Uobičajen komentar starijih građana kada na RTS-u ide video prilog o menjačnicama i trenutnom kursu dinara.
(Dnevnik 2, Nataša Jeremić, kao po običaju najavljuje prilog o NBS i trenutnom kursu. Penzos za Tv-om polako kipi...BAM! Sledi šok-reakcija na onaj sada već omraženi snimak svima poznat kao ''brojanje para na Tv-u'') .
- Pu! Ruka ti se osušila dabogda! Narod nema šta da jede, a ti brojiš pare na televizoru!
Ne, nije reč o odustajanju, reč je o radnji koju golman vrši nakon šuta pri kojem lopta završava preko gola.
Nakon što goša digne obe ruke, svim igračima, da kažemo, padne kamen sa srca. Znaju da ne ide u gol.
Dakle, to je golmanova procena. Bilo je i ima situacija kada se dotični zajebe, pa lopta upadne u pravougaonik k'o iz pičke. Tada on pada u očima saigrača i naravno tip se skenjava, mislim... ko se još ne bi skenjao da posle tako samouverenog poteza pogreši.
Golman diže rukee! Izgleda da je šuter bio neprecizan, ali ne! Bože kakav pogodak, šta je sada uradio golman engleskog kluba?! Zaista igrač sa ovakvim iskustvom ne bi smeo da pravi ovakve greške! Raduju se sada protivnički igrači. Pogledajte na usporenom snimku, digao je ruke kao da je sve gotovo, kao da će lopta otići preko prečke... možete se složiti samnom da će sada verovatno njegova ekipa, kao i on sam spustiti glave i popustiti u igri.
Devojka koja radi i zarađuje od hendžoba.
Očajnicko pravdanje persone koja boluje od nejebice, a prikriva to bizarnom
idejom da je sopstvena ruka bolja od tude čke/kobaje.
Svakodnevno onanisanje višegodišnjeg nejebača.
Kažemo kada smo toliko oduševljeni nečijim sviranjem gitare, da pomislimo da će savršen sklad tonova izvirati šta god taj muzičar uzeo u ruke.
Radomir Mihajlović Točak, Vlatko Stefanovski, Džimi(Hendriks)...
Ono što sa osmehom govoriš novokupljenoj papigi dok u glavi planiraš kako da je pripitomiš.
Ono što prodavci hidrantnih krema najviše žele, a ne smeju naglas da kažu.
Postoje dva osnovna pokreta Steve Žigona koje je on verovatno pokupio negde po Rusiji il ko zna od nekog austrijskog grofa finoga gospodina u djetinjstvu svome gledajući iz prikrajka iza pletene one korpe za veš, od pruća.
Oba ova pokreta predstavljaju određeno nemirenje sa svetom, tihi sukob, oba pokreta odaljavaju lirskog subjekta od tog proždrljivog nesuptilnog ružnog sveta uz lagani zamah glavom pomalo nervozno trzanje i sklapanje očiju - odražavaju jedan blagosloveni umor - ah Svetlana... pa zar je to toliko bitno...
Prvi pokret je više ofanzivan, on se prosto izvodi jednim nestrpljivim ali nenametljivim i ipak pristojnim odmahivanjem rukom iz lakta pri čemu se šaka mrda i iz zgloba - lepota jednostavnosti ko Danilovićev šut. To je jedno suptilno ućutkivanje više celog sveta a manje samog sagovornika - ruka ide brzo na dole i brzo se vraća gore, njome se maše ispred svog lica kao da se raščićava vazduh zagađen od nametljivaca: u bukvalnom prevodu glasi: oh to su sve same gluposti ne želim da slušam a kamoli znam molim vas preče mi je još jednom izvaljati ukus ovih divnih shatoueta u kombinaciji sa natrulim kutnjakom dok ide jedan Šopenov nepravedno zanemaren preludij.
