Način kupovanja karte u gradskom autobusu u Novom Sadu.

Naziv za šmekera koji i dalje koristi džejmsdinovske fazone, uključujući provlačenje ruke kroz kosu, pa na taj način svoju frizuru menja od ulickano zalizane do izgleda trajne ondulacije. Kod većine ljudi prestaje u kasnim dvadesetim, da bi se ponovo javila tokom krize srednjih godina, hronološki gledano, sa rastom broja godina raste i broj vlasi u šaci, te ujedno i predstavlja jedinu razliku između sredovečnog ondulatora i mlađe verzije.

Nosi svijetlo braon kaput i šešir. Ima koštunjave ruke koje prekrivaju vene deblje od same ruke. Ako nije u potrazi za poslom, crnči 14 sati u nehumanim uslovima za rad. Prav stav oslikava mrvice ponosa koji je tu reda radi. Lice je podbulo i povučeno nadolje neprospavanim noćima u kojima nanovo proživljava svoj životni bluz. Svaka bora na njegovom licu je sporna granica velikih sila '20-ih i '30-ih godina, a svaki zadebljali kapilar prosuta krv jednog od njegovih davno zaboravljenih prijatelja.

Kad ti puši, a držite se za ruke.

Naginjanje ruke unapred, (ka rolji, t.j. rupi), prilikom bacanja klikera.

Sisa za čije su obuhvatanje dvije ruke jednostavno premalo.

traje samo dok ne operem ruke posle ispita

Čovek koji je digao ruke od iste.

Moze se raditi u bukvalnom smislu te rechi. Chuchnes i duboko dishesh 10 sekundi , nakon toga naglo ustanesh i naslonish se na zid , zadrzish vazduh u plucima i stavish obe ruke na sredinu grudnog kosha. Drugi lik pridje i svom snagom ti pritisne sredinu grudnog kosha gde si prekrstio ruke i ti automacki padash u nesvest i u komi si oko desetak sekundi. Kul fazon , obichno kada se osvestish spontano dobijesh napad smeha :]

Oh, meni, blagog li muzičkog ugođaja! Sergej miluje svojim talasajućim glasnim žičicama audio-vizuelni kompleks jednog, u srce pogođenog, čoveka. U stvari, ne čoveka, već ljudine, jer ljudina ne brine šta o njoj pričaju, ljudina ne krije da se raspamećuje od bensedina i sveže smiksanih numera Sergejevih kad mu muka srce mori.
Ta žena, žena sa deficijencijom srčanog lokaliteta, što gazi po egu našeg junaka, nastavlja da kidiše na gladne, a neiskusne gospodinčiće. Ta žena ostavlja za sobom uplakane grdosije dimenzija prosečnog terenskog vozila, kiteći ih karakterističnostima pretpubertetske curice koja je upravo odgledala Titanik i nije joj jasno što se Dikaprio ne trlja sa ženama u vodi kako bi se ugrejao i spasao.

Ali, nade ima! Ruke same klikću na jutjubov bukmark, naslov pesme se kuca gotovo refleksno, i pred mučenikom se stvara lik izražajnih jagodica, a dobroćudnih očiju, lik Sergeja Ćetkovića. Taj čovek zna šta je muka, te svoje iskustvo u plođenju mnogih mladih i starih, a dobrodržećih dama bezuslovno transportuje u ganglije povređenoga.

Povređeni ubrzo prestaje da cmizdri, lice gubi odlike brkatog smuđa, a junak je spreman za nov lov. Sergej iscelitelj.

Šoljica kafe koja ide iz ruke u ruku.

Godisnje doba kada hladnom vodom grejes ruke.

Dogodila se onda kada sam prvi put koristio obadve ruke.

Trenutak kada obje ekipe dižu ruke.

Profesionalni ubica sa najpovoljnijim cenama.
On pare uzima samo za ruke.

Medjuperiod izmedju dva decka/devojke/desnice ruke.

Borba za onaj jedan naslon za ruke u bioskopu.

Ribe koje se uvek nalaze na dohvat ruke... bukvalno...

Izraz upotrebljavan kada nekome sve krene od ruke.

Onaj od koga je i Bog dig`o ruke.