Fotokopir mašina u prosečnoj srpskoj firmi. Odavno prošla svaki amortizacioni rok i svako vreme za zamenu. Zbog nedostatka novca za nov, vlasnik ga održava svim silama - prirodnim i natprirodnim.

Ili ograničen, glup, tupav. Osoba koja ne vidi dalje od svog nosa. Ne želi da shvati ni svet ni ljude onakvim kakvi jesu. Ili jednostavno ne može. Pitanje je sad.

Takvo stanje, vrlo je lako prepoznati.

Strateško raspoređivanje tenkića u cilju očuvanja osvojene teritorije.

Dijagnoza nad dijagnozama, bez obzira na to sta vas je snaslo i kakve simptome imate. Ukoliko osoba (nazalost cesto i doktor) nema pojma sta vam je i zasto ste bolesni, umesto ne znam, uvek ce reci da vam je to od vremena (nebitno kakvo je vreme napolju). Ukoliko pozovete hitnu pomoc i prezivite, mozete nastaviti sa normalnim zivotom, samo morate pricekati da prodje ovo vreme. Ukoliko pitate pravog profesionalca on ce imati malo bolji odgovor a to je da vas je ubila promaja.

Jedan primerak je završio srednju školu. Srećan. Svet je njegov. Fakultet će biti samo još jedna od prepona na životnoj trci.
Upisuje pravni fakultet. Upoznaje čari studentskog bitisanja. Mesec, dva, godinu dana čini mu se da je konačno prodisao i progledao dok opet ustaje mamuran, planirajući sledeće opraštanje od mozga.
Pritisak roditelja, griža savesti. Ubeđuje sebe da je klica zrelosti nadomak potpunog klijanja. Pljuje želudačnu kiselinu, ispijajući sedam kafa na dan, namigujući promoterkama koje dele energetska pića, sve dok kofein ne savlada i poslednji osećaj umora. Knjige su sve glomaznije a oči nabrekle.
Odlazi kući. Drkaju ga da je neradnik i propali student, iako je počeo sve da daje u roku. Pomišlja da će biti kurac, sve dok ne završi. Čvrsto je rešio.
Još ispit do kraja. Posmatra brucoše i više im ne zavidi. Žali ih. Zna koliko će ispišati krvi. On sada piša kristalno čisto, gord kao lovački pas sa podignutom jednom nogom.
Nije sebi dopustio ni da proslavi pretposlednji ispit. U trenutku dok mu je vraćan indeks sa upisanom ocenom, ocenom posle koje više neće doći nijedna, video je sebe kako na cilju kida ukrasnu traku. Svet je opet njegov, možda.

Nezakonit postupak kojim prodavac postiže veću cenu tamnoputom fudbaleru kojeg prodaje.

Jedan od međustadijuma pijanstva. Veselo raspoloženje i ta suptilna granica između uživanja u alkoholu i preterivanja su prohujalii davno tokom večeri.

Dakle, rebus nastupa daleko posle tačke na kojoj razuman čovek naručuje kiselu, Anđela kurvo i dalje te volim, i konobar-donesi-vrata-dizađem klišea. Tehnički, mnogo je bliže komatoznom stanju. U tom nekom vakuumu gde se organizam grčevito bori da preživi svog pomahnitalog vlasnika se ostaje bez glasa, osećaja za ravnotežu i svesti o tome šta se zbiva u spoljašnjem svetu.

Totalni log off iz stvarnosti, egzistencija izvan vremensko-prostornog kontinuuma. Dašta, olešeni pobratim, onako zablenut u jednu tačku ko goveče, nekom ko posmatra scenu sa strane izgleda sav predan rešavanju nekog nedokučivog rebusa.

Šta je čovek ako ne mnoštvo slika u vremenskom razdoblju od njegova rođenja do smrti. Svaka slika predstavlja neko trenutno stanje, kako unutrašnje tako i spoljašnje. Ova logika se može primeniti i na celu naciju, kao na primer trenutno stanje u državi koje je dosta alarmantno...
Nama zapravo nije važna budućnost ili prošlost, već mi kroz tren osećanja koje nas prožima gledamo gde je počela sreća ili bol i gde će se završiti, ali ono što je fakat jeste da je taj osećaj tu.

Omiljeno dete u višečlanoj porodici.

