.
Čim je serija krenula sa emitovanjem, na internetu se pojavljuju komentari "neeeee, opet ona serija iz devedesetih, neeeeee" - na ovaj način RTS ima dokaz da Vi u stvari gledate njihov program a samim tim i osnov da Vam prinudno naplati njihove usluge.

Rečenica kojom profesor najavljuje rekreaciju učenika u vidu odlaska sa mesta do kante i pljuvanja žvake u istu.

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

Фраза која се употребљава када је саговорнику познат остатак приче, или сам може закључити шта се даље десило, те је излишно наставити са приповедањем.

Kad god pomislis da je lep on te demantuje odmah.

Ono sto otkrijes po zavrsetku ispitnog roka. Bilo da je nocni ili svakodnevni.

Usklik na koji te redovno opominje majka, kad ti u neko prolećno jutro, posle iznenađenja sa pijace, donese prve rotkvice i ti treba da zagrizeš prvu malu, crvenu u toj sezoni.

Dokaz da je naš narod odavno mučilo pitanje, zašto je žena koja je polno opštila, sa zavidnim brojem muškaraca, okarakterisana kao kurva.

Znači krivi smo za sve. Apsolutno sve. Apsolutno apsolutno sve. Mi smo zli, grozni, bradati, podmukli i odvratni ljudi. Mi smo najveća govna na svetu. Mi smo najveći koljači i ubice u univerzumu. Mi smo najogavnija stvorenja na planeti Zemlji. Mi treba da se stidimo sami sebe i da mrzimo same sebe, i da se međusobno poubijamo i spasimo svet samih sebe. Mi smo rak evrope. Mi smo kamen spoticanja točku civilizacije. Mi smo... Srbi!