To je podsvesni osećaj o vremenu koji će nas svakog ponedeljka prevariti, i zbog kog smo x puta kasnili na posao/školu, a koji nas svake subote budi preterano rano.

Mrcina od dvesta kila, kojoj je jedina svrha u svinjskom životu da plodi krmače i stvara nova i nova pokoljenja za pokolj. Uz to, ždere pomije, pije vodu i obično se zove Miško.

Pitanje koje postavljaju rođaci kada žele saznati da li je vaša beba - muško ili žensko, da bi znali da li da uvaljuju pištolje i lopte ili lutkice.

To vam je onaj mali u društvu koji je uvek tu da spase stvar.
Ali koliko god puta da pomogne, društvo ga i ne ceni mnogo i slabo ga ko zove u neko zezenje. Sete ga se kad je frka. Ili kad nađe dobru žensku.

Ono što se obećava kada ti nije ni na kraj pameti, da nekome pružiš bilo kakvu pomoć.

Dečko koji ceo život 'vata samo ružne devojke, to jest grobove.

Ne moras imati milione evra da bi upravljao monopolom dovoljno je imati dobru ideju

Smrad dobija potpuno novo značenje nakon što odete na dugo očekivano more na slepo, tako što verujete svojoj drugarici da vam je našla super apartman. Kada stignete tamo i stanete sa ključem uprtim prema bravi vrata još ne znate šta da očekujete. Onda otvarate vrata i shvatate da ste dobili aprtman od 20 kvadrata u kojem ćete morati da se gurate sa još trojicom kršnih momaka koje ste poveli na more, jelte, da ne idete sami. Unutra počinjete da osećate ostatke svih prethodnih gostiju, jer naravno, ko je lud da unajmi čistačicu da počisti nakon prehodnih gostiju. Otvaramo frižider koji se nalazi u "dnevnoj sobi" i uz začepljen nos vadimo sve što je prethodnim gostima preostalo. Ispod kreveta se ne sme gledati jer ne znamo da li je tamo nešto uginulo pa su se stvorile nove vrste crva koje to mogu razložiti. Nakon nekoliko bezuspešnih minuta uspevamo da nađemo kupatilo tako što smo se setili da zatvorimo ulazna vrata iza kojih kad su otvorena se krije kupatilo. Kapiramo da kupatilo nema naravno nijedan prozor a ni onaj mali ventilator koji služi za bar neku ventilaciju. I nakon 10 dana naše prosute hrane, alkohola, prljavog veša koji smo se trudili da zakopamo što više da se ne bi osećao, i nakon kenjanja u kupatilu koje se luftira kroz dnevnu sobu konačno smo mogli da prodišemo punim plućima i da obnovimo čulne ćelije u našim nozdrvama koje su uginule za tih 10 dana.

Standardna frustracija drugova u plavom. Susret sa svakim ko ima veći IQ od broja cipela, automaCki povlači potezanje ovog pitanja.

Odrastao Pikaču i Eš odluči da je vreme da izađe iz svoje poke lopte zauvek i konačno sam iskusi svet.
-Pikaču, evo ti nešto love, nađi neki posao, dovoljno si star, ako se budeš ženio javi se da platim muziku.
-Pika pika, odgovori Pikaču tužno.
-Znam da želiš da pikaš loptu sa drugarima kao do sada Pikaču, ali ne može više. Poz.
-Pika pika, reče Pikaču, i ode.
Lutao je Pikaču, smucao se svetom, sam, nikakav, nije umeo da se snađe, jer do sada se samo borio protiv drugih pokemona. Postade ogorčen Pikaču, na svet, na život, kinjili su ga ljudi, sve više se u njemu rađala mržnja. Jednog dana dok se šetao pored reke i pomišljao da načini genocid ubijajući jednim udarom struje sav žvi svet u vodi, srete zlatnu ribicu. Načuo je da te ribice ispunjavaju želje pa proba da je upita da i njemu ispuni neku, međutim ribicu je boleo kurac za to i reče mu:
-Ajde mali degenčiću obrati se PETI, koja nevera je da nisi čuo za to jbt, ne smaraj me, odjebi.
Pikaču ode u tu PETU, međutim pošto nije bio životinja, već pokemon, i oni ga odjebaše i rekoše mu da je biro rada pun i da mora da se snađe. Pikaču je bio na rubu propasti, tražio je bilo kakav posao, tada srete makroa Liju koja sasluša njegov bol i ponudi mu da se zaposli kao njegova kučkica. Pikaču pristade, iako nije bio siguran šta sve to podrazumeva. Postade dobar jebač Pikaču, sve životinje su ga želele jer je bio egzotičan, a i imao je taj izazovni udar struje mali, koji je pratio orgazam, ali zbog toga se uobrazi, nije želeo više da većinu prihoda daje Liji makrou već je želeo sve za sebe. Kad Lija za to ču, reši da ga skloni zauvek sa životinjske štajge, gde su se životinje prostitutke okupljale. Nabavi Lija poke loptu, i pokuša da uhvati Pikačua. Pikaču, domišljat kakav jeste, shvati Lijine namere i dopusti da bude uhvaćen. Razmišljala se Lija šta da radi, gde da ga zakopa, u koju rupu, i dok je tako išla stade da popije vodu, Pikaču kada to uoči iz poke lopte brzo se oslobodi udari najjače što može napadom struje u vodu koju je Lija pila i ona pade mrtva, a Pikaču zavlada svetom podzemlja kao neprikosnoveni kralj životinjskog bordela.

Dokaz da svi profesori knnjiževnosti rade za službu...
Teraju nas stalno da pišemo referate o tome gde smo bili, gde ćemo ići, šta je ćale uštekao u selu u senari, sa kime smo preko leta ostvarili intimne kontakte... A sve to da bi poslali u glavnu bazu podataka, kako bi pomoću toga nekad mogli da nas ucenjuju.. u budućnosti, a ćalove sad i odmah !

Otkrivanje sadržaja najnovijih poštanskih pošiljki.

Brat je kod Srba najzastupljniji član porodice. Jer sa svima bratimljimo kao da smo od iste majke rođeni.

Vrsta krađe u kojoj nikad ne znate šta su vam sve ukrali.

Jasno i nedvosmisleno stavljanje do znanja da manifestacija, odnosno ivent, na koji vas sagovornik poziva, za vas ne predstavlja ništa više od neizdrživog gubljenja vremena i oduzimanja dragocenih preostalih sati od života.

Neizostavna recenica, uglavnom u SF filmovima, izgovorena od strane nekog pametnjakovica sa naocarima (2+ najmanja dioptrija), koji nam daje do znanja da je dosao na brilijantu ideju(kako sjebati vanzemaljce i ostala govna).

To je ono kada u stvarnom životu raskinete sa dečkom/devojkom, a onda to obznanite poznatima i nepoznatima promenom relationship statusa na fejsbuku. Pojavu ovog obaveštenja na wall-u prate karakteristični komentari.

Sve je kurac, dokle više ovako, melanholija, ide vonTrir, kada će da prestane, moraš kod psihologa, ma on mii neće pomoći, baba odjebi, šta ti Dušane kenjaš, dokle više ovako još jednom, sve je sranje, duboko, ne mogu ovo da trpim, šta da radim, sve je uzaludno, možda da nađeš ribu, riba je uvek izvlačila, čak i kod Andrića, čemu sve ovo, koji će mi znanje, neću da odradim zadatu temu, ne bih ženu i dvoje dece, smor je, piči katatonia, dum metal, na radiju blok aut, baterije su crkle, čovečanstvo smara, profesor je degenerik, Vučić opet na teveu, Toma besedi, dvočasno sedenje na vece šolji, jedna pljuga, druga, pivo, drugo pivo, treće, krevet, pranje zuba, doručak, baba hajde prekini ne zanima me, Dušane obuzdaj se, šta te boli kurac šta sam radio za vikend, nema ništa novo, da tetka, ok je, nemoj da si dosadna, tetka odjebi. Ćao, da, ok su kod kuće, ok, pozdravi i ti tvoje, deda? Ma deda je dobro... a ne, ne, deda je umro, izvini zbunio sam se, ima mesec dana.

Vetar kao tok misli, nanese novi talas vode, prepun mirisa morske trave, soli, sardina i krvi. Drmne podsvest da ispliva i izbaci na površinu svo zakopano nezadoviljstvo, donese novu nadu, kao što severac radi zatvorenicima proklete avlije, baci im mamac slobode van rešetaka kroz želju za skidanje bele majice na crne pruge. Ili crne majice na bele pruge?

Udari u glavu osećaj živosti. Smeh, radost, dobar fazon brate, Miloše dobio si šuk, hahah, e pijemo za vikend biće do jaja svirka. Zovi neku pičetinu da se ne smorimo. Nazad u 375. , prolazis kroz vrata naroda, sloboda, osvajaš svet, tripuješ vođu. Napolen plače, Hitler se ubija, Spala crnina, prošlo četrdeset dana, manija, drma brza muzika, daj panteru brateee, crnci pevaju a-le-lu-ja, ma može i to, dan je radosta, šareno odelo, kit se nasukao, sunča se, zrak sunca prži lice, vitamin D radi, kalciferon, jačaju se kosti, kajsija pupi, dojaj trenuci, smeh, radost, dobar fazon.
Sve je ovo prolazno, opet pao mrak jebote, opet dunuo vetar, daj pravi vetrenjaču.

Prvi pano za isprobavanje kasnijih tetovaža.

(eng. final touch)

Šlag na torti, pa onda na tom šlagu trešnjica – e tako bih slikovito opisao ovu pojavu.

Naime, ovaj fensi izraz stranog porijekla koji se vremenom ustalio i kod nas, označava radnje koje se obavljaju u posljednjim trenutcima pripreme nekog proizvoda a koje obično imaju za cilj unaprijeđivanje estetske vrijednosti istog.

Cijenim da se izraz može primjeniti i u još nekim situacijama... znate već na šta mislim