- Je l', Cile, znaš kako možda kako se zove onaj okrugli deo na sisi?
- Pa bradavica.
- A ne to bre! Oko bradavice, znaš, ono roze...?
- Ma šta me briga! Sisa je sisa! Pitaj Dragana, stariji je, on ide na fakultet, valjda zna, nije džabe na ETF-u.
- Njega da pitam? Pa on još ne zna ni šta je pička...

-E, znaš šta sam provalio? Ulica se zove Pička, ladno!
-Ma Pička tebi materina glupa, zar bi ti bilo logično da se ulica tako zove?
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Znači, nalazimo se kod Geparda negde oko pet?
-Molim? Misliš na Admirala Geprata?
-Da, da, ma to ti je isto!

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

Radojka (zove drugaricu): Gde si Ruzo, sta se radi, hoces da odemo do grada veceras da se vidim Milutinom?
Ruza: Pa zar se nisi dogovorila sa Masinkom?
Radojka: Jesam, ali ona ne moze, mora cuva baku, bolesna zena.
Ruza: A Cveta?
Radojka: Uginula joj macka.
Ruza: Pa picka ti materina, mene sad skidas sa civiluka kad ti nikog nema! Ne mogu, moram citam papagaju uspavanku! Cao!

- Kako se zove ono oružje kod nindži?
- Nunčake.
- Ne bre, ono drugo.
- Šuriken.
- Ne nego ono sa špicem na vrhu.
- Nemam pojma brate.
Neki lik dobacuje iz pičke materine: Kunai nož, jel to?
- Da, to je, hvala!

"A evo i soka..!"
"Joj,ne mogu,izvinite..."
"Ali to je sa BUNARSKOM VODOM,nije sa česme!!!"

...Uzimate sok i pijete ga u slast,sa respektom gledajući u bunar koji stoji na idiličnoj lokaciji međ' svinjcem i poljskim klozetom...

PRIMER 1

E kako ste, šta radite?
Evo Katarina je danas jela neku slovenačku hranu za bebe, pa je kenjala nešto žuto i tako...
Aha, ok, zdravo, moram da idem.

PRIMER 2

"Jao vidi kako se slatko igra tvojim novim telefonom"

PRIMER 3

Vrhunac je vizit karta moje bivše koleginice koja se zove Jelena J..., a mail na vizit karti joj je nevena.j@... (tako joj se jel'te zove ćera). Smrtno se uvredila kada sam joj rekao da njena ćera nema nikakve veze sa firmom i da nije baš dokucana.

PRIMER 4

Zahtev za prijatelje na fejsglupu od tromesečne bebe

- Nikada ne bih gostovao u Utisku nedelje jer voditeljki fali kućnog vaspitanja. - Matija Bećković.

Lošmi - E mogu da ti izvedem sestru na bal ovu subotu?
Jande - Nemoj, keve ti Nevenke!
Lošmi - Kako si znao da mi se keva zove Nevenka?!

- Ej brate evo sad dolazi Mare. Stavljaj kantu gore da ga krunišemo. Taman da mu useremo onu pičkastu frizuru.
- hehehe ajde, ajde. Da mu zaseremo čitanku.

To što ceo svet slona zove elefant a mi imamo domaću reč, dokazuje da smo nekada davno bili, a bogami i još uvek jesmo deo Afrike.

- Dragi, zvala nas je Jovana na svadbu, ne planiraj ništa idući vikend.
- Ko je sad Jovana, leba ti?
- HR u mojoj firmi, zvala sve zaposlene i naglasila: ko donese manje od dvesta evra, džabe se nada produljenju ugovora. Navatala fudbalera nekog, Stjepan se zove, mislim. Biće na svadbi milion ljudi.
- Znači Roksanda đevojka neka. Bogami, moglo bi se otići malo. Opiću se, zametnuću kavgu hehe.
- Kad bolje razmislim, idem sama.

Mile:Idem ti ja neki dan ulicom...ovaj,kako se zove....i idem ja tako......iiiii,oooovaj.....i vidim onog bre,politicara,znas bre onog,bre....kako se zove,na vrh mi jezika....
Zile:U,brate,al si recit k'o Pizon....hteo si da kazes Borisa Tadica,znam to bio sam ja sa tobom tad.

Iz pouzdanih izvora sam doznao da su na ovaj način klinci obešenjaci u kraju odali poštovanje izvesnoj Marini koja tu živi, i koja je poznata po, 'ajmo reći, "lakom prilazu".
Ja je nisam lično video, na žalost, ili na sreću, ali citiraću svoj izvor: " Brate, ne izgleda ništa posebno, ali ja ne znam šta im radi. Svi lude za njom".
Gde su mladi, tu je i šala.