Drugi pokret je smireniji, kao mačka ušuškana koja je ipak na oprezu, ovaj pokret ujedinjuje predenje koje se preliva sa nekim ukotvljenim režanjem koje neće nikad ipak prerasti u lavež. Taj pokret obavlja se prelaskom dugih prstiju preko čela i slepoočnice i istovremeno je i glađenje tanke kože i blago češanje bora koje su ranice godina - to draškanje bola, jedno lizanje i neprestano nameštanje kose još jedanput i još jedanput i dosta je smiren sam za ovo prosijalo popodne sećanja kupanja u Dunavu s njom 1923. godine 23 kapljice na orošenoj dojci.
U prevodu: samo pričajte, samo vi sve lepo iznesite, slušam vas, smiren sam, strpljiv sam, tako sam odgojen ali u suštini i to su sve gluposti koje ću odmah čim izađem da zaboravim naravno pokazaću vam zbirku slika Pola Sezana i pozdraviću vašu porodicu, ali kad okrenem leđa zaboraviću sve ne želeći vam zlo - vi ste narosto pauk koj prelazi pokošenom livadom na kojoj sam jednom u sparno leto 1919 obgrlio Anastasiju Petrovnu. Ah bockanje pokošene trave i njen miris i mirs njen udahnuću još jednom... pa zatim dragovoljno propadanje u dremež i ljuljanje voza kroz stepu...
Gospodin Suvajdžić je došao.
Molim? Ko je gospodin Suvajdžić? Ah da, gospodin Suvajdžić. Ne, zaista ga ne poznajem. Neka uđe naravno, pa to je naš dragi gospodin Suvajdžić.
- Brate on je meni reko da je a ona je rekla da je al stvarno što je on meni pijan popio mi pivo platio sam ga trista dinara nula dvaespet nije me ispoštovao pojeli ste svo meso kad smo roštiljali a ja došo kasnije posle sam jeo grisine i to bez kikirikija suvo ono ne mož se proguta a pivo embe gde ga nađoste samo a ona je meni rekla
- (prvi pokret) Ah Suvajdžiću... ostavite to...
- Koj ti kurac odkad si ti tolko fin, slušaj me i ogovaraj i ti ogovarajmo pljujmo jebimo mater svima!
- (drugi pokret) ...Ah.. u redu slušam Suvajdžiću... (drugi pokret se nastavlja)
- Ma jebi se odkad ne piješ postao si nepodnošljiv odo ja u kurac
Trenutak kada momak nađe neku devojku, te više ne mora da drži onu stvar u rukama. Preciznije, ne mora da drka, već ima ko umesto njega.
Bogat seksualni život prosečnog tinejdžera.
Ispala koja u pubertetu prerasta u "Možeš da jebeš al preko pantalona"
Tako naša vlast dočekuje strane zvaničnike.
Šamarčina anonimca Demijena Terela za Predsednika Francuske Makrona
U burazerskom poslovanju, hiper fol lika koji tobož spušta cenu da izađe u susret kupcu, ali ne mnogo.
A: Slušaj, prijatelju, nama treba 100 pljucni za duplu škalabocnu!
B: Će da može da bude, samo, to košta.
A: Koliko?
B: Bez dvesta evrića po komadu ne smem da uzmem u rad.
A: Burazeru, mnogo. 120 evra mi je gornja granica.
B: 190
A: Dobro, 140.
B: Slušaj, samo za tebe, 180. Evo ruka, pa da nazdravimo!
(trenutak tišine)
A: Dobro, de! Sipaj krušku!
Obraćanje osobi koja je nespretna da rukama nešto uradi.
Ovo se ne važi za "iskusne" devojke.
Ženski Arm Wrestling
Pored što pesmu peva Nezir Eminovski, mnogi drugi izvodjači, pijani gosti lokalne kafane, bilo koje druge ožderanke, ovo je pesma tužnog konobara koji je perući slomio pola inventara čaša.
Beznadežan slučaj vladike Artemija u pokušaju osnivanja nove crkve.
Đevojka za primer. Prava.
Možda čak i vredna vođenja na more.
-Kako bilo buraz?
-Ona je ta!
-Kako to misliš? Tek ste se upoznali.
-Aman čoveče, iz njene ruke i biber je sladak! Kontaš?
-Au, opet će biti tešenja posle raskida.
- :fljas: Ne govori tako, pu pu, daleko bilo!