U principu,to je istorijska licnost.Medjutim kod Srba je popularniji kao baja iz fraze ''od Kulina Bana'' ,koja ima za cilj da naglasi da je nesto jako opsirno,nasiroko,nadugacko,iscrpno i podrobno ispricano sa nepotrebnim ukljucivanjem nebitnih licnosti,pojava i dogadjaja.

Pojenje cura kvalitetnijim vrstama alkohola. Naručiti im nešto da iznenade utrobu, dijametralno suprotno od smeća koja inače piju.

Poslednja solucija posle niza bezuspešnih pokušaja merenja telesne temperature.

Kompliment, gradacijski vrlo visoko rangiran, upućen ženskoj osobi koju bi jako cenili i poštovali da je u sa nama u emotivnoj vezi.

Kažemo za osobu koja u životu sve radi planski i strateški.Ima viziju budućnosti, razmišlja dugo o svakom svom postupku.

Lakše je kad neko drugi nešto uradi umesto vas. Pogotovo ako je to nešto naporno/rizično/bolno.
Drugo značenje može da se odnosi na bogaćenje na tuđ račun. Nešto kao vlast koja krade gde stigne, pa se posle hvali time što su od 2% nakradenih para nešto sagradili.
Ko je pokušao da mlati gloginje kurcem, lako shvati zašto je lakše to raditi tuđim.

Svi mi koji smo imali deo te sreće u životu, da imamo svoje selo, oni koji ga nemaju neće se složiti sa mojom konstatacijom, imali smo i sreće da imamo i tu jednu jedinu kafanu u svom selu. Alo bre, svoju kafanu!! Kad ti dodje brat iz Pančeva, ti znaš gde ćeš da ga vodiš, da se hvališ svojom kafanom! Kafana koja ima 10 stolova, sa flekavim stolnjacima karirane boje iz doba komunističke idile, limenim pepeljarama, čuvenim čašama od 2 deci, oblika burenceta, koja je danas redja od belog medveda. Da slušam bre Silvanu Armenulić, ali ne zato što sam čuo da je to sada IN, i da svi po gradovima gaje kafana style, pa svi znaju ko je Silvana. Da ne dodjem u Nike patikama u kafanu, jer sam opasan baja. Da ne tražim da zakupim separe u kafani, i da mi hostese uvaljuju medovaču za 200 din iz budjave epruvete ko da sam u bolnici, i da mi se smeška srazmerno sa količinom popijenih epruveta. Neću da me nude rakijom od maline kad pitam koju rakiju imaju. Da odem u drugo selo, da znam red, da znam da nisam gazda, da sedim i pijem svoje, ne tražim da muzika dodje za moj astal.Neću da mi neko traži 1500 dinara za litru-litru, i da mi donese kiselu umesto sodu od deda Sretena iz četvrtog šora, od kog je i moj deda dok se momčio kupovao sodu kao od dobrog druga. Hoću da mi svira moj Dika cigan violinu na uvo, i kad nemam da mu platim, da zna da ću mu dati čim budem imao, a ne neki ''troya band'', ''megamix bend'' i ostali koji za novce sviraju i ''smoke on the water''. Moj Dika iz principa neće da svira ništa mladje od 15 godina, ako ti se ne sviđa, ima kome se sviđa. Da na zidu ne stoji portret nekog ruskog cara iz devetog veka za koga ni ne znam, uljem na platnu, nego slika Lepe Brene i Vesne Zmijanac sa Rumskog vašara iz 83-će godine.
Hoću bre da odem sa mojim dedom na špricer u kafanu posle nedeljnog ručka i da me nije sramota, i da me ne gledaju kao da sam lud !!
I hoću jednog dana sa mojim sinom u istu da odem, da ga naučim pravim vrednostima.

Brat kojeg smo svi imali u svom detinjstvu zna karate i još po nešto, služio je da tuče tatu od vašeg najboljeg druga.

Do granice savršenstva. Toliko dobro da reč perfektno gubi smisao.

Gej i emotivni hipster sa dve godine radnog staža u šopu za kompjuterom. Sušta suprotnost prosečnom proždrljivom liku i njegovom svadbarskom meniju na kojem je glavno jelo prasetina sa jabukom. Ne jede luk i ne pije pivo, on je mešavina Milana Stankovića i Kebe šmekera, a uzrok isfeminiziranosti jeste to što mu lopata i ašov nisu dati na vreme, jer on je taj, on ne prlja svoje svilene ručice i tera kosicu u stranicu